Narodno blagostanje

9; септембар 1939,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 573

— U nizu ratnoprivrednih· mera slovačka vlada је 2аbranila. svima trgovcima, przrađivačkim preduzećima, fabrikama i fabričnim stovarištima prodaju svih konzerva, čokolade, kakac-a i onih mesnih proizvoda koji se smatraju trajnim. Ograničeno je podizanje uloga kod novčanih zavoda, naređen je obavezan popis inostranih sretstaya plaćanja, pl»menitih metala i hartija od vrednosti. Odobren ie iznos od 3 ти. slovačkih kruna za evakuaciju stanovništva, koja će se vršiti prema nahođenju vojnih vlasti.

— Dekretom kralievskog namesnika. u Tirani zabranjen: je ulazak svim brodovima u Drač i Valonu.

— Zbog međunarodnih događaja ograničen je obalski saobraćaj na našem Primorju na taj način što je zimski red plovidbe umesto 15 oktobra već sada stupio na snagu.

— U Francuskoj ja naređena rekvizicija svih preduzeća koja rade za narodnu odbranu.

— Holandska vlada je u vžzi s odbranom zemlje zabranila kupovanje životnih namirnica za dnevnu potrošnju u većim količinama nego što odgovara potrebama jedne nedelje. Trgovci žita dužni su da prođaju vladi žito uz cene koje su sada utvrđene i zabranjeno je svako uništavanje poljoprivrednih proizvoda u cilju popravljania. cena.

КОЊУНКТУРА

— Промет у детаљној трговини у Немачкој у првом полугодишту 1989: био је за 15% већи него у истом периоду 1938. Нарочито велики пораст био је код текстилних производа, обуће и намештаја. Промет у робним кућама порастао је за 23%.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар:

Тексимпорт д. д. у Загребу, упис члана управног одбора д-р Тордони Витомира. — Југословенско Фиат нутомобилно прометно д. д. Загреб, упис преноса седишта из Загреба у Београд и чланова управног одбора гг.: инж. Сондермајер Тадије, д-р Талера Мирка и Шмита ди Фрид-

—=>=

берг Карла Едуарда. — „Југословенски Феникс" а.д. у Београду, упис члана управног одбора г. Радована Вуковића. — Војвођанска ливница д. д. упис члана управног одбора г. д-ра Петровића Милоша. — „Фако" југословенска творница чарапа и трикотаже д. д. из Суботице, упис члана управног одбора г. Лазића Станка. — Бачка вотиска кредитна банка д. д. у Старом Бечеју упис чланова управног одбора г. г.: д-р Дезидера Ласла и Николића Сима.

Зборови акционарских друштава:

16 септембар — Прва хрватска творница уљад. д. У Загребу (редован). — „Мирна. угљенокопно д.д.у Загребу (редован).

23 септембар — Муња творница гкумулатора д. Д. У Загребу (редован).

22 септембар — Прва југ. тв. вагона, стројева и мостова д. д. Слав. Брод (редован).

4 октобар — Електрична централа Фала д. д. у Београду (ванредан).

BIBLIOGRAFIJA

Bibliografija jugoslovenske privredne Književnosti za godinu 1988 izišla je u izdanju Trgovinske komore u Zagrebu. Sadrži popis čitave privredne štampe, svih pisaca i objavljenih članaka i studija s oznakom časopisa u kome je koja stvar objavljana.

Svjetski pregled juli—avgust 1939, Zagreb.

D-r Iv. Karoserov: Za našata eksportna politika. Sofija.

D-r Nikola Konstandinović: Seljačko gazdinstvo u Jugoslaviji. Izdanje Biblioteke politika i društvo, 1939.

RAZNO

— Za regulaciju gornjeg toka Drave određemo je 13 mil. din. iz sretstava zaima od 4 milijarde din. za odbranu zemlje i javne radove. Banovina i zainteresovani doprineće dalia 4 mil. din. Radovi imaju da se izvrše u roku od 6 godina.

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 81 AVGUSTA 1989 G.

Na novčanični opticaj dostigao je nov rekord sa 7.986 mil din., za 640 mil. veći nego prethodne nedelje. Naš najveći opticaj bio je 30' aprila o. g. sa 7.42 milijardi din. To je bila tada treća ratna psihoza većih razmera. Prva je bila u septembru prošle godine posle prisajadinjenja sudetskih krajeva Nemačkoi, druga posle stvaranja protektorata u martu о. 2., a treća najliača i naidugotrainija posle okupacije Albanije. Sadašnia finansijska mobilizacija je najvećih razmera od svih dosadašnjih. A kao što po svemu izgleda ona nije konačna, nego samo početak. Glavni uzroci povećania opticaja su jači zahtevi privatne privrede i veća potreba države. Žiro računi, koji su Blagajnička gotovina privatne privredž smanjili su se za 217,5 mil. na 605,2 mil. din. Potraživanje države palo je za 62,1 mil. na 20,1 mil. i razni računi Koji sadrže potraživanja državnih privrednih preduzeća, za 56 mil. na 724 mil. din.

U neobično velikoj meri su iskorišćeni i zajmovi, koji su porasli za 297,2 mil. din. na 2.132 mil. Naročito jako je bilo povećanje zaimova na zaloge za 179,7 mil. na 220,3 mil.

Антгтло-Шрако Банке, Шраг Филијала У БЕОГРАДУ — ЏПошт. фах 17.

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врти све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,

din. Po svemu izgleda, da su se tim zaimovima koristile državne novčane ustanove, koje raspolažu vrlo velikim iznosima državnih hartija od vrednosti. Zajimovi po eskontu porasli su za 124,5 mil. na 1.911,7 mil. din. Njima se koristila privatna privreda. Od ostalih pozicija treba јо5 ротгпин porast razne aktive. Preko te pozicije knjiže se zajmovi koji ne spadaju ni u jednu od nabrojanih kategorija. Ona ie porasla za 21,6 mil. din. na 2.994 mil. din. Razna pasiva sadrži, između ostalog, izvesna državna potraživanja. Ona je u izveštajinoj nedelji pala za 28 mil. na 298,39 mil. din. Paralelno sa porastom novčaničncg opticaja povećao se i opticaj kovanog movca, što se vidi iz smanjenja niegovog stoka za 47 mil. na 296,9 mil. din., usled ustupanja starog kovanog novca za ргебуапје. 2617 орсаја 1 ођаузха ро viđenju povećao se za 303,6 mil. din. na 9.336 mil. Pošto je podloga samo neznatno povećana, za 163.448 na 1.923,5 mil., sa 28,5%0 prima па 24717 ти. фФп., Куоја роКкшса је раја за 27.86%. па 26.47%.

(Vidi tabelu na. sledećoi strani).

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406.