Narodno blagostanje

Страна 620 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 39

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА |

— Фабрика сухомеснате робе Гавриловић закључила је са својим радницима колективни уговор, којим се предвиђа двонедељно плаћено осуство, да радници имају право на надницу за случај болести кроз месец дана без обзира на хранарину Сузора, да ожењени радници добијају маст са 15 попуста од фабричне цене, 3 сви радници обилан доручак који ће зими бити топао и најзад повишица наднице за 7—15%«, тако да месечне зараде радника износе 900—2200 дин.

НОВИ БРОЈ НАШЕГ ТЕЛЕФОНА ЈЕ 50-480

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар:

Вимпасинг каучук д. д. у Загребу, упис промене чл. 1, 5, 22, 25, 28 и 32 друштвених правила. — „Каштел“ д. д. у Загребу упис промене чл. 5 друштвених правила. — Градска штедионица опћине сл. и кр. града Карловца, упиг претседника управног одбора г. Демута Владимира. = „Славонија“ д. н. д. у Загребу, упис промене чл. 6, 8, 14 и 39 друштвених правила. — Сједињене творнице стакла из Загреба, упис члана управног одбора д-р Пшенице Николе. — „Латен“ д. д. у Загребу, упис чланова управног одбора г. г: д-р Пешеља Бранка, Дајча Арнолда и Реј Пиера и промене чл. 3, 6, 7, 12, 13, 14, 18 24; 96; 31 и 37 друштвених правила. — Топлина д. д. у Загребу, упис промене чл. 1] и 6 друштвених правила. — „Дунав' д. д. у Загребу, упис чланова управног одбора г. г.: д-р Красника Стјепана и Вртовеца Матије. — Бачко-индустриско и трговачко д. д. у Старом Сивцу, упис члана управног одбора г. Лалина Јована.

Зборови акционарских друштава:

30 септембра — Банатска млинска индустрија д. д. У Вршцу (редован)

3 октобар — Глобоко— Сутла рударско подузеће д. д. Загреб (редован)

4 октобар — „Кожара" д. д. Загреб (редован)

24 октобар — Босанско д. д. за искоришћавање дрвета и погон парних пилана, Бања Лука (редован)

РАЗНО

— Министар пољопривреде изјавио је да ће добровољци који имају на то право у најкраћем времену добити 4%/ обвезнице. Уредба о добровољачком бонусу донета је 7 децембра 1938 год. По њој добровољци борци имали би да добију 50.000 дин. у номинали, а неборци 30.006, као што смо то изнели у глоси о том питању у бр. 50 од прошле године. Ми смо у истој глоси дали процену колико ће износити емисија. Она би требала да буде с обзиром на број добровољаца од 8.500 и просечног бонуса по глави од 40.000 дин. укупно 340 мил. дин. За тај замашан износ требало би да се повећа у кратком року нерегуларна емисија државних зајмова. Поред тога би се вршила, као што је познато и регуларна емисија 6%о зајма од 4 милијарде за јавне радове.

— За чланове анкетне комисије за преглед картела цемента именовани су г. г.: д-р Стјепан Красник, претседник; инж. Александар Мавренчић, Стеван Куколећа и Богдан, Бауер, бивши директор фабрике цемента у Раљи.

— Између Италије и наше земље склопљен је уговор о примени аграрне реформе у Далмацији. Наша влада се обавезала да ће се аграрна реформа уколико се она тиче италијанских држављана, окончати крајем 1940 год. Власници земље италијански држављани с добиће одштету на

основу Закона о ликвидацији аграрне реформе,

— Управа Сузора је смењена. За комесара именован је г. Јурај Гашпарац.

— Француско министарство народне привреде је укинуто. Његов делокруг је прешао на министарство трговине и министарство финансија. У министарству трговине основано је оделење, које ће имати задатак да ради на унапређењу народне привреде и коме ће бити поверени задатци

које је имало укинуто министарство. На челу тог оделења стајаће главни комесар за народну привреду. ,

ИСПРАВКА. — У анализи биланса Домаћа банка, Београд, у бр. 38, стр. 164, исправља се реченица „Једини разлог који је руководио наше власти при томе је, да за извоз нису ушле девизе..., и треба да гласи „Једини разлог који је руководио наше власти при томе је, да су за извоз ушле само 50% девиза... :

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 СЕПТЕМБРА 1989

Народна банка је отворила нову позицију у којој ће водити позајмице Министарства финансија по Уредби о емисији благајничких записа и Уредби о емисији специјалних благајничких записа на терет будуће валоризације златне подлоге. На основу тих Уредаба Министар финансија може да емитује укупно 1,84 милијарди дин. Засада као што се из последњег стања види издато је 155 мил. дин. Од других активних позиција значајан је пораст Зајмова за 34 мил. на 2,428 мил. дин. Зајмови по есконту, које у првом реду искоришћавају приватна привредна предузећа, порасли су за 39,6 мил. на 2.201 мил. дин., док су они на залоге смањени за 5,5 мил. на 227 мил. дин. Девизе које не улазе у подлогу смањиле су се за 22 мил. на 510,2 мил. дин, Разна актива, која је постала непрегледна збирна позиција, порасла је за 134 мил. на 2.848,7 мил. дин.

Промене у пасиви су интересантне. Њихово тежиште

није у обавезама по виђењу, које су порасле за 69 мил. на 1.450 мил. дин. (потраживање државе за 55 мил. на. 91 мил. жиро рачуни за 7,7 мил. на 914 мил. и разни рачуни за 6,1 мил, на 445 мил. дин.) него у разној пасиви која се повећала за 100 мил. дин. По свему изгледа да држава тај већи део противредности благајничких записа није подигла него оставила на свом рачуну код Народне банке. Да разна пасива није порасла за тако велики износ повећање оптицаја било би још много веће. Обавезе са роком Народне банке, које вероватно садрже њене благајничке записе, смањене су после прошлонедељног јаког пораста, за 50,5 мил. на 250,3 мил. дин. Као салдо свих промена повећао се новчанични оптицај за 63,8 мил. на 8.754 мил. дин. Збир оптицаја и обавеза по виђењу порастао је за 133 мил. на 10.204 мил. дин. Пошто је подлога само незнатно порасла, за 364.000 на 1.986,8 мил. дин. са 28,5% прима на 2.553 мил. квота покрића се смањила на 2500.