Narodno blagostanje

2. децембар 1939.

di kritične momente u odnosu prema Nemačkoj. Kod generalisanja, a onda i kod ocene politike i grešaka do rata, potrebno je da se bitno odvoji od sporednog, koliko god da detalji izgledaju značajni po slom.

Glavni faktor poljskog sloma bila je ekonomska slabost zemlje u odnosu prema dva velika suseda. Ali nije potrebno upoređivati privrednu snagu jedne slabe zemlie sa dvema neuporedivo jačim. Naprotiv, dovoljno je uzeti samo jednu, zato 510 ie Poljska izuzetno stajala kao u gvožđima između dve velike zemlje, a i Zato, jer je ona stvarno podlegla u sukobu s jednom. Utoliko je primer poučniji za druge koje bi se mogle naći u istom položaju. |

Poliska je decenijama pretstavljala područje privredne. zaostalosti u Evropi, pa i pre Svetskog rata. Tada je još emigracija pružala neki izlaz za višak staanovništva, koje se množilo neobično brzo. Odlazili su najsposobniji. Četiri miliona Jevreja u Americi vode poreklo iz Poljske, a i samih Poljaka bio je veliki broj. Feudalizam se bio sačuvao tako, da seljak nije dobio zemlju i lako mu je bilo da se otkine i ode u emigra-– аи.

Posle Svetskog rata Poljska је zahvatila pored nešio jačih industrijskih centara upravo ovaj deo u kome je bila najslabije razvijena kapitalistička privreda Evrope. Gde је pre bilo tesno za 25 miliona stanovnika namnožilo se za dvadeset i pet godina na blizu 35. Ogromni napori za privredni razvoj zemlje koji su stvarno učinjeni, imali su uglavnom to dejstvo da blagostanje nacije, koja se naglo množila, ostane na istom nivou, |er je emigracija obustavljena. Zemlja je bila odviše slaba da bi mogla samostalno da iormira kapital koji je potreban za industrijalizaciju. Ukoliko je izvr"зепа ima da se zahvali stranom kapitalu. Najviše je pozajmljeno na dug rok iz Sjedinjenih Američkih Država, oko 200 miliona dolara. Velike investicije izvršio je irancuski i engleski kapital. Čitava teška industrija je bila u njihovim rukama i izvesne železničke pruge. Osim toga, Poljska je godišnje dobijala prosečno 15 miliona dolara emigrantskih pošiljaka. | U ovoj zemlji gde |e feudalizam zadržao koren i prouzrokovao takvo ekonomsko stanje, da su službeni izveštaji govorili da veliki broj seljaka nema dovoljno prihoda ni da se osoli, a Poliska je seljačka zemlja, nije bilo ekonomskih preduslova za utrkivanje u naoružanju sa velikim susednim zemljama. Domaća industrija nije bila tolika da bi mogla sama da izvede veliki plan naoružanja, a ni najbogatija zemlja na svetu nema sredstava da [0 izvede kupovanjem u inostranstvu. Iz toga ne sledi da je za Poljsku bilo najpametnije да паpusti svaku brigu za oružanu odbranu nacije. Ali u spolinoj politici trebalo je polaziti od činjenice da na boinom polju Poljska ne može izdržati ako bi došlo do sukoba i da diplomatija ima za dužnost da izbegne rat.

Ako је pre početka rata izgledalo da je zDOg stvaranja ratnog raspoloženja s nemačke strane rečeno da će vojne operacije u Poljskoj biti izvedene za četiri nedelje, sad, pošto je to činjenica, treba iz nje izVUĆi i zaključke. Poliska vojska podlegla je u sudaru u kome ie ona od početka bila nesravnjivo slabija. Ako ona nije bila sposobna da prema nemačkoj armiji izbaci |ednaku armiju, po broju ı kvalitetu ljudstva i materi|ala, ishod borbe nije mogao da bude dvojben. U po·gledu te nejednakosti snaga nije bilo sumnje. Da je generalštab mobilisao na vreme, neopremljena vojska bi

