Narodno blagostanje

30. септембар 1939

Стање Народне банке (у мил. дин.)

94-XII|34-XII|31-XIHĆ | 15-1Х | 221Х АКТИВА 1936 | 1937 | 1938 | 1989 | 1999 Подлога злато у касама — — |1.588,3 1.706,2)1.898,8 1.975,7 | 1.976,0 злато на страни — —| 37,7 71,5) 10,8! 10,8: 10,8 Укупно — |1.626,0)1.713,7|1.909,6)1.986,5 1.986,8 Девизе које не улазе у подлогу — — — — — 552,8|. 453,2| G43,5| 582,0| 8510,2 Кован новац: | у HHKMJy H cpe6py — -—| 834,9) 360,0| 330,0, 311,6| 312,1 | 3ajMoBH: Ha MeHHHe — — — — |l.458,6|1.400,5/1,707,7/2.161,5/2.201,1 на хартије од вредн. — | 258,8 2630 63,6) 232,2 226,7 Укупно — |1.717,41.662,51.771,3/2.398,7 2.427,8 Хартије од вредности — | 116,8] 198,1 258,6) 355,2| 355,2 Ранији аванси држави — |1,647,8|1.638,2/1,627,8)1.629,9)1.629,9 Привремени аванси Глав. Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0) 600,0| 600,0 600,0 М. Ф, по Ур, од 25 УШ и 164Х 1989 — — — — 155,0 Вредности рез. фонда — | 137,6) 165,8 223,5| 240,8: 240,8 Вредности ост, фондова| 28,3 29,5] 337) 8385) 38,5 Непокрет., завод за из| раду новч, и намештај | 155,1) 160,4! 185.1 198,7) 199,8

Разна актива 819,6/2.037,2/2.147,5|2.835,3|2.848,7

ПАСИВА Капитал — — — — — 180,0) 180,0, 180,0, 180,0) 180,0 Резервни фонд — — — | 158,5) 200,0) 236,7. 244,7 244 8 Остали фондови — —| 29,9 341 37,5) 39,3 39,4 Новчанице у оптицају — |5,208,5)5,358,7 6,920,7/8.690,3/8.754,1 Обавезе по виђењу: | потраживање – Државе 594. 17,8): 331. 86,9| 911 жиро-рачуни — — — | 651,2/1.433,0|1.080,0| 905,6 914,8 разни рачуни — — — | 918,6/1.047,7] 9801 438,6) 4447 Укупно — |1,629,2/2.499,7 2.093,2/1.381,1|1.450,1 Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0) 30,0) 300,8! 250.3 Разна пасива — — — | 2845) 363,3) 232,7! 285,7! 386,0 Оптицај и обав. по виђ. |7,037,8|8.291,3/9.014,0) 10.071,4 |10.200,2

Укупна подлога:

+ 28,5, прим, — — [2,089,5)2.202,1/2,453,9)2.552,6|2.553,1 зл. у кас. 28.5%) прим |2,041,0)2.102,512,440,0]2.538,7/2.539,2 укупно покриће — — |2968%/,|2654%/. 2722%/0|2534% |2501%

покриће у злату — —

2729%/ 26449/ | 27069/ | 2520% |2488%,

Београдска берза

Извештајна недеља од 22-28—1%Х. 1959 ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Питате нас шта се догађа на берзи. Откуда тако јак пад курсева Ваше је питање разумљиво. Ово је пета ратна криза од марта 1938 год. Међутим, ни једном приликом нису курсеви пали овако, као овога пута. То се лепо може да види из доње таблице.

1938 1011 1811 15-IX 27-IX 27/2/ Ратна штета 464.— 463 — 465—— 4346%/о Беглуци 91.75 91.25 88.— 83.79 Инвестициони 99.— 99.50 99.— 97 Паб 231—— 28050 280.— 208—

Није мало била тешка септембарска криза прошле године, која се завршила Минхенским споразумом, па ипак Ратна штета није пала испод 430, Беглуци испод 83, Инвестициони испод 97, а Паб испод 208. Исто је тако оштра била криза у марту и априлу т. г., па ипак су се најнижи курсеви кретали око септембарског или су чак били бољи.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 621

Овога пута Беглуци су сишли на 95.60, Далматинци чак на 65, Паб на 185, а Инвестициони се једва држи Ha 92.

Није ли велика навала робе на берзи узрок томе појаву» Није. Обрт се креће у нормалним границама, као што показује доња таблица обрта.

22—98-1Х 15—21-1Х у хиљ. дин,

доље Ратна штета 2.804 3.446 490 Аграрци 1921 286 220 4ојо Аграрци 1934 60 249 69, Беглуци 1.879 1.279 69. Далматинци 2.205 1.762 6 Шумски аграр 441 832 7 Инвестициони 1721 428 79 Стабилизациони 206 107 79 Блер 409 404 890 Блер 388 280 Народна банка 69 25 Паб 42 88

Укупно 10.510 9.120

Претходне недеље обрт је био 9,1, а ове 10,50 милиона дин. А кад анализирамо структуру тога обрта, онда ћемо наћи, да је код већине папира нормалан обрт, а да изузетак чине 6%/, аграрни папири. Та три папира заједно имали су у овој недељи обрт од 4,50 милиона динара. То је један од највећих обрта у њима. Далматинци су претходили за 2,2 мил. дин. Ако додамо тим папирима јоши обрт у Инвестиционом од 1,7 мил. добијамо 6,2 мил. у ова четири папира — на укупно 10,50 милиона динара. Ратна штета имала је нормалан обрт од 2,8 мил. дин. а остали папири уобичајен волумен посла.

Какво се објашњење за појаве на берзи може добити из таблице обрта, Пре свега да на берзи постоје две групе папира, који би се могли да поделе у два самостална компартимана: у једну групу спадају 6%/, аграрци заједно са 49/0 северним од 1984 год. а у другу сви остали. Први су некласирани и делом још се продуцирају. Они су каламитет наше берзе. они су покварили сјајну коњунктуру на берзи, која је још у марту ове године (а и у мају) покушала да пробије кроз догађаје и да отера курсеве што више. Док је коњунктура гурала Штету до преко 477 (а то је један од високих курсева), Инвестициони преко 100, дотле је Беглук остао на 87, док је у коњунктури пре кризе 1988 год. ишао до 94. Као што видимо, док је коњунктура у 1988 год. гурала старе папире на више, дотле су 49 и 69/ аграрни папири стално падали.

Закључак! Наша берза је ушла у последњу међународну кризу са једним болесним местом. Тих аграрних папира заједно нема ни једна милијарда у оптицају, а има их на берзи стално неколико пута више од Ратне штете, које има четири милијарде у народу. Кад је букнуо рат У Европи, онда је то значило позлеђење ране на нашем ефек-

1939 1011 2311 6-IV 21-IV 24-VIII 27-IX 477.50 464.50 465.— 436.75 465.— 393.50 92— 89.50 90.65 86.25 87— 66.50 103,50 100.50 99.75 97.50 99.50 902. екс купон 235.— 231— 220— 213— 215— 185.—

тном тржишту. М оно је дошло до изражаја у повећаној понуди тих папира, па и у већем паду њихових курсева. Они према томе стално трују атмосферу нашег ефектног тржишта,

Али иако су они главни. разлог пада курсева, као што се види из доње таблице ипак нису једини.