Narodno blagostanje

14, октобар 1939,

ке уредбе за време Рата. Суд је могао да извиди дневно и по сто предмета. |

Много је теже кад суд има сам да утврди, која је цена правична, да би њоме могао да упореди оспорену. Суд није способан за то. Он се мора да послужи вештацима. Шта значи вештачење ) правичној цени у ненормалним приликама са вештацима „ад хок' може се замислити. Често је било толико мишљења колико и вештака.

Наша се Уредба није наслонила ни на један од ових система. Код ње је терциум компарационис цена која „обезбеђује уобичајену и дозвољену трговачку чисту добит".

Кад се један појам узима за главни саставни део једног деликта, онда он мора да је одређен. „Уобичајена и дозвољена трговачка чиста добит" треба да постоји као објективна чињеница. Међутим ни трага од тога. Кад је реч о трговачкој чистој добити онда мора да постоји нека џорма за то: писани закон или бар узанс. Међутим, никаквог гаконског прописа нема нити ма каквог узанса ни код нас ни у другом свету о томе што је то дозвољгна трговачка добит. А шта је уобичајена добит То је добит између нуле и 100%.

још горе стоји са другим елементом деликта, са појмом трговачка чиста добит. Шта је то грговачка чиста добит То је вишак активе над пасивом у билансу једног предузећа. Ми дефинишемо добит књиговодственом терминологијом, јер се само помоћу књиговодства може да установи чиста добит. Али пре но што пођемо даље да подвучемо да је израз „трговачка“ добит само једна компликација. Израз трговачки има два разна значења: једно се изводи из речи трговац за разлику од осталих привредних грана (пољопривреда, индустрија, занати итд.). Значи, да је по својој дефиницији у трговини добит другојача него у другим привредним гранама. То није тачно. Не постоји такав појам трговачке добити ни у пракси ни у праву. Други значај израза „трговачки“ изводи се из трговачког закона, који обухвата индустрију, банкарство итд. Гу би се трговачка добит морала узети као антитеза нетрговачке добити и то је немогућно, јер не постоји појам трговачке добити за разлику од нетрговачке. Према томе реч „трговачки“ имала би да испадне. |

Централно је питање, међутим, појам добит као такав. Деликт скупоће је цена која обезбеђује више него уобичајену или дозвољену добит. Узмимо да се суд сложио око величине дозвољене трговач-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 645

ке добити. Онда треба да приступи израчунавању стварне чисте добити у спорном случају. Остварена чиста добит у једној купопродаји је исто што и квадратура круга. То не зна нити може да зна ни сам трговац. Због тога се израчунава цена за продају на тај начин што се роби прибија једна паушална квота на име бруто-добити. Да бисмо разумели зашто трговац оперише са брутодобити потребно је да имамо у виду да је добит разлика између укупних трошкова и постигнуте цене. Трошкова има две врсте: генералних и специјалних. У специјалне спада све што је потрошено око дотичног артикла (куповна цена, подвоз, посебне дажбине итд.). А генерални трошкови су кирија, персонал, непосредне дажбине итд.). Ови се утврђују паушално. Они су код свакога трговца другојачији. Суд се може помоћи на тај начин, што ће узети, да је један исти процент бруто добити код свих трговаца и код свих артикала у даном месту. Али шта да ради са специјалним трошковима» Они се могу израчучати само из књига и докумената. А ово израчунавање може да траје месецима. Код сваке тужбе због превисоке цене треба да се ради месецима, а таквих тужби може да има стотина дневно. Очигледно је да се не може ићи тим путем, а то је једини правичан. Уосталом, све и да би се могло, не би се могло доћи до правилног сазнања. Потписани је пре неколико година доживео, као вештак у једном спору због скупоће, ствари које спадају у приче из хиљаде и једне ноћи. Каквих је ту све било гледишта о томе, колика је чиста добит, не да се описати. један је вештак чак оспоравао извесне издатке (плате персоналу, добаве итд.), као да је порезник, а не вештак. Ако г. Министар нема случајно сазнања о тим парницама, онда би му г. д-р Милан Костић, адвокат из Земуна, могао много интересантног да каже.

Док се код деликта на бази максималних цена недозвољена цена утврђује на најлакши начин, дотле је тај задатак код система, који је усвојила Уредба не изводљив, јер је немогућно израчунати колику је чисту добит постигао трговац код једног таквог посла. јер нити се зна шта је уобичајена M дозвољена трговачка чиста добит, нити се може уопште утврдити правична цена. Помагање помоћу вештачења и паушала не одговара слову Уредбе. Ако би требало да се остане при овоме систему онда би боље било оставити да суд одређује сам како зна шта је правична добит, а шта недозвољена; то би било бар експедитивно, а и то је важно код суда.

У. ЗАКЉУЧАК

Југославија је два закона о сузбијању скупоће морала да уништи из разлога што се правни осећај народа побунио против њих. Како је иова Уредба слична оном другом, то ће и она бити исте судбине. Ми нисмо могли одиста да очекујемо од нашег законодавца, да се један закон, који се показао лошим, понова враћа у живот уз неколико малих ретуша. Последњу Уредбу, требало би дакле, укинути. Међутим, ми нисмо против законодавства о сузбијању скупоће, јер нити смо либералистички настројени у економској политици, нити смо интересенти, да се бојимо да нас не погоди такав закон. Напротив, ми сматрамо да модерна држава мора да има закон против скупоће. Тај закон може бити добар само, ако пре свега правилно схвати појам скупоће

и друго, ако се послужи само погодним средствима. Има скупоће која је нормална, привредно и економски оправдана, која се ничим не може да сузбије (то нам показује искуство са законодавством у Светском рату). Скупоћа, коју закон треба да сузбија, то је она коју бисмо назвали пљачком потрошача. Она се може сузбијати на два начина: превентивно и репресивно. Та се скупоћа појављује у главном у детаљној трговини. Превентивно сузбијање лежало би у прописима које садржи и ова Уредба, то су они који се односе на обавезно маркирање цена. Искуство последњих година у свима напредним земљама показало је, да је највеће зло што се потрошач не може да снађе у ценама многобројних артикала. У томе лежи огроман успех