Narodno blagostanje

Страна. 758

snage, a glavnina da se baci na istočni front. Danas ·je to jasno kao na dlanu. Generalštabu i diplomatiji je moralo biti jasno pre rata.

Međutim, ima još jedan razlog zbog koga mala i privredno zaostala zemlja mora da umanji značaj saveza sa velikom zemliom, а (0 je, da se savez ne sfvara kada to hoće prva, nego kad je potreban drugoj. Prema tome u politici saveza manja zemlja nikad ne može da ima inicijativu i ne sme da na pretpostavci saveza vodi spoljnu politiku. Primeri pokazuju da se to ne sme učiniti ni onda kada ovakav savez postoji go·“dinama i izgleda prirodan, jer pomoć savezniku ne daje Se na osnovu pismene obaveze iz ugovora, nego па · OsnoVU procene situacije u momentu kad se odlučuje o ratu i miru.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр, 48

U Poljskoj unutrašnja i spoljna politika, vođene 5и (ако kao da je bio cili da se ona oslabi Što više. Prva godinama, druga mesecima pred rat. Sve do pred sam rat Poliska nije imala saveznika koji bi mogao da dovede Nemačku u takav položaj u kome bi ona morala da veći deo snaga odvoji od Poljske i da se tako izravnaju snage na istočnom frontu. Kad je dobila Englesku za saveznika bilo je i suviše jasno da nemačka komanda neće imafi teškoća da sruči glavninu svojih snaga na Poljsku. Situacija je za nju bila izgubljena. »Economist« piše: »mi smo znali da će Poljska izgubiti bitku, nismo samo očekivali tako Drzo«. U rat se ne роlazi zbog herojske smrti. Zato politika mora da bude ža Vremena ioliko elastična, da nigde ne dopusti da dođe ni do napetosti u odnosima, a još manje do rata.

== 8 ——

__ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Услед преуређења државе изНајновијом реформом При- вршена је реформа организазад се организује као ције Призада. Пошто је Приустанова савезне владе зад орган спољне трговине, која остаје У домену савезне владе, измене се односе ис-

War ar rrrOrmr rus ruma Ir

кључиво на задатке односно делокруг рада друштва и на обезбеђење учешћа У управи друштва факторима новог државног уређења.

Закон од 15 априла 1930, сем чл. 1, којим се за организацију извоза земаљских производа обезбеђује кредит од 50 милиона динара и напомене у чл. 2, да ће се задаци друштва прописати друштвеним правилима, није садржавао ништа поближе из чега би се могли видети прави карактер H делокруг друштва. По првим правилима Призад је имао да се стара за пласирање аграрних производа у иностранству и у земљи и то комисионом продајом за рачун комитената; само у изванредним случајевима, када то захтевају национално-економски интереси, на пр. у циљу држања цена, могао је да врши и куповине. Затим је могао давати зајмове на подлози робе, учествовати у подизању складишта, изналажењу нових пијаца, стандардизацији итд. Према чл. 1 правила пак Призад је основан ради унапређења домаће пољопривредне производње и извозне трговине. Призад је дакле, по овоме имао да буде трговачко-комисиона кредитна установа и неки. институт за унапређење пољопривреде и извозне трговине; главни задатак због кога: је друштво основано, — а то је интервенција на тржишту ради држања цена, — према правилима био 'је споредан. Дакле, ни из Закона ни из Правила није излазио Карактер интервенционе установе као органа државне економске политике. Стварно, читав рад Призада од 1934/35 . ишао је у томе правцу и овај карактер друштва све је више долазио до изражаја. Услед тога правила су мењана неколико пута и задаци друштва формулисани У складу са Његовим стварним радом; То међутим није било довољно; изменама правила Призад је могао: да. сужава или. повећава Делокруг рада и да одређује начин на који ће раДити, али све у границама чистог трговачког пословања.

Најновијом изменом закона — према којој ће Призад, поред послова предвиђених друштвеним правилима, вршити и послове државне интервенције на домаћем тржишту које му одреди министар трговине и индустрије, наглашава се изричито интервенциони карактер Призада. Закон се не ограничава на интервенцију за одржавање де-

кретираних односно минималних цена путем откупљивања извозног вишка, као што је то правилима предвиђено, већ предвиђа послове државне интервенције уопште. Према томе, овом променом створена је правна основа за рефорMy интервенционог режима уопште. Сем тога, наглашава се у јачој мери зависност Призада од Министарства трговине и индустрије, које је његов налогодавац и надзорни орган. МИнтервенциона полнтика спада у надлежност Министарства трговине и индустрије, односно владе; Призад је само извршни орган. Следствено, на Призад се преноси један део државног империјума. С обзиром на то закон

за ову врсту послова предвиђа и специјални орган: По-.

словни одбор. Тај орган постојао је и досада; он је водио CBC послове, а многи од њих — као што је извршења контингената трговинских споразума — били су његова искључива надлежност. Сада је то стање сакционисано. Број чланова одбора међутим повећан је са 5 на 6.

| Другу велику промену претставља повећање броја чланова и састав управног одбора. Управа је повећана са 10 на 14 чланова. По досадашњем закону, поред бираних чланова на годишњем збору, у управу су делегирали по једног свог претставника Министар трговине и индустрије, Министар пољопривреде, Министар саобраћаја и Министар финансија. Променом закона изгубили су право делегирања у управу Министар пољопривреде и Министар саобраћаја. Остала два министра — трговине и индустрије и финансија — делегираће убудуће по два своја претставника. Али, да би се у оваквој једној установи поред савезне власти обезбедно и утицај бановинама, Бан Хрватске добио је право делегације тројице својих претставника. Ако изузмемо четворицу које делегира савезна влада значи да је У осталих 10 чланова обезбеђено учешће Бановини Хрватској са 29/' што одговара установљеном кључу. Према томе, осталих седам чланова припашће осталим Бановинама, кад се оне буду основале, На тај начин Призад остаје орган савезне владе, његова делатност протеже се на целу земљу, а извршење његових задатака резултира из сарадње бановина са савезном владом, које су у управи Призада заступљене преко својих претставника. По истом принципу формира се и Надзорни одбор.

Овако изведена реорганизација може се сматрати добром. Бановинама. је обезбеђен утицај на Призад, али тиме није ниуколико умањен. његов карактер савезне установе. Напротив, учешће. свих власти може да буде: залога за успешно спровођење интервенционе политике, која спада у делокруг савезне владе. - :

3: |} \ | ; |