Narodno blagostanje

Страна 630

смо заступали мишљење да код решавања овог проблема треба поћи са гледишта народне привреде, њених потреба за кредитом. Пошто банке не дају кредите из својих него туђих сретстава, треба их ослободити свих ограничења, јер је то прва претпоставка да се врати поверење у њих. Доношењем уредбе није се ишло за убијањем кредита у земљи, али ограничења код исплата морају да уроде неповољним последицама које је и законодавац очекивао. Ако је тачно обавештење „Времена“ које смо напред

iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 40

цитирали и меродавни оцењују ситуацију тако да ограничења нису потребна или бар да се могу ублажити. Кад се већ тако резонује, треба то што пре и остварити.

Међутим, пошто положај свих банака није једнак, требало би онима чије је стање добро дати до-

"вољно кредита, да издрже и одбију навалу улагача

ако до ње дође по мењању односно укидању Уредбе. А онима за које се претпоставља да су слабе треба дати индивидуални мораториум.

А =

Рог веко ко кебћ о геђекботеокеој ге ке!

1 oktobra t. g. stupilo je na snagu rešenje 2. ministra pošta kojim se uvode dopunske jedinične cene za telefonske razgovore, a koje se naziva »Rešenje radi ograničenja lokalnog telefonskog saobraćaja«. Nama izgleda ovaj naslov nije u skladu sa sadržinom dotičnog rešenja. Nije njegov cilj ograničenje telefonskog saobraćaja, već povećanje državnih prihoda. Međutim, neosporno je, da će one imati za posledicu veliko ograničenje telefonskog заођгасаја — što ni u kom slučaju -ne može biti, kao što rekosmo, cilj g. ministra.

U ostalom neka nam bude dopušteno da napomenemo, da je baš ovih dana Ministarstvo telefona izvelo jednu ogromnu restrikciju lokalnog i međugradskog telefonskog saobraćaja bez ikakvih promena u tarifi i bez uvođenja pojedinačnih taksa. Tu skoro je stupila u funkciju automatska telefonska centrala na Senjaku, a pre nekoliko dana ukinuti su stari brojevi i oglašeni za važeće samo movi. Od toga dana su telefoni, vezani za novu centralu, osečeni od celoga sveta. Za onog, koji želi smanjenje lokalnog telefonskog saobraćaja, veliko je zadovoljstvo da posmatra grobnu tišinu oko telefona pretplatnika Senjačke centrale. Mi mislimo da je, pri takvoj jednoj promeni, potrebno dati što veći publicitet. Ministarstvo je trebalo, najmanje mesec dana ranije, preko oglasa u dnevnim listovima i preko radia, da upozori javnost i to više puta na Ovu veliku promenu. Jedni su beskrajno iznenađeni, a drugi beskrajno očajni, da već danima ne mogu da dobiju vezu po starim brojevima, nemajući pojma u čemu leži uzrok.

U svakom slučaju izraz »ograničenja lokalnog telefonskog saobraćaja« trebalo je izostaviti, jer |e nekulturan. Danas je kulturni imperativ sve veća upotreba telefona. Istina ima izlišnih razgovora, ali Rešenje nije ništa učinilo niti može da učini za isključenje izlišnih razgovora.

Kao što se iz rešenja vidi broj razgovora, koji se ima da plati, utvrđuje se automatski na aparatu u centrali. Drukčije ne može ni da bude; ali bi mnogo bolje bilo kad bi taj aparat mogao biti na telefonskom aparatu pretplatnika. Beograđani imaju i suviše gorko is-

kustvo s raznim spravama za mere (vode, električne energije itd.) da će sa nepoverenjem primati jednostrano utvrđene iznose.

Nikako se ne slažemo sa propisom da se za poslugu telefonom ne sme da naplati više od pola dinara od razgovora. Ima hotela u Engleskoj kod kojih se plaća trostruka taksa za govor na tuđem telefonu. Mi nemamo dovoljno automatskih teleionskih kabina, te svet je upućen na privatne telefoOne; međutim, sasvim je prirodno da će sopstvenici ovih braniti i odbijati »mužšterije«. Niko neće da drži сео dan telefon celome svetu na raspoloženju besplatno.

još se manje možemo složiti s propisom, da se kod nadleštava ne plaća pojedinačna cena, već ostaje po starome po paušalu. To je protivno privatno-privrednom načelu na kome zasniva Ministarstvo pošta telefionsku službu. Ako građani treba, kao što Ministarstvo kaže, da pokriju troškove telefona i da dadu neku malu zaradu, onda će se taj postulat pravično ostvariti samo tako, ako i nadleštva plaćaju kao i ostale mušterije. U protivnom privatnici će plaćati za činovnike, koji će razgovarati i dalje, kao što je do | oktobra mogao da radi ceo svet. To bi bio porez u korist činovnika bilo da razgovaraju službeno ili privatno. To bi bilo mogućno samo kad bi telefon bio javna služba, kao 30 је na pr. sud. Pri zasnivanju telefona na privatno-privrednim principima, kako је (0 kod državnih rudnika, Таbrika itd. to je oslobođenje nedopušteno. Jer da je protivno, nadleštva bi bila oslobođena i od paušala.

Da završimo! Ima pravo Ministarstvo kad kaže da paušalna taksa nije pravična. | nije pravična! Plaća istu taksu onaj koji ne govori ni jedamput dnevno, kao i onaj, koji govori 50 i 100 puta — naravno kod takse iste grupe. To nije pravo, a ni korisno po upravu telefona. Pravična je jedinična taksa, kako kod pošte telegrala itd. Prema tome mi smo Za tO da se ukinu sve paušalne i da se naplaćuje po razgovoru. Naravno da bismo imali dugo da razgovaramo, o tome kolika bi trebala da bude taksa za jedan razgovor, da li bi ona bila proporcionalna ili degresivna itd.

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО АД.

Главни заводи: БЕОГРАЛ — ЗАГРЕБ Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-803, 21-804.

телеграми: БАНКФЕРАЈН

Клааневтиња 1 резерве “Pb OPdž.45494b о ди ка ни ка RO =>

Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447.