Narodno blagostanje
- Сграна 746 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Прат. ОД лвокатска комора у Загре- седника за земљу без обзира на његову индивидуалну бу, на годишњој скупштини | способност обрађивања и тако отежава прелаз поседа у
Честитамо! >
19 т. м. донела је своју другу резолуцију поводом Уредбе о заштити минимума сељачког поседа у Бановини Хрватској. Упоређујући је с првом која је донесена 30 октобра т. г. констатовали смо међу њима велику разлику. Прва се ограничава само на Ретроактивност прописа о забрани извршења за дуг, и то са становишта правног поретка и социјалне правде, а ова друга ставља приговоре с економском становишта. У резолуцији се каже да уредба, изузимањем једног минимума поседа од извршења, уништава сељачки кредит. Затим, Уредба није довољно заштитила минимум поседа, јер не забрањује друге начине отуђења. Она веже садашњег 12-
| реј
боље сељачке руке. На крају, уредба се огрешила и. 0) на= Чело социјалне правде, јер узима једноставно да су сви дужници с поседом до 3 ха економски слаби, иако их на страни поверилаца има економски слабијих од изаеспих дужника.
У времену између прве и друге резолуције дз пелн смо чланак поводом ове Уредбе (Н. Бл. бр. 44) у коме смо изнели све ове аргументе који су сада побројани у резолуцији коморе. Чини нам задовољство, што можемо да констатујемо да продире једно схватање које је са национално-економског становишта најисправније, а онда и нај корисније по заједницу. ;
e === Од
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
POLJOPRIVREDA
| — Ministar polioprivrede je rešio da se u 1940 zaseje ricnusom oko 43.500 ha. Obezbeđenje ove površine izvršiće Prizad putem ugovora sa proizvođačima, a sejanje će 5е 17"vršiti na za to određenom zemljištu u Posavini i Podunavlju. Otkupna cena ricinusovog semena za 1940 iznosiće 400 din. za 100 kg. Seme će staviti proizvođačima na raspoloženje Prizad po ceni od 4 din. po kg.
— Министар пољопривреде је прописао Уредбу 2 раду Државног завода за производњу сточног цепива и лекова у Београду. Поред производње јевтиног цепива он ће се бавити научним истраживањима и. пропагандом сузбијања сточних болести. Обртни капитал износиће 10 мил. динара. |
— Дневна штампа пише да Државна фабрика шећера намерава да појача производњу шећерне репе у Барањи. Због тога је развила живу акцију код сељака, а осим тога до године би почела са градњом ускотрачне железничке пруге која би везала највећа барањска села Поповац, Брањина, Подоље, Драж, Гајић, Топоље и Дубошевица. —_ Према писању дневне штампе, овогодишња кампања шећерне репе биће слабија него што се очекивало због слабијег приноса. Рачунало се да ће се ове кампање произвести 12—12.500 вагона шеђера, тако да би остала преносна резерва од 3000 вагона, али према досадашњим резултатима производња ће износити око 10.000 вагона.
— Аграрни уред САД цени овогодишњу бербу кукуруза на 647 мил. мет. центи, за 296 више него 1938. Следеће године површина. под кукурузом смањиће се за 10%.
— Шпански министар пољопривреде у говору пред претставницима привреде изнео је главне линије десетогодишњег плана привредне изградње. За то време треба не само да се уклоне последице грађанског рата него и да се постигне што већа независност у свим привредним гранама, уравнотежен трговински биланс и да се побољша општи стандард живота. 500.000 ха земљишта треба наводњавањем да се оспособи за обрађивање. Увоз текстилних влакана да се што више смањи, а да се оствари потпуна аутаркија у житу и поврћу. Потреба памука има да се највећим делом подмири домаћом производњом. Два милиона Хектара пустог земљишта биће пошумљено. План индустриске изградње је врло опсежан. Треба да се подигне снажна хемиска индустрија, која ће обезбедити снабдевање земље азотним производима, целулозом итд. затим аутомобилска и индустрија мотора; железнички и ваздушни саобраћај биће потпуно реорганизован, а трговачка флота
удвостручена (сада износи око 500.000 т). Велика пажња
указаће се грађевној индустрији. Трошкови изградње ра-
том порушених зграда износиће око 29 милијарде пезета. — Овогодишња берба грожђа у Далмацији је квантитативно подбацила према лањској, квалитативно је осредња а само понегде добра. Резерве су се јако смањиле, пошто је извоз био доста јак у Швајцарску, Немачку, Чешку, Холандију и Белгију. Цене новом вину крећу се између 310—420 дин ло хектолитру. |
INDUSTRIJA
— U Trbovlju je osvećena nova električna centrala sa kapacitetom od 12.000 kw. U isto vreme njena mreža priključena je onoj Kranjske deželne elektrane.
— По Закону о заштити домаће дрвне индустрије у
Југославији закључено је од 1929 до 31 маја 1989 уговора о купопродаји 3,3 мил. м“ четинастог и 2,3 мил. мЗ буковог дрва. ; — Рударска производња код нас, према изјави г. Министра шума и рудника, има и у овој години повољну коњунктуру. У првом полугодишту производња каменог угља износила је 232.799 т, за 6%; више него 1988, мрког 2,02 мил. т, за 7'/• више и лигнита 607.992 т за 5%о више. Рат није имао јачег утицаја на рударску производњу, она. је незнатно смањена код неких рудника.
— Влада Совјетске Русије наредила је да се проведе рационализација потрошње горивог материјала у свим предузећима. За 9 месеци 1939 управа железница успела је да се потрошња угља смањи за 5,5—6,59/, према 1938 без штете по саобраћајну службу. Уштеда је постигнута употребом просејане шљаке која садржи неизгорелог угља и угљене прашине. За 8 месеци о. г. потрошено је 460.000 т просејане шљаке, |
TRGOVINA — U Zagrebu je održana konferencija trgovaca kožom o stanju našeg tržišta. Konstatovano je da su rezerve u zemlji dovolin> za pokriće potrošnje i da nema razloga za povišenje cena a ni za zabranu izvoza. ЈЕ — Шведске фабрике папира повисиле су цене новин-
"ском папиру од 182,50 на 200 к по тони.
— Призад је повисио откупну цену шљивовог пекмеза од 260 на 300 дин. по кг, пошто су се побољшали изгледи за извзз. |)
— Na konferenciji zainteresovanih ustanova rešeno Je da država otkupi sve rezerve svilenih kokona po ceni od 60
din. po kg: Interesovanje inostranstva za naše зуЛепе КоКкопг
je poraslo od početka rata i cene su na svetskom tržištu sko-
| | |,