НАРОДНО БЛАГ О СТАЊЕ

Страна 757

dala samo veće žrtve. Da su fabrike aviona i čitavu poslednju godinu radile samo za poljsku armiju, ne bi se ona mogla po avijaciji da meri s nemačkom. Težište naoružanja bačeno je danas na motorizovane jedinice, motor je zamenio konja i pešaka. Sva fatalnost Polj|ske simbolički je izražena u tom da je ona u vreme motorizovanih armija imala najjaču konjicu na svetu. Nije to konzervativnost strategije, nije to posledica što je vojska bila u rukama pukovnika koji su nekad bili apotekari i lečnici, drukčiju vojsku nije mogla da opremi zemlja kao što je Poljska. Ta vojska mogla je da bude i dobra i snažna, ali ovde je reč o relativnoj snazi u oružju u odnosu prema susedu. Pa i đa je relacija bila povolinija, ne sledi da bi se situacija na frontu razvVijala povoljnije. Ako je apsolutno bilo memogućno доstignuti izvesnu jednakost snaga, bitka је bila izgubljena unapred. Dogodilo bi se da bi uništavanje zemlje bilo utoliko katastrofalnije, ukoliko bi vojska bila sposobna da da veći otpor. I doista, najgore su prošla mesta gde je dat veći otpor. U Varšavi, gradu od od 1,200.000, nije, kažu, ostao čitav ni |edan prozor.

Nemački napad na Poljsku upoređivan je sa Ditkom kod Kane. Razlika između moderne Mane i Hanibalove je u tom što je apsolutno isključeno da brojem i oružjem slabiji pobedi jačega. Strategija |e postala nauka i ne može se dogoditi da jedna strana iznenadi drugu nekim ratnim lukavstvom koje se ne bi moglo predvideti, osim u slučaju ako se oči hamerno ZatVaraju pred činjenicama. Hanibal je pre bitke imao genijalnu koncepciju koja je mogla da uspe samo pod pretpostavkom da se Rimljani ne dosete kakva im se klopka sprema. Danas, međutim, nema vojnog udžbenika u kome se primer ove bitke ne citira, ali mesto da se lukavstvom sprema neprijatelju Kana, ispituju se matematičkom fačnošću laktori koji neminovno moraju da dovedu do nje. A baš zbog toga postoji ogromna razlika u modernom vođenju rata prema vremenu kad je pobeda i poraz zavisio pola od sreće a pola od мојзкоvođe. Vojskovođa se više ne rađa nego postaje. U rat se polazi kao na neki posao s čistom kalkulacijom koja garantuje više od 50% pobede, a na sreću se пе ргеpušta ništa. A isto pravilo koje važi kod napadača moralo bi da važi i kod napadnutog u vođenju njegove politike do rata. Niko ne bi smeo dopustiti da bude uvučen u rat gde su snage nejednake na njegovu štetu tako vidno da mu je poraz siguran.

Ima |edan momenat koji može da obmane neobično u svakom slučaju, kad jedna slabija zemlja u odnosu prema јасој одтегауа зуоје зпабе. A to je ratni savez. Uzdajući se u snagu i pomoć saveznika slabija zemlja može lako da preceni svoje šanse u таћц. То је bilo fatalno po Poljsku, obzirom na činjenicu da joj saveznici sa zapada nisu mogli priteći u pomoć na njenom frontu. Na zapadnom frontu rat je od prvog dana dobio karakter rovovskog, u Poljskoj je bio pokretan. Moderna utvrđenja pokazala su se da su sposobna da rat učine rovovskim, iako je moderno naoružanje takvo da se je mogao očekivati samo pokretni. Gde postoje takva utvrđenja potrebno je u ofanzivu baciti (daleko više sredstava, pomiriti se s ogromnim žrtvama, pa da se probije Iront. Tu je potrebna daleko меса пеједпаkost snaga pa da se prodre, nego što je to slučaj na nezaštićenom bojištu. Rat na zapadu morao je Za prvo vreme da bude rovovski, a i bilo je dovolino da se s nemačke strane za to odvoji relativno mali deo vojne