Narodno blagostanje

9. септембар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 563

Из уредништва

Чувајмо сјајну привредну коњунктуру Југославије

Извештај Народне банке о стању наше народне привреде за прву половину 1939 објављен је у моменту када је дошло до рата између највећих европских земаља. То је последњи извештај, до свршетка рата, у коме је било вредно да се говори M O међународним привредним односима као фактору коњунктуре у појединим земљама. Привредне везе у свету, које су и тако биле поцепане економским и политичким развојем за последњих неколико година, изграђиваће се под нарочитим приликама рата. И зараћеним земљама биће потребно да тргују, иако је у припремању за рат учињено у свима много за што већу привредну независност за време рата. још увек траје огромна пометња због избијања рата и пошто се годинама тврдило да рат неће поштедети ни једну земљу кад једанпут избије, ми живимо још у великој неверици да се ускоро не рашири ратни пламен. Тај страх има више психолошки основ, тако да ћемо сигурно имати и разбистравања ситуације чим се буде трезније гледало на садашње догађаје у Европи. Али у садашњим приликама немогуће је одредити како ће се развијати привредни односи, као што је то било могућно у ранијим ратовима где је статус неутралне земље био унапред одређен традицијом и међународним правом.

Кидање међународних привредних односа долази до израза у многим забранама извоза разних артикала из неутралних земаља. И против воље цео свет је гурнут у стање где свака земља мора да настоји да организацијом и рационалним искоришћавањем свог природног блага постигне најбољи привредни резултат. С те тачке гледишта има посебан значај последњи извештај, јер даје слику привредног стања с којим смо дочекали последње догађаје и релативно високи степен коњунктуре у коме се налазимо претставља основ наше привредне самоодбране.

Ми спадамо у групу оних земаља у којима није дошло до коњунктурног прелома после 1937. Али док је у већини таквих земаља утицало наоружање да се одржи коњунктура, код нас се она одржала више на економској подлози, а јавни радови имали су тек другоразредни значај. Они су дошли пошто је постигнуто већ извесно оживљење привреде после депресије 1933 и сретства која је народна привреда у ту сврху могла да стави на расположење створена су у процесу њеног нормалног оживљења.

Ми бисмо хтели да овај моменат нарочито нагласимо, јер се код нас превише важности приписује спољној трговини као фактору коњунктуре, Спољна трговина има бесумње свој значај, не само по количини и по вредности, него и по утицају на формирање цена у земљи. Али све то није од пресудног значаја. У току 1938 почела је да се погоршава наша спољна трговина, па ипак ми смо имали успон у производњи. У првој половини 1939 извоз је био нешто већи од извоза у истом периоду 1938, док је увоз био нешто мањи. По том резултату ми стојимо много повољније него већина земаља. Али факат да је производња продужила да се повећава и у првој половини 1939, иако је спољна трговина опала, а затим застала, има већ годину и по, сведочи да не треба никако потцењивати унутрашње факторе коњунктуре.

Ово повећање производње истиче се у извештају Народне банке, и то је најважнији моменат у оцењивању наше привредне ситуације. То треба подвући, јер је из другог податка, да повећање производње није онолико као у истом периоду прошле године, изведен неповољан закључак о развоју наше привреде уопште, Ми немамо индексних бројева о развоју индустриске производње. Да их имамо они би морали да покажу колико се отишло изнад 1938. Код оцењивања коњунктуре то се узима увек као повољно, а успоравање темпа пораста само као знак да би могла да избије супротна тенденција. У време када се коњунктуром управља ствар је коњунктурне политике да нађе најбољи начин да се сузбије таква тенденција. А у досадашњем развоју коњунктуре ми имамо подлогу за то.

Као што смо и раније чинили, развој коњунктуре илустрирамо повећањем броја запослених у току 1939 према 1938.

1939 1938

[ 645,941 621,774 II 680,520 652,444 Ш 703,533 683,009 IV 713,052 705,375 V 746,341 742,144 VI 751,261 760,061

Као што се види у свим месецима број запослених је већи 1939 него 1938, али у јуну је мањи за 8.810. Ми смо и раније указивали на то да треба податке о броју запослених допунити другим податцима, па да се добије слика о стању привреде. јак пад у јуну дошао је отуд што су фабрике дувана запослиле за 16,646 радника мање. У народној привреди ова грана има изузетан положај, као монополска државна привреда, чија се производња равна према залихама дувана које треба прерадити. Шумско-пиланска индјустрија показала је пад од 6.087 радника. Извештај Народне банке даје за ову индустрију податке повољне обзиром на извоз и неповољне по унутрашњу потрошњу. На бази 1936 = 100, индекс унутрашње потрошње пао је са 124,09 Ha 98,3 од 1938 до 1939, а индекс продаје иностранству попео се са 152,8 на 203,3. Послови код предузећа која раде за извоз били су врло добри, и слабији код оних која раде за домаће тржиште. Извештај о стању код осталих грана индустрије је повољан. Текстилна индустрија и по броју радника и по волумену производње стоји боље него прошле године, а да није оскудице девиза она би била још већа, обзиром на тражњу. Метална индустрија постигла је просечан индекс производње у првој половини 1939 2095, према 1745 поена 1938. Хемијска индустрија такође бележи повећање броја радника у јуну за 10% изнад јуна 1938, а на тај развој много је утицао извоз. Производња електричне струје, и по податцима Сузора о осигурању радника и на основу извештаја Народне банке, била је већа него 1938, а тако исто и код индустрије стакла, хартије, коже и гуме, обуће, цемента. Дакле све оне гране привреде чији просперитет зависи од куповне снаге потрошача одржале су се у првом полугођу добро.