Narodno blagostanje

Страна 646

фирми: Бата, Та-Та, Митић итд. Код њих је цена сваког артикла маркирана и продавац не зна ни калкулацију нити уопште сме да је мења. Код Бате је цена жигосана на Ђону тако, да се не може да уклони. Нарочито се у Француској показао силан отпор великог броја трговаца да маркирају цене. У Немачкој је већ по закону свака цена маркирана, а у Енглеској су сами трговци дошли на ту праксу. Утврђена и маркирана цена сачињава 80% заштите потрошача. Тај је пропис потребан и у најнормалнијим временима. Наше је скромно мишљење да би то имало бити главни пропис нове Уредбе, чије би се извршење имало извести са највећом немилосрдношћу и доследношћу. Не треба се варати, дуга би морала бити борба док би се дошло до тога да се у свима детаљним трговинама у земљи маркирају цене.

Исто тако треба да има сваки грађанин могућност да тражи заштиту од власти у случају кад сматра да га је трговац опљачкао. То би био систем репресивних мера. Требало би оставити суду да помоћу вештака цени, да ли је цена превисока или не. Систем маркирања цена са строгим казнама против пљачке потрошача биле би довољне мере за сузбијање скупоће.

Треба избацити све остале деликте, који у ствари могу да немају никакве везе са скупоћом, и који

U posladnjem nedelinom stanju Zašto je Narodna banka po- Narodne banke vrednost zlata

većala vrednost zlata je iskazana sa 1.986.9 mil. din. U stvari vrednost tog zlata je mnogo veća. Narodna * banka jioš uvek obračunava svoju zlatnu podlogu na osnovu Zakona o novcu od 1931 godine sa 37.735 din. po kg. Već u septembru 1931 godine dinar je počeo da pada, što znači da ie cena zlata postala veća. To stanje je ostalo i u idućim godinama. Dinar je sve iače padao, i cena zlata skakala. Međutim, Narodna banka cenu zlatu nije povećavala sve do januara 1935 godine, pošto se očekivalo da će se dinar vratiti na stari paritet. Tek u januaru 1935 godine vlada ie konačno napustila nadu da će se dinar vratiti na stari nivo. Ona je preduzela. dve mere: da se snizi kvota obaveznog pokrića sa 35%o. na 25%, s tim da 20% pckrića mora da bude zlato u kasama Narodne banke, i da se vrednost zlata obračunava sa 28.5% prima. Na taj način se vrednost jednog kilograma zlata povećala na okruglo 48.500 dinara. Vlada je tima na dve strane otvorila prozore. Narodna banka mogla ije da poveća орбсај ! zbog toga što je snižena kvota pokrića, a i ia osnovu veće vrednosti zlata. Ona je posle 1935 godine činila od toga obilnu upotrebu.

Krajem septembra o. с. opticaj je u takvoj тел роrastao da pokriće već nije bilo dovolino da se ispune zakonski uslovi. Zlato je obračunavano još uvek po 48.500, kao što je to propisala Uredba januara 1935 godine, iako to vžć nije bilo u skladu sa vredncšću zlata na slobodnom tržištu. Na osnovu dolarskog kursa od 55 din., stvarna vrednost zlata bila je 61.796 din. Da se ne bi povredili propisi o zakonskom pokriću, doneta je Uredba, koja dozvoljava primenu stvarne vrednosti zlata. Uredba glasi: »Ovlašćuie se Narodna banka da pri obračunavanju pokrića svojih obaveza po viđenju, a u cilju održavanja procenta pokrića po čl. 1 Urzdbe o likvidaciji revolving kredita od 15 januara 1935 godine, obračunava u

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 41

делимично претстављају нормалне радње у привредном животу. Нагомилавање робе, уздржавање од продаје, ограничење производње и разне операције на пијаци на мало не играју никакву улогу. Ми морамо понова да подвучемо, да је колосална грешка што је преписан аустриски закон о сузбијању скупоће, закон који је донесен Под приликама, које се никад код нас неће појавити, па ма били у рату четири године. Ми смо претежно аграрна земља, и, ако би се иоле правилно руководила политика производње у рату, никад се не би могле појавити ствари, које су преживеле Немачка и Аустро-Угарска последњих година Рата.

Ти прописи могу да имају штетно дејство по пословни морал. Ми смо већ имали искуство у томе: они су употребљавани из пакости, из зависти и у конкурентној борби, а од стране власти за гоњење политичких противника. Има много трговаца у овој земљи који су били кажњени по старој уредби о сузбијању скупоће у очи општинских и скупштинских избора. То су неповољне стране тих деликата које су веће но што су могле бити оне повољне.

(Свршиће се).

e= =—

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

buduće podlogu (u zlatu i devizama) na bazi stvarne vrednosti zlata i d»viza«. U buduće ćemo svake nedelje videti koliko ie stvarna vrednost zlatnog stoka Narodne banke, koji iznosi nešto preko 50.000 kg. U posledniem stanju Narodne banke od 8 oktobra o. g. stvarna vrednost ukupne podloge izncsila je 3.179 mil. din. Opticai i obaveze. po viđeniu bile su 10.576 mil. din., tako da one mogu da porastu još za Ž milijarde dinara. Od toga otpada na valorizacicni dobitak 1.2 miliiarde din., toliko jer još nije upotrebljen ni valorizacioni dobitak od povećanja vrednosti zlata za 28.5%0 prima. Valorizacioni dobitak rezervisan je za potrebe države, a izgleda da će cna i prako toga upotrebiti višak opticaja. Samo valorizacioni dobitak ioš ne može biti likvidiran, pošto u stanju Narodne banke još uvek se navodi cena zlatu koja ustanovljena Zakonom o stabilizaciji u 1931 godini. Stvarna vrednost zlata naznačena je izvan stania. Takva praksa ie nepravilna. Čim se menja vrednost zlata mora se i u bilansu sprovesti promena. To je potrebno zbog istinitosti i preglednosti. Ne znamo zašto se održava jedna fikcija u zvaničnim iskazima Narodne banke. Ako je to zbog toga što se želi da knjigovodstvena dobit još na dođe do izražaja, to bi se moglo naći načina da se pokaže u pasivi.

< === | |V | пикличном | IIpHBDpeJUHOM развитку периоди оживљења и високе коњунктуре имају основну карактеристику ин

Or кеииишитииши гензиван пораст производње производних сретстава чију базу чини металургија односно метали, Исту појаву имали смо и у периоду 19838-37 године, али само у квантитативном погледу. Квантитативно производња метала односно производних сретстава држала је и овога пута прво место у порасту целокупне индустријске производње, далеко испред индустрије потрошних добара чији капацитет производње, у светском размеру, није достигао ни степен искоришћења 1929. У структури и гео-

Интерсантно развиће индустрије метала до рата