Narodno blagostanje
Страна 698 | | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 44 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА ПОЉОПРИВРЕДА ne i političke situacije, interesenti se žure da podmire svoju
— Немачко друштво „Миаг" из Брауншнејга добило је поруџбину за уређај 30 румунских житних силоса,
— Влада је одобрила кредит од 125 мил. дин, Дирекцији за исхрану, за стварање резерви пасуља и сувих шљива.
— Poljoprivredni ured u Danskoj czni da Je rentabilnost danske privrede u poslovnoj godini 1938/39 nešto opala i da iznosi 3,3%/e prema 3,6%0 1937/38. Uzrok tome je jak pad cena žitu, mesu i jajima, porast radničkih nadnica i drugih izdataka, a dosta je štete pričinila i zaraza šapa i ustobolje. Prinos pa hektaru kod velikih gazdinstava je porastao a kod malih je opao za !/a prema onom 1937/38. Vlada je sazvala konferenciju pretstavnika najvećih partija u parlamentu radi savetovanja o merama za pomoć polioprivredi.
— Američki ministar poljoprivrede je nedavno izjavio da su se cene poljoprivrednih proizvoda u S.A.D. popravile poslednjih nedelja ali da su još uvek za 20% niže od onih 1914, Pobolišanje njihovo, mzđutim, treba da ide uporedo sa povećanjem kupovnz snage potrošača. Francuska i Velika Britanija do sada se nisu pojavile kao kupci američkih proizvoda. ИНДУСТРИЈА
— Производња злата у Аустралији износила је 19381989 1,6 мил. финих унци у вредности од 11,6 мил. фунти стерлинга, за 8,7 више него претпрошле године по количини а 14% по вредности.
— Мађарске предионице вуне моћи ће у будуће да употребе само 50%/» овчије вуне, а остатак се мора састојати од синтетичних сировина. Предионице јуте употребљаваће #09/ јуте и 60%% кучине.
— Savez hrvatskih obrtnika u Zagrebu podneo je gradskoj opštini memorandum o potrebi oživljenja građaevne delatnosti. Niime se traži pored ostalog podizanje kuća sa ma-
lim stanovima na periferiji, popravka starih, proširenje VO-
dovoda, regulisanje Save itd.
— Naša vlada propisala je Uredbu o carinskim i рогеskim povlasticama rudarskim preduzećima za istraživanje i produkciju čvrstih, tečnih i gasnih bitumena. Ona пасе plačati veće poreze nego što su oni ostalih rudarskih preduzeća. Na njih se neće kroz 15 godina primenjivati odredba o minimalnom porezu čl. 86 Zakona o neposrednim porezima. Društveni porez će se razrezivati samo po poreskoj osnovici utvrđenoj po čl. 81, 82 i 83 Zak. o neposr:dnim porezima. Banovinski prirez moći će iznositi najviše 10% a opštinski 20%. To važi i za prirez na zemljarinu i kućarinu. Oslobađaju se kroz 5 godina plaćanja carine i ostalih državnih i samoupravih dažbina (izuzev sporednih carinskih dažbina i taksa) na UvOZ i izVOzZ sprava za bušenje i njihovih delova, geofizičkih instrumenata za iznalaženje nafte i uvoz mašina za Švelovanje čvrstih bitumena i prerađevina bitumena i uglja u tečno ZOTiVO.
; -— U septembru 1939 proizvodnja železa u Belgiji posle zabrane prodaje bila je jako opala. Nekoliko visokih peći je obustavilo rad. Početkom oktobra zabrana je ukinuta, tražnja je oživzla, ali proizvodnja, iako su neke peći ponovo ipuštene u pogon, zaostaje za tražnjom i proizvođači se р]ахе da će se ona obratiti američkom tržištu, ukoliko se ne mogne zadovoljiti u zemlji. U isto vreme cene su znatno skočile svim železnim proizvodima osim polufabrikatima. Njihov skok nije samo rezultat porasta tražnje nego i osetnog povećanja troŠkova proizvodnje, pošto su poskupz:le sirovine, pogonski materijal i transport. Zbog neizvesnosti budućeg razvoja privred-
potrebu i zbog toga plaćaju bez obzira na cene. Zbog tako jake tražnje nema jedinstvenih cena; svaka fabrika ima svoje i zato ie teško imati pregled njihovog kretanja. Računa se da su izvozne cene mestimice porasle za 25%, a unutrašnje та 12—159/0.
— Proizvodnja zlata u Rumuniji za 9 meseci 1939 :7nosila je 1685,7 Ке ргета 1676,7 Ко 1938. Produkcija je porasla samo kod najvećeg rudnika »Mica«, dok је kod drugih opala. |
— У Шпанији је донесен закон о изградњи индустрије. Њиме су предвиђене разне пореске олакшице. Свако индустриско предузеће моћи ће путем принудне експропријације доћи до јевтиног земљишта. Држава гарантује дивиденду од 490. За увоз машина снижене су царине. Свако предузеће које ужива неке повластице или помоћи од државе имаће контролора постављеног од владе.
— Индустрија железа и челика у Сједињеним америчким државама последњих недеља добила је велики број поруџбина нарочито оних са кратким роком од стране прерађивачке индустрије. Због тога она ради сада са 929/) свог капацитета према 549), у исто време 1938. Рачуна се да ће се тај ниво производње одржати кроз цело прво тромесечје 1940 год.
— Трошкови производње енглеске текстилне индустрије су порасли због повећања надница. Због тога су повисили цене текстилних производа за 1277. Цене пређи повећане су за Ма до > пенса по фунти а тканине за 3—6 пениа по комаду.
— Шведска индустрија железа већ по други пут повисује цене својим производима од почетка рата због пораста трошкова пронзводње и цена сировина. Први пут су повишене почетком октобра за 6 к по метарској центи, сада су поново повишене за 6 к.
— Извршни одбор Картела југославенских ливница железа решио је да за сада не повисује цене, пошто и железара Вареш није повећала цене сировом железу. Услови плаћања биће измењени и од купаца у будуће тражиће се исплата одмах по пријему рачуна, - |
— У Београду основано је „Крека“ а. д. за производњу шпиритуса, квасца и угљичне киселине са главницом од 5 мил. дин.
=
ТРГОВИНА
— Нешто после међународног картела гвожђа обуставио је свој рад и централни продајни уред за гвожђе у Белгији. Он ће се у будуће бавити вођењем производне статистике и установљавањем продајних квота, што је под промењеним приликама важно због смањене производње.
— Енглески индекс цена животних намирница знатно је скочио у септембру, са 155 на 165. Најјачи је био скок цена шећера за 47%«, рибе 2970, јаја 19%, бутера 16% и сланине 16%.
— Швајцарски индекс цена на велико повећао се са 107,4 крајем августа на 116,8 крајем септембра.
— У Немачкој су уместо директивних цена“за метале уведене минималне цене.
— Ministar trgovine i industrije propisao je pravilnik O reviziji kartelnih sporazuma u vezi odredaba Uredbe o suzbilanju skupoće. Svi su karteli dužni da prethodno родпези Ministarstvu sve predlog» izmena kartelnih cena, uslove iprodaje, nabavke ili usluga. Oprazovaće se komitet zareviziju kartelnih sporazuma, čije članove pastavlja ministar trgovine i industrije na predlog ministra poljoprivrzžde, socijalne politike i Bana Hrvatske.