Narodno blagostanje

Страна 574

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31-XITI|31-XII| 31-XJII |29-VIII|31-VIII

AKTMBA 1936 | 1937 | 1938 | 1939 1939 Подлога = smaro y KacaMa — — |1.588,3|1.706,2 1.898,8/1.912,6/|1.912,7 злато. на страни — — 37,7 1,5 10,8 10,8 10,8

Укупно — |1.626,0)1.713,7 1.909,6)1.923,41.925,5 Девизе које не улазе у

Ранији аванси држави — |1,647,81.638,2 1,627,81.630,1|1.630,6 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0] 600,0| 600,0| 600,0 Вредности рез. фонда — | 187,6] 165,8] 228,5) 241,8| 241,8 Вредности ост, фондова| 29,3) 29,5) 38,7 38,5) 38,5 Непокрет., завод за из-

раду новч, и намештај | 155,1 160,4! 185.1 195,6 197,0

Разна актива 819,6/2.037,2/2.147,5)2.272,5|2.294,1

ПАСИВА Канитал — — — — — 180,0) 180,0 180,0) 180,0. 180,0 Резервни фонд — — — | 158,5) 200,0) 236,7! 248,5) 243,6 Остали фондови — — 299) 341 37,5: 39,2: 39,2

Новчанице у оптицају — |5.408,5 5,358,7|6,920,7|7.346,1/7.986,2

Обавезе по виђењу:

потраживање _ Државе | 594 17,8 331 822: 20,1 жиро-рачуни — — — | 651,21.438,01.080,0) 822,7| 605,5 разни рачуни — — — | 918,6|1.047,7 980,1| 780,5) 724,2

Укупно — |1,629,2|2.499,7 2.098,2/1.685,3/1.349,8 Обавезе са роком — —"| 50,0) 50,00 30,0 30,0) 39,0 Разна пасива — — — | 2845) 363,3] 232,7/ 326,7! 298,3

Оптицај и обав. по виђ.

Укупна подлога: -- 28.59/, прим. — — |2,089,5|2.202,1/2,453,9)2.471,5|2.47 1,7 зл. у кас. 28,59) прим |2,041,02.102,512,440,0)2.457,7 2.457,9 укупно покриће — — |29680/ |2654%/0 2722%/,/2736% |2647% покриће у злату — — |2729%% 26449/ 27069 2721%/2632%

| |

7.037,8/8.291,3 9.014,0/,9.031,4,9.336,0

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 1-1 KS—7->IX 19539

EFEKTNO TRŽIŠTE

Za vreme cele izv-štajne nedelje jugoslovenske efektne berze bile su zatvorene na osnovu napred citirane Uredbe o šestodnevnom prazniku. Na efekitnom tržištu van berze vladala ie takođe mirnoća, ne na osnovu kakve odredbe vlasti, već zbog držanja imalaca papira. Dok je u septembru mesecu prošle godine nuđeno bankama i sarafima robe u velikom obimu i od strane najmanjih imalaca, dotle se ove nedelje nije pojavio gotovo ni jedan ponuđač. Kac što vidimo među imaocima hartija od vrednosti vlada apsolutno spokojstvo. Oni se više brinu o stabilnosti dinara nego o kursu državnih hartiia od vrednosti.

Od kako je počeo sadašnji rat naša obaveštajna služba iz inostranstva otežana je. Novine i časopisi stižu nam sa velikim zadocnjenjem, tako da nismo u stanju da podnesemo iscrpan izveštaj ni o jednoj efektnoj berzi u Evropi za celu nedeliu. Koliko vidimo ni jedna efektna berza u Evropi, na ni u zaraćenim državama — izuzev Poljsku i kojoj je kao što znamo situacija tragična — nije bila zatvorena. Londonska berza je bila zatvorena dva dana, a banke ijedan dan,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 36

sve zbog seobe banaka, radnji i nadleštava iz Londcna u provinciju. Dva dana su sva prevozna sretstva u Londonu bila zauzeta seobom, tako da je članovima berze bilo nemogućno doći do zgrade, niti držati svoje kancelarije otvorene. Sada je berza ponovo otvorena i radi u svojoj zgradi u Londonu. Ali je Uprava već proučavala pitanje nemogućnosti rada u toi zgradi usled napada iz vazduha. Za taj slučai će se obavljati posao preko kancelarija članova berze. Ako ne bude mogućan rad u Siti-u produžiće se u Denhemu. Članovima Кој budu mobilizirani ili njihovi nameštenici, uprava berze бе огganizovati odeljenje za ispomoć tim članovima. U koliko se članovi budu i sami evakuisali, imaju javiti sekretarijatu berze svoju novu adresu i broi telefona. Iz jednog telegrama u »Politici« vidimo, da je njujorška berza radila vrlo živo i da je hosa zabeležena i većini slučajeva, koja je išla do fantastične cifre od 20 poena.

Ne znamo kada će jugoslovenske efektne berze biti ponovo otvorene. Prema drugoj uredbi praznici ističu 7 t. m. Ako ne dođe nova uredba onda će &-ga početi rad. »Hrvatski dnevnik« je objavio novu urždbu c moratoriumu kod novčanih zavoda. Mi smo tu novu uredbu pročitali pri zaključku lista, tako da o njioj ne možemo ništa pisati. Uostalom u Beogradu se tvrdi, da je ta uredba samo iedan projekat i da će se 7-ca doneti definitivna. Svakako da bez zfektivnog novčanog tržišta ne može biti uopšte berze, jer se transakcije mogu vršiti samo novcem koji ie kod banaka. Niko ne drži te iznose kod kuće.

DEVIZNO TRŽIŠTE !

Domaće devizno tržište nije radilo. Na ciriškoj berzi kursevi deviza su bili sledeći:

31-XII-36 31-XII-37 31-XII-38 930-VII 7-VII

Berlin —.— —.— 177.60 —.— i Koa Xe Pariz 20.321/a 14.G81t/a 11.6220 10.95 10.20 London 27.37 21.62 20.63 19.25 18.05 Amsterdam 238.80 240.60 240.84 286.— 246.50 Niuiork 345.14 432.50 443.— 442,— 445.Brisel —.— —.— 74.70 75.— 76.25 Beograd 10.— 10.— 10.— —.— ___—-

Engleska funta je dalje pala a paralelno sa njom i francuski franak. Jako su skočile devize neutralnih zemalja. Sa londonske berze nisu stigli izveštaji. Kao što se iz novina neutralnih zemalja vidi funta je pala prema dolaru na 4,02.

Tržište zlata

Engleska je vrlo velike iznose zlata izvezla u S.A.D. i Kanadu, i to u vrednosti od 17 mil. funti sterlinga u prvu i 7 mil. u drugu zemlju. Cena zlata u Londonu jako ie skočila. Egalizacioni fond utvrđuje cenu. Poslednja cena bila je 168 šil. za uncu. Cena zlatu u dinarima na osnovu dolarskog pariteta iznosi 61.796 din. za 1 kg.

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1986 141 1 54.567

1937 140 11 54.312

1938 149 7 54.652 26-УШ-1939 155 59.800 9-VIII-1939 168 ==