Narodno blagostanje

14, октобар 1939. НАРОДНО

графској расподели индустрије производних сретстава наступиле су међутим врло велике промене које дају посебан печат периоду оживљења 1933-37. У периодима оживљења за време нормалног привредног развитка, у периодима мирног политичког стања, производна сретства, а по томе и потрошња метала, били су највећим делом намењени ширењу основе производње потрошних добара у домену приватно привредног сектора. Овог пута процес је ишао обрнуто; највећи део производних сретстава употребљаван је за стварање базе ратне привреде или аутаркије, за наоружање и изван приватно-привредног сектора, са сретствима државног буџета и у рукама државе.

Светска производња и потрошња метала (бакра, олова, калаја, цинка и алуминиума) 1932 пала је на најнижу тачку. Према 1929 производња је била смањена са 559.290 на 310.800 вагона или 45%, а потрошња са 536.560 на 311.950 вагона, односно за 42. МИ производња и потрошња биле су дакле преполовљене. Наредних година, све до 1988, расту и производња и потрошња: производња је у 1937 прескочила 1929, а потрошња још у 1936 г. Године 1937, забележене су максималне цифре и производње и потрошње. Повећање изражено у процентима изгледа овако:

према 1929 према 1932 производња 12,4 102,4 потрошња 13,6 95,5

Прошле 1938 год. наступило је опадање: према 1937 год. производња је смањена са 629.090 на 593.500 вагона или за 5,7%, а потрошња са 699.920 на 562.610 ваг., односно за 7,68%. После четверогодишње коњуктуре метала понова се јавила осетнија разлика између производње и потрошње што је довело до пораста залиха, лабављења тенденције и падања цена.

Друга карактеристика коњунктуре метала као последица доминантне улоге наоружања огледа се у променама структуре производње и потрошње. Главну промену претставља велики пораст значаја лаких метала, а међу овима алуминиума. По волумену учешће алуминиума у светској потрошњи повећало се са 15% у 1929 на 25% у прошлој години. Алуминиум је метал чија су и производња и потрошња у садањем периоду коњунктуре највише порасли одржавши темпо пораста и у прошлој години. Пораст у 1938 г. изражен у процентима изгледа овако:

према 1929 1932 1937 производње 105,4 2778 17,6 потрошње 90,3 272,4 3,1

Повећање употребе алуминиума последица је, у првом реду, ванредно великог пораста производње авиона за приватне и војничке циљеве. Код шест америчких концерна индустрије авиона пораст поруџбина у милионима долара изгледа овако: крајем 1937 год. 96,3, крајем 1988 год. 113,6, средином ове године 184,3. Сличан пораст поруџбина показује се и у осталим земљама.

Поред алуминиума порастао је и релативни значај бакра: са 33% у 1929 на 35% у 1988 г. Релативни значај осталих метала опао је.

Промена код учешћа појединих земаља у потрошњи метала такође је једна од значајних карактеристика у садањој коњунктури метала. Потрошња у апсолутним цифрама у карактеристичним годинама показује следећи развитак: (све у вагонима):

1929 1932 1987 1988 САМ. 241.510 94.010 207.330 132.610 Немачка 76.250 50.850 97.970 117.400 Енглеска 69.960 54.050 99:230 93.500 Француска 41.190 34.380 34.550 30.720

БЛАГОСТАЊЕ 0 Страна 647 Јапан 18.630 17.900 43.100 45.200 Русија 15.950 15.280 40.480 41.440 Италија 13.940 12.060 19.620 20.280

У светској потрошњи метала ових седам водећих земаља у 1929 год. имале су по реду следеће место: САД, Немачка, Енглеска, Француска, Јапан, Русија, Италија. У 1938 наступиле су ове промене: САД. Немачка, Енглеска и Италија задржале су своје место из 1929; Француска је са четвртог дошла на шесто, Јапан са петог на четврто, а Русија са петог на шесто место. САД. и Француска једине су две земље чија потрошња у овом периоду није достигла ниво 1929; код свих осталих земаља тај ниво је знатно пређен. У 1938 према 1929 процентуално повећање потрошње метала изгледа овако: у Немачкој 54%, Енглеској 34%, Италији 45,3%о, Русији 1609, Јапану 139,7/. У Француској потрошња је смањена за 25,5%, а у САД. за 46%. Релативно учешће у светској потрошњи у 1938 према 1929 порасло је: Немачке са 14,2 на 20,87, Енглеске са 13 на 16,7%, Италије са 2,5 на 3,59, Русије са 2,9 на 7,3% и Јапана са 3,406 на 80%о. Учешће Француске опало је са 7,6 на 54%, а САД. са 45,0 на 28,5%. Док су 1929 САД. потрошиле троструко више метала од Немачке и Енглеске појединачно, у 1938 год. њихова потрошња била је већа за 12% од Немачке и за 42% од енглеске.

Промене у волумену потрошње појединих земаља карактеристичне су колико са гледишта померања у индустриској производњи толико исто и са гледишта развитка политичких тенденција у свету. |

Ako izuzm»mo Zakon o zemaliskoi odbrani iz 1930 sa dopunama 1931 koji je uglavnom okvirne prirode i sadrži ovlašćenja za zakonske osnove za organizaciju privrede u pripravnom, mobilnom i ratnom stanju, zakonodavne mere za organizaciju ratne privrade u našoj zemlji počele su se donositi tek avgusta o. g. Prva ustanova ratne privrede bila je stvaranj» rezervi hrane (Uredba o tome doneta je 7 avgusta). Zatim ie osnovana Direkcija za ishranu kodja je po karakteru mirnodopska ustanova, a za vreme rata automatski s» pretvara u instrument snabdevanja, hranom vojske i civilnog stanovništva. Nagoveštena Direkcija za spolinu trgovinu biće istog karaktera kao i Direkcija za ishranu. Za vreme mira ona ć: biti centralni institut za vođenje trgovinske politike i regulisanje spoline trgovine, a u ratu pretvara se u ustanovu monopola spoljine trgovine Dalji korak u organizaciji ratna privrede pretstavlja Pravilnik za snabdevanje zemlje mineralnim ugliem u pripravnom, mobilnom i ratnom stanju.

Kad nastupi pripravno, mobilno ili ratno stanje (što zavisi od nahođenja nadležnih) pod državnu kontrolu stavljaju se sve vrste uglja. Izvoz uglja od tada može se vršiti po odobranju Saveta zemaliske odbrane što znači da se stvarno zabranjuje. Slobodna trgovina prestaje. Uvoz prelazi na Direkciiu za spoljnu trgovinu. Kad nastupi ovai momenat celokupna proizvodnia uglja i zalihe stavljaju se na raspoloženje Ministarstvu šuma i rudnika koje njima disponira po naređenjima Ministarstva vojska i mornarice.

Pravilnik stvara dva nova tela: Referat i Komitet za snabdevanje zemlje rudarskim sirovinama, oba pri Odeljenju za vrhovni rudarski nadzor Ministarstva šuma i rudnika. Prvo telo obrazuje se odmah, ono je dakle mirnodopskog karaktera, a drugo kad zemlja dođe u pripravno stanje ili na dan mobilizacije što znači da ije isključivo ratnog karaktera. Najvažniji posao prvog tela je evidencija i prikupljanje statističkih podataka o proizvodnji, uvozu, izvozu, prodaji, potrošnii i zalihama uglja. U miru ono ima da prouči po-

Ratna privređa uglia kod nas