Narodno blagostanje

4. новембар 1939 НАРОДНО

_— Grčka vlada ie rešila da zavede karte za kupovanje b:inzina za automobile početkom ovog meseca. Dan kada će

_ ova mera stupiti na snagu odrediće se docnije.

— Rumunska vlada je zabranila izvoz pasulja i zobi, pošto tih proizvoda nema dovolino u zemlji i cene su u pOslednje vreme jako skočile.

— Ovih dana održana je konferencija trgovaca tekstilnom robom i pretstavnika tekstilne industrija u Zagrebu. Rešeno је da se potraživanja iz poslova zaključenih do 1 septx»mbra 1939 imaju rešavati prema ugovorenim uslovima. Dužnicima koji ne bi mogli da ispune svoje obaveze prema tim aslovima treba da se izađe u susret do krajnjih granica mogućnosti i da im se odobri isplata u tri rate 30, 60 i 90 dana posle ugovorenog roka. Za plaćanja koja su dospela do 1 septembra rokovi će biti 1 novembar i 1 decembar 19399 i 1 jaauar 1940. Zaključci ugovoreni do 1 septembra 1989 imaiu se izvršiti po ugovorenim uslovima. Ali ako liferant nije mogao na vreme da isporuči robu a sezona je već prošla i trgovac ne reflektira više na nju, nije dužan да је зада primi. Novi poslovi treba da se vrše na bazi kredita čiji će se uslovi utvIditi prema kreditnoi sposobnosti kupca i kreditnoj mogućnosti prodavca. Savez tekstilne industrije u Beogradu treba da u roku od 60 dana izradi novi obrazac porudžbenica i 2аključnica za tekstilnu robu. Tužbe radi naplate potraživanja od trgovaca treba da se suspenduju da bi se Ovi mogli Koristiti olakšicama zakliučenim na konferenciji.

— Naš ministar socijialnz politike dao je objašnjenie o primeni Uredbe o suzbiianiu skupoće na prodaju lekova. Firme koje prodaju lekove ne smeju povisivati cene robi koju već imaju na stovarištu. Svako povišenje mora se pravdati pred Ministarstvom soc. politike originalnim računima. Posle toga će ministar odrediti cene koje će se uvesti u apotekarski cenovnik.

— Енглеска спољна трговина у септембру о. г. опала је знатно. Увоз се смањио за 3390 а извоз за 4270. Поред несигурности поморског саобраћаја услед рата највише је томе допринела реквизиција трговачких бродова за војне потребе. За последњих 10 дана ситуација се у том погледу изменила. Оскудице у бродовима постепено нестаје. Влада је предузела мере да се обезбеди снабдевање сировинама индустрије која ради за извоз. Ублажиће се одредбе о извозу, а нарочито ће се убрзати поступак издавања извозних одобрења. Добар део извозника није био добро обавештен које је производе обухватила забрана извоза па је и то утицало на његово опадање.

— Цене на велико у Норвешкој су знатно порасле. Индекс цена (1929. = 100) порастао је у септембру 1989 од 158 на 168. Највећи пораст је забележен код хемиских производа (41), затим код железа и метала (38), погонског материјала (37), текстилних производа (26), цемента и стакла (18) и дрва и дрвних прерађевина (14).

— У Београду оснива се Југопапир а. д. са главницом од 500.000 дин. које ће се бавити куповином и продајом свих врста папира, штампарских, литографских и графичких потрепштина, машина за писање и другог канцеларијског материјала.

— Између Југославије и Румуније воде сеу Букурешту трговински преговори. Главни предмет преговора биће испорука нафте коју је Југославија плаћала делом У клирингу а делом девизама, Румунија сада тражи у замену за нафту неке наше рударске производе.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— У својој скорашњој изјави г. д-р Андрес, министар трговине и индустрије, изнео је резултате трговинских преговора вођених у последње време и преглед стања наше привреде. Закључени су трговински споразуми са Не-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 699

мачком, Грчком, Швајцарском и Италијом, а ускоро ће се повести преговори са Мађарском и Француском. Вишак пшенице за извоз у кампањи 1939/40, по његовом мишљењу, износи након обезбеђења резерви хране 35.000 вагона, у што ми не верујемо. Досада је извезено 12.700 вагона а закључени су уговори за извоз још 10.000 вагона. Понуда пшенице на унутрашњем тржишту је мала и цене су се изравнале с интервенционим. У Срему и Славонији су нешто више а у Србији и Босни ниже од интервенционих. Сувих шљива произведено је око 7.000 вагона. Осигурана је продаја од 2.300 вагона Немачкој. Призад је већ купио 1.960 вагона. До краја ове године извешће се на основу закључених споразума 30.000 живих свиња и 15.000 закланих, 300 вагона масти, 100 вагона сланине, 115 вагона огуљених мангалица и 5.000 комада говеда у Немачку, у Италију 800 комада недељно и у Швајцарску 4.000 живих свиња. Извоз дрва ће се појачати не само у Немачку и Италију него и Француску, Енглеску и Шпанију. Проблем снабдевања У трговинским преговорима био је на првом месту. Из Немачке ћемо моћи увозити све врсте артикала осим текстилија. Моћи ће се повећати увоз угља, кокса и машина. Из Италије ће се увозити поред осталог и памучно предиво. Остало је још нерешено питање снабдевања вуном, памуком, гвожђем и још неким сировинама.

НОВЧАРСТВО

— Ситни комади рентенмарке изједначени су са новцем за поткусуривање у промету преко немачких граница.

— Код енглеских клириншких банака порасли су улози за 33 мил. фунти стерлинга на 2,3 милијарде. Менице су пале за 43 мил. на 266 мил. а предујмови и зајмови су порасли за 26 мил. на 1 милијарду фунти стерлинга,

— У другој половини септембра 1989 повлачење депозита из банака у Грчкој је било јако. Народна банка, по наређењу владе, није га ограничавала него је банкама ставила на расположење потребна сретства. Због тога је оптицај порастао од 7.785 мил. драхми 15 августа на 10.675 мил. 7 септембра. Према обавештењу Народне банке повлачење улога је не само престало, него је већ забележено постепено враћање, што се види и по смањењу оптицаја за 330 мил. до 7 октобра.

— Банковно и валутно оделење Министарства финансија издало је једно објашњење да се кован новац може увозити до максималне границе од 500 дин. алтернативно, тј. до те границе или у кованом новцу или у стотинаркама.

— Министарство финансија одредило је курс златне енглеске фунте са 441.50 дин.

— Средином октобра златни сток С.А.Д. износио је 17 милијарди дол., то је 67 монетарног злата у свету.

— Шведска народна банка изгубила је од почетка рата девиза у износу од 140 мил. шв. круна, то je 200%) целокупног девизног стока. И у Данској је био јак одлив девиза. Главни узрок тој појави је појачана куповина сировина и животних намирница.

— Због приправног стања финска влада је донела низ мера о ограничењу валутног промета. Путници могу собом понети највише 3.000 марака. Извоз финског и страног новца у циљу плаћања увезене робе, дугова и камата може се вршити само преко Финске банке и овлашћених банака. То. вреди и за извоз хартија од вредности. Свако ко има стране валуте више од 5000 марака има у року од 8 дана тај вишак да прода Финској банци. Ради покрића ванредних расхода мобилизације влада је расписала 5%/о зајам од 500 мил. марака. Осигуравајућа предузећа уписала су одмах 100 мил.

— U Zagrerbu održana konferencija osiguravajućih društava rešila je da se osnuje Savez osiguravajućih dru-