Narodno blagostanje

Страна 744

тога је да се годишње утроше велике суме на њихову оправку. 1929/30 на њу је издано 204,5 мил. дин. а 1930/31, када је скоро половина била на оправци 2244 мил. или 79.619 дин. по локомотиви. (Од тада се та сума смањује, пошто је опао и број оштећених локомотива. 1937/38 налазило се у оправци 1014 локомотива, а на њу је утрошено 163 мил. дин. или 69.963 дин. по локомотиви.

Сличан је случај и код теретних кола, чији се број повећао у. периоду 1923/24—1928/299 од 50.748 на 61.422 а од - тада па до 1937/38 опао за 7.116. Како се у међувремену мрежа повећала, на 1 км пруге отпало је свега 5,75 кола према 6,79 1928/29. Пошто је то сувише мало, у времену јаког саобраћаја, као што је то било у годинама полета 1987 и 1938, осећала се оскудица у њима, и управа је морала да позајмљује већи број тих кола од суседних земаља.

Код путничких кола нема значајнијих промена, Њихов се број креће између 4.556 1923/24 и 5.140 1937/38

"Из свега изложеног излази да је управа железница највише пажње посветила изградњи нових пруга а мање обнови возног парка. Стога се намеће императивна потреба да се он обнови и модернизује. У последње време упра-

ва је нешто учинила да побољша путнички саобраћај за_ водећи моторне возове на главним пругама. То је један _ Корак напред у усавршавању наших железница, али то још: није довољно. Ти СУ возови скупи, приступачни имуЋнијем свету, али упркос томе њихова је рентабилност у саобраћају за време летње сезоне врло слаба.

аи нвИртрнЕј идр рлентитинаштититетттериттљеита | Za što hitnije preuređenie države

| __________ <= ora an

Politički režim u kome smo živeli nekoliko godina ubio је kod nas smisao za tretiranje političkih problema u javnosti. Kako bi se drukčije moglo dogoditi da od donošenja Uredbe o Banovini Hrvatskoj prođe više od 2 meseca, pa da se tek tada i gotovo bojažlivo izrazi mišljenje da bi pre svega bilo potrebno dovrš:ti Dreuređenje države koje je počalo ovom Uredbom. Mi smo iskusili da se na merodavnom mestu nije najpovoljnije gledalo na tret:ranje ovog pitanja. Niti je vlada ma kojom zgodom najavila da ima nameru da uzme inicijat:vu kod osnivanja banovina u ostalom delu države po primeru Hrvatska, niti su pol:tičari pokazivali da imaju neko određeno shvatanje u pogledu preuređenja ostalog dela države. Šta više moglo se ргте , да је 5 izvesnom reakcijom primljsno kad su slovenačke novine počale da pišu O potrebi osnivanja slovenačke banov:ne. Na kraju počelo se da govori i o osnivanju srpske · : banovine. I tek poslednjih dana počinje da se govori da bi to trebalo učiniti što pre,

Pitanje je postalo aktuelno političkim pokretanjem masa u predizbornoj ag':taciji. U takvoj situaciji smatra se da jedni trzba da dobiju što pre ono što su drugi već stekli. lako smo od prvog momenta (vidi N. BI. br. 35: „Prvi korak temelinom preuređenju države”) smatrali da je potrebno da se 1 na ostalom delu državne teritorije obrazuju banovine, роtrebno je da naglasimo u čemu зе га: Ккијгто 04 mnogih koji to sada požuruju: najčešće oni hoće da parolom o obrazovanju srpske banovine uhvate politički korena. Za nas je problem mnogo dublji. Dotle, dok se ne izvrši preuređenje vlada je nesposobna za rešavanje izvesnih pitanja. Nemogućno je napr:mer doneti državni budžet dok se ne reši konkretno u čemu će se sastojati finansiska samostalnost banovina. Već se čuje da ćemo se nekoliko meseca finansirati dvanaestinama. A ima mnogo takvih pitanja kod kojih će iskrsnuti teškoće dok se пајаг то ovom stadiumu preuređenja. Treba ga skratiti, jer je štetan.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

: Бр. 41

< ———

Септембар месец није донео велике промене у ценама, али је наступило осетно померање у релацији цена поједиHHX. категорија производа, пошто су цене једних артикала пале, а других порасле, У томе померању карактеристичне су две појаве: све веће отварање маказа између аграрних и индустриских на штету првих и извозних и увозних такође на штету првих.

Промене у ценама на: велико у септембру према августу месецу изгледале су овако: индекс биљних производа, услед пада цена житарица, попустио је са 75,7 на 73,5 или за 2,9/0; сточни производи пали су незнатно, са 68,0 на 67,9 тј. за 0,5%0; индекс минералних производа остао је непромењен тј. 93,9. Индустриски производи скочили су са 78,3 на 79,5 или за 1,4%0. Скупни индекс пао је са 76,8 на 76,6 тј. за 0,6%, Индекс извозних производа, услед смањења тражње због тешкоћа извоза, пао је са 73,3 на 73,1 или за 0,3%/, а због тешкоћа увоза индекс увозних производа повећао се са 77,1 на 81,6 тд. за 5,89.

Знатно су веће промене када се септембарски индекси цена упореде са онима истог месеца прошле године. Према септембру 1988 биљни производи пали су за 16,9%, извозни, такође због попуштања цена биљних производа, за 6,3%%. Цене свих осталих артикала биле су више и то; сточних производа, због пораста цена свиња и говеда, 2,400, минералних 6,39“, индустриских 4,20), увозних 14,6%. Као што видимо промене у ценама у септембру месецу највећим делом биле су изазване отежавањем извоза (биљни и сточни производи) на једној и отежавањем увоза, нарочито сировина и полуфабриката, на другој страни.

Септембарске цене носе више мирнодопско сбележје

је

Реперкусије оваквог кретања цена огледају се и на променама куповне снаге аграрних и извозних производа. Индекс куповне снаге биљних за индустриске пронзводе у септембру месецу пао је на 92,4. док је у истом месецу прошле године био 115,8. Индекс куповне снаге сточних за индустриске производе пао је на 85,1 према 86,6 у септембру 1938. Куповна снага извозних за увозне производе била је 89,5 према 109,5 у истом месецу прошле године. Дакле, имамо осетно погоршање односа у унутрашњој. расподели социјалног продукта и у положају националне производње у међунарсдној размени добара.

Опште је познато да су цене на мало мање реагибилне од цена на велико и да се промене у ценама на велико код цена на мало одразују тек доцвије, без обзира да ли се ради о скакању или падању цена. То правило важи за кретање цена у временима нормалног привредног развитка. У ванредним приликама као што су ратне кретање цена на мало одступа од овог правила, У таквим приликама у либералистичкој привреди цене на мало реагирају одмах на промене цена на велико. Као и у првом случају реакција цена на мало је много осетнија, тј. промене су знатно веће од оних које условљава померање цена на велико. Ту појаву имамо већ у септембру тј. у првом мгсецу рата. Пошто је до августа код цена на мало владала тенденција попуштања преокрет у септембру месецу био је релативно снажан. Индекси цена појединих градова порасли су од 1 до 3,7. Највећи пораст забележен је у гра-

"довима који су географски-саобраћајно удаљенији од цен-

тара снабдевања. Скок је обухватио све артикле: храна је скочила за 1,4%, одећа за 1,8%/, огрев и осветлење за 54%. У Београду највећи пораст забележили су колонијал (2,590) и одећа (1%).

Читајте „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“