Narodno blagostanje

16. децембар 1939

министра трговине и индустрије Банска власт ће предузимати мере према картелима чији се чланови налазе на подручју Бановине Хрватске. Против одлука министра као и одлука бана незадовољна страна нема права тужбе.

— У Италији је донета уредба према којој свако треба да пријави властима колику количину гвожђа и челика има у поседу.

— Međunarodna trgovinska komora ртепесе зуоје 52dište iz Pariza u Štokholm.

TRGOVINSKA POLITIKA

— MHaBecHH KDyrOBH у Лондону траже да њихова делегација у Београду приликом трговинских преговора предложи укидање система плаћања слободним девизама и да се уведе компезациони систем.

— При реорганизацији послова спољне трговине, који остају у надлежности државне заједнице, водиће се рачуна о новом државном уређењу. У заједничке послове спада још и туристичка политика, туристичке конвенције, туристичке манифестације и пропаганда у иностранству, при чему ће се водити рачуна о туристичкој важности Бановине Хрватске.

— Pregovori sa Rumunijom za sklapanje novog trgovinskog ugovora završeni su ukidanjem kliringa i zavođenjem plaćanja dev:zama. Time je rešeno i pitanje snabdavanja naftom koju smo dosada plaćali 25% devizama a 75%/o kroz kliring. Do ove promene moralo je doći, pošto su Rumuni tražili da se naš bakar izvozi kroz kliring, koji im inače prodajemo za devize. Kako taj zahtev nije nama u interesu, rešeno je da se napusti kliring. Plaćanjem devizama dob:će se nafta jevtinije nego kroz kliring a osim toga sada će se ona moći nabaviti i iz drugih zemalia a ne samo iz Rumunije. Mi smo u poslednja dva broja istakli da se u sadašnjoj situaciji nafta može dobiti samo za devize i da Narodna banka treba što pre da :h stavi uvoznicima na raspoloženje i to se u ovim pregovorima pokazalo potpuno tačnim.

SOCIIALNA POLITIKA

— IJeHrpanHH фонд Братинске благајне и Фонд за збрињавање незапослених рудара и топионичких радника и службеника поделиће се за територију Бановине Хрватске. Надлежност министра шума и рудника за ове фондове пренеће се на Бана. Управни одбори ових фондова извршиће поделу имовине. Убирање рударско-социјалног доприноса вршиће и даље царинарнице.

JAVNE FINANSIJE

— U S. A. D. emisija blagajničkih zapisa od 500 miliona dolara bila je pokrivena sa 6 mil:ardi.

— U Švajcarskoj su banke stavile državi na raspoloženie 20 m:liona franaka na ime zajma. Dug Švajcarske države iznosi danas oko 10 milijardi franaka.

— Vlada je propisala Uredbu o dopuni Uredbe o banovinsk'm trošarinama. Uvzdena je trošarina na sve vrste stakla i to od 0,30 din. po kg. za luksuzno, 0,20 din. za fino, i 0,10 za obično, a oslobođena je trošarine amonijačna soda za pro:zvodnjiu stakla ,staklena, emaljna i glazurna masa za ргоizvodđnju đinđuva. Ministar finansija će odrediti koje su VIste stakla luksuzne, fine i obične.

— Ministarstvo finansija odobrilo je da verski prirez za 1939/40 u zletovsko-strumičkoj eparhiji bude 39% neposrednog poreza.

NOVČARSTVO

— Početkom 19934 godine u Bratislavi će početi sa radom nova efektna i robna berza.

— Poliska vlada je izvestila S.A.D. da će Poliska i dalje vršiti anuitetsku službu Americi po svojim zajmovima.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 195

— Velika belgijska banka (Crćdit Anversois) u Bristu, pristup:će likvidaciji pošto j> preirpela gubitak od 200 mil: franaka. Njen ceo kapital i rezervni fondovi izgubljeni su. Sudska istraga pokazala je da nije bilo nikakvih пергау поsti u radu. Banka je imala 140 filijala. Sa likvidciajom otpušteno je 1500 činovnika. Poluzvanični novčani zavod Za Z4arantije, koji je preuzeo na sebe likvidaciju uloga ove banke, nudi isplatu poveriocima i ulagačima za sume ispod 10.000 franaka 75% a znad 10.000 fr. 25%. Ulagači su bili sitne štediše i mali trgovci. |

-— Ministar trgovine i industrije izjavio је da se proučava način da se do kraja godine pristupi definitivnoj sanaciji portfelia »Jugoslovenskog Feniksa«.

— Zbog velikih ponuda amaričkih efekata od strane imalaca Francuza i Engleza kursevi efektima na Njujorškoj berzi počeli su da padaju, i američka vlada proučava mere za intervenisanje u ciliu održavanja stabilnosti kurseva.

— Devizna direkc:ja Narodne banke pozvala je svžč trgovce-izvoznike da prijave Narodnoi banci svoja potraživanja u Rumuniji.

— Opština grada Štokholma zaključila je zajam od 30 mil k uz 4%0, sa rokom od 30 godina i kursom od 97,5.

— На територији Удружења војвођанских банака од 440 милиона динара улога који нису под заштитом отказано је на основу уредбе о отказним роковима 200 милиона динара. Због оваквог нездравог стања Удружење предлаже да се чл. 2 поменуте уредбе овако протумачи: „уговорени отказни рокови између новчаних завода и улагача остају и даље на снази, ако су дужи од рокова, прописаних у чл. 2 Уредбе о исплати уложака код новчаних завода".

— »Hrvatski dnevnik« piše o potrebi uređenja pitanja bivših veresijskih udruga u Hrvatskoj koje su osnovane prž 1914 i imale svoju centralu u Bud:mpešti. 1914 bilo ije 294 udruge sa 60.000 članova, 81/» mil. kruna udela i 2 mil. kruna uloga. Sve do danas ostalo je nerešeno pitanje tih udela i uloga koji su bili deponovani u Budimpešti, kao i hipotekarnih zajmova koje su udruge davale seljacima a kod kojih je kao poverilac uknjižena centrala. Mnogžx od tih udruga prešle su u razne zadružne saveze u Hrvatskoj.

— Uskoro će biti obrazovani pri Poštanskoj štedionici i njenim f'lilalama odbori za cenzuru mportfeliskih menica koje daju novčani zavodi pored drug:h pokrića kao garanciju za odobrene im kredite. Sastojaće se od 10 članova, od kojih će jadan biti pretstavnik Poštanske štedionice a ostali privrede, i biće birani na predlog privrednih komora.

SAOBRAĆA

— Da bi se što više omelo snabdevanje Nemačke, Dritanska i francuska preduzaća zakupila su za god:nu dana sve rumunske šlepove.

— Mađarska je odobrila slobodan bezcarinski uvoz za 1500 kamiona koji treba da se uvezu do aprila 1940 godine.

— У Румунији је донесен закон о забрани продаје иностраним државама румунских трговачких речних H морских бродова.

— На међународној железничкој конференцији у Загребу између делегата Немачке, Италије, Чешко-Моравског протектората, Словачке, Мађарске и Југославије, расправљало се о подели лучког промета између лука Трст и Хамбург. Од транзита преко Трста наша држава добија приход од око 150 мил. дин.

— Штампани формулари за пријаве аутомобила разаслани су свима властима. Чим стигну подаци Управа државних монопола почеће са њиховим сређивањем и изда-

· вањем карата.