Narodno blagostanje

4, новембар 1939

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 697

прописи изврдају, да се храна прикрије и испод руке дотура. Искуство Светског рата у том погледу врло је богато. Оно показује још и то да је власт немоћна да то спречи. Потрошња у војсци пак, само се по себи разуме, нагло се повећава и увек је већа но што би за исти број људства износклг у мирно доба. Најзад, за време рата, услед немогућности сталног дислоцирања хране из угрожених у заштићеније крајеве и изложености смештајних просторија непријатељској авијацији, мора се рачунати и са уништавањем знатног дела. Тако, док на једној страни у рату имамо знатно повећање потребе, дотле, на другој страни, оскудица радне снаге, стоке, техничких оруђа, семена и ђубрива доводи у питање не само повећавање, него и одржавање дотадашњег нивоа производње.

Нашавши се пред овим проблемом Француска је, одмах по објави рата, донела низ декрета који иду за тим да се за време рата осигура аграрна производња. Сви ови декрети имају за циљ да се расположива производна сретства искористе најрационалније, да се у току рата обезбеди одржавање и повећање инвентара, затим обезбеде погребни кредити итд. Најважнији међу њима је декрет о организацији пољопривреде за време рата. На основу овог декрета Министарство народне привреде, као врховни орган ратне економије у Француској, створиће у сваком округу одборе од претставника месних власти, агронома, инжењера и претставника професионалних организација пољопривредника. Слични одбори биће основани и у свакој општини чији рад координирају окружни одбори. Задатак окружних одбора је да предузимају све мере за обезбеђење довољне производње неопходне за задовољење свих потреба земље. Они могу да наређују шта ће се и где производити, која ће се култура нарочито форсирати, а која, као непотребна, напустити. Све то они раде на основу општег плана потребе земље који израђује Министарство народне привреде. Даље је њихова дужност да се старају за обезбеђење пољопривреде довољном радном снагом, запрегом, техничким оруђима, семеном и вештачким ђубривом. Према нарочитим потребама појединих округа ови одбори биће подељени у пододборе. Но без обзира на специфичне потребе појединих крајева при сваком окружном одбору морају постојати пододбори за радну снагу и ђубрива који се елементи сматрају најважнијим за одржавање- аграрне производње. Општински одбори, на основу директива окружних одбора, воде рачуна да се расположива производна сретства на њиховом подручју употребљавају најрационалније. Њихов први задатак је да констатују лотребу свога подручја у радној снази, техничким оруђима, погонском материјалу, стоци и сточној храни, семену и ђубриву, да недостатке у томе пријављују окружном одбору који је дужан да им прибави сваку потребу. Они морају да воде бригу да обрадива земља не остане неискоришћена, да наређују заједничку употребу сретстава производње и испомагање.

Једном посебном уредбом предвиђа се стварање имања — уточишта и имања старих ратника. Процес индустријализације и урбанизације у Француској оставио је на селу релативно доста слободне земље. Последице тога биле су далекосежне у популационом и економском погледу. Индустријализација међутим није могла да упосли целокупни прилив становништва у градове, док је биолошка снага француског села била умногоме смањена. Нови закон омогућује сваком лицу настањеном у граду да, годишњим улагањем од 100 до 1.000 франака код Националне касе за пољопривредни кредит, дође одмах до једног се-

оског имања. За отплату ових имања и добијање кредита потребних за њихову организацију и набавку инвентара

" предвиђен је низ олакшица. Непосредан циљ овога је пр)-

ширење пољопривредне базе односно повећање производње. У истом циљу донет је и већи број декрета којима се предвиђа побољшање станбених прилика на селу, изградња путева, водовода и електрификација. За ове радове појединцима и пољопривредним организацијама даваће се потребна финансиска сретства у форми дугорочних зајмова са ниским инетресом. Исто тако држава ће се :0старати и за бесплатно давање стручних техничких савета. За ову сврху обезбеђено је више милијарди франгка из кредита од 11 милијарди франака одобреног за извобење планова сеоских и градских радова. шине ЕН Мета хепшје и Еугор; и Којој je režim spoline trgovine od vremena krize pretrpeo veće promene no što je to bilo u Rumuniji. Radikalna. promena režima od relativno slobodnog na regulisani i kontrolisani režim izvršena je u jeku privredne krize, 1982 god. Promena se sastojala u kontingentiranju uvoza i forsiranju izvoza radi aktiviranja platnog bilansa, čija je pasiva naglo pogoršala valutu i finansisko stanje zemlje. Kontingentiranje je značilo smanjivanje uvoza. Kvote su određivane uvzk nešto manie od prošlogodišnjeg uvoza.

Promena režima spoline trgovine u Rumuniji

Oktobra meseca ovaj sistem dirigovanja spoljne trgovine podvrgnut je dalekosežnoj revizij. Umesto decentralizacile sprovedena dje totalna centralizacila. U Ministarstvu privredz, umesto svih dosadašnjih ustanova, osnovana je Derekcija za spolinu trgovinu, na koju su prenesene sve agende iz sektora spoljne trgovine i trgovinske i devizne politike. Zadatak ie Direkcije da reguliše spolinu trgovinu i platni promet i da vrši sve obračunske radnje sa inostranstvom. Celokupni izvoz i uvoz stoja pod kontrolom Direkciie. U pogledu izvoza Direkcija vodi računa o stanju zaliha i potrebama zemlje i na osnovu toga izdaje izvozne dozvole i kontroliše njihovo izvršenje. Za sada kontrola izvoza odnosi se na sledeće artikle: sve žitarice, mlinske proizvode, samenije, drvo, proizvode drveta, naftu i njene derivate. Direkcija isto tako izdaje i uvozne dozvole i određuje način plaćanja uvoza.

Od utrška celokupnog izvoza rezerviše se: 45%0 za državna plaćania u inostranstvu (finansiske obavžze i nabavke), 30% za uvoz sirovina i 25%o0 za uvoz proizvodnih sreistava, potrošnih dobara i privatna plaćanja. Celokupni uvoz, po Važnosti, podeljen je u 8 grupa i to: državne nabavke, sirovine, proizvodna sretstva, polufabrikati, delovi mašina mašine i aparati, neophodno potrebna potrošna dobra i ostala potrošna dobra. Prema ovoj skali važnosti pojedinih kategorija proizvoda izdavaće se uvozne dozvole.

Novi režim spoljne trgovine u Rumuniji znači u stvari ograničenje i prebacivanje uvoza na artikle koji su sa gledišta zemaliske odbrane više potrebni. Dok je u ranijem režimu na uvoz proizvodnih sretstava i potrošnih dobara otpadalo 60% ukupnog rumunskog uvoza sada je uvozna kvota ovih proizvoda smanjena na 25%.

Цгирите народно Блаеагостање

ВЕНЕ ф ==