Narodno blagostanje
Страна 748
— Немачки министар привреде наредио је штедионицама највећу штедњу у расходима. Због тога оне неће смети до даљег куповати земљишта за своје потребе, подизати или преграђивати своје домове, куповати намештај итд.
— У последње време неке неутралне земље почеле су да претварају злато у девизе, пошто су се девизни стокови јако смањили а прилив је слаб. Први корак је yuHнила Швајцарска банка која је крајем октобра 1939 издала 31,7 мил. франака злата за девизе. Али ће се та резерва брзо истрошити, пошто је већ следеће недеље утрошено 21,6 мил. франака девиза. За њом је следила Шведска која је дала за девизе у октобру 55,1 мил. к злата, Холандија 4%4 мил. форинти и Белгија 25,1 мил. франака.
SAOBRAĆAJ
— Генерална дирекција државних железница је решила да појача пругу Карловац—Цапраг да би се могла повећати брзина путничких возова који сада саобраћају "са 30 км на сат.
— Министарство саобраћаја _ одобрило је градњу пристаништа у Новом Саду, на коју ће се утрошити 10 мил. дин. Најпре ће се почети градња робног пристаништа.
— У Бикковцима је одржана конференција организација ХСС из места дуж Дунава, Саве и Драве. На њој је подвргнута критици политика Дирекције речне пловидбе. Донесена је резолуција: да се државна речна пловидба реорганизује на комерцијалној Основи; да се измени сасбраћајна политика која доводи често до конкурентске борбе између железница и речне пловидбе; да се оснује организација заједно са постојећим привредним установама“ која ће што више концентрисати промет робе нашом речном пловидбом; да се отворе линије које ће везати велике центре као што су Брчко, Осијек, Вуковар, Сисак, Брод са њиховим залеђем; да се успостави директни бродски и железнички комбинирани робни и путнички саобраћај и веза свих пристаништа на Дунаву са Загребом; да се приступи грађењу речних пристаништа у Бановини Хрватској и да се организује одељење за речни ин поморски саобраћај при Бановини Хрватској.
— У Светском рату Швајцарска је имала своју трговачку флоту, којом је превозила жито и друге потребне артикле преко француске луке Сет. Поучена тим искуством влада је ових дана закупила 9 грчких бродова који ће преко Ђенове снабдевати Земљу животним намирницама и сировинама, пошто је довоз преко других лука све тежи.
RAT ! PRIVREDA
— Претседник управног одбора федералних резервних банака у С. А. Д. Иклиз предложио је да се повисе порези на велика предузећа и велике дохотке ради покрића трошкова наоружања и уравнотежења државног буџета. Он сматра да је време да се предузму кораци за повећање потрошње у земљи и смањење притиска на тржиште незапосленог капитала,
a —— НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 47
POLOŽAJ RADNIKA
— Savez poslodavaca tekstilne struke u Ljubljani preporučio je svojim članovima da povisi nadnice za 10% zbog porasta cena. Savez ima 42 člana kod koj:h je zaposleno 13.800 radnika. U Hrvatskoj su takođe pojedina preduzeća počela da povisuju nadnice, tako na pr. fabrika koža »Podvinec« u Karlovcu za 50/.
IZ POSLOVNOG SVETA
Trgovački registar:
»Labor« d. d. Subotica, upis članova upravnog odbora 8. g.: Draškovića Pante, Švarca Eugena, Prodanovića Laze, Dr. Hackera Ervina i Dr. Kalmara Elzmira. — »Cer« d. d. ža industriju i trgovinu šumskih proizvoda u Zadrebu, dp:s člana upravnog odbora Hadži-Osmanovića Zijaha. — »Таргед« d. d. Zagreb, upis članova upravnog odbora Dr. Krasnika Stizpana i Kronžeka Emila.
Zborovi akc. društava:
28 novembar. — Prva međimurska tkaonica d. d. Čakovec (redovan).
29 novembar, — Industrija motora a. d, Rakovica (vanredan). 7 decembar. — »Levant« industrija kudelje i lana d. d. Bač (redovan).
9 decembar.
»Kali« — trgovačko a. d. Beograd (van-
žedan). 18 decembar, — »Crvznka« fabrika šećera a. d. Crvenka (vanredan). _
22 decembar. — Viking a. d. Beograd (redovan). БИБЛИОГРАФИЈА:
Стеван Кукслеча: Картели и њихов значај за југословенску привреду. Београд 1939.
RAZNO
— Liubljanska komora za trgovinu, zanatstvo i indu-
striju na poslednjoj plenarnoj sednici ukazala je na slabo materijalno stanje državnih službenika izjasnila se za роесапје плћомћ рјаћа. Очт toga uprava u izveštaju traži ponovno puštanje u saobraćaj 90 vozova u Sloveniji koje je Generalna direkcija drž, železnica ukinula i decentralizaciju socijalnog osiguranja. | -
— Хрватски дневник пише да је у Загребу око 10.000 кућа изграђено без грађевне дозволе, у којима станује 70—80.000 становника и чија вредност износи пола милијарде динара.
— Удружење – железничког возног и маневарског особља на конференцији у Београду истакло је захтев да се укине Уредба о смањењу личних и породичних принадлежности из 1935; да се садашње принадлежности повисе сразмерно порасту цена; да се службени станови издају бесплатно и да се измени закон о државном саобраћајном особљу, ,
— За претседника Новосадске берзе изабран је г. Коста Миросављевић,
e = а КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE МА DAN 15 XI 1939
Ove izveštajne nedelje kao i prošle opticaj novčanica se smanjio za 92,8 mil. na 9,079,5 mil. Po tome bi se dalo zaključiti da su se ulagači smirili, tako da novčani zavodi nisu Više u brizi za likvidnost. To potvrđuje i veliko povećanje obaveza po viđenju za 178 miliona na 1,800,4 mil., a od toga potraživanje države poraslo je za 10 mil., žiro računi za 95,9 mil. i razni računi 72,6 ml. Naiviše su porasli dakle žiro ra-
čuni, što znači da novčani zavodi vraćaju hovac koji su uzeli zbog likvidnosti. Ove nedelje jako su se smanjile obaVeze s rokom, za 55 mil. na 210 mil., što može da bude posledica i čisto knjigovodstvene operacije, i razna pasiva za 53,6 mil. na 351 mil. Zajmovi na menice povećali su se za 30,1 mil., ali lIombardni su manji za 5 mil. Uskoro će biti iscrpen kredit Ministarstva finansija po urzdbama od 924 VIII i 16 IX 1939. Isplaćeno je 711,1 mil., za 47,5 mil. više nego