Narodno blagostanje

Страна 796

| — Готове су све предрадње за нормализовање пруге Добој— Сарајево. Одобрени су планови и кредити за градњу нове железничке станице у Сарајеву за нормални и узани колосек као и за нов тунел код Врандука. Са овим радовима почеће се у пролеће 1940 године. Грађење пруге Метковић— Плоче биће завршено 1940 године.

— Код употребе домаћих погонских горива показало се да је метан најинтересантнији, јер се добија лако и у довољним количинама у земљи. Тешкоћа је једино због специјалних гвоздених флаша које се једино из иностравства могу увести. Једна флаша садржи 45 кгр. метана што одговара погонској снази 12 литара бензина, Прилагођавање мотора за ову врсту погона коштало би 3—5,000 динара. Аутомобили који употребљавају метан могу да употребљавају и бензин. |

POLOŽAJ RADNIKA

— Radničke komore u zemlji traže da se povise nadnice i plate sa 20%.

КОМЈОМКТОВА

— U oktobru 1939 broj članova Ouzora u Ljubljani le iznosio 98.857, za 3.982 manje nego u istom mesecu 1938, a za 2830 nego u septembru. Pad je zabeležen kod: gradnja nad zemliom za 1.281, šumsko-pilanske industrije za 1.271, industrije kamena i zzmlje za 576, prerade drva 403 itd. a porast kod gradnje železnica i puteva za 1.140 i javnog saobraćaja 524,

— Uprava sarajevske Trgovačko-industriske komore na poslednjoi plenarnoj sednici konstatovala je da je privreda na njenom području u snažnom poletu. Jaka tražnja našeg drva iz Italije i drugih zamalja imala je za rezultat pojačanje proizvodnje u šumsko-pilanskoj industriji. Rudđdarska proizvodnja je u porastu. Produkcija uglia povećala se za 30%. Otvaraju se novi rudnici mangana kod Kotor-Varoši i Bosasske Krupe. Izgrađuje se dalekovod Kreka—Doboj i Kreka —Brčko—Bijeliina a uskoro će se dovršiti onai od Mostara do. Čapljine u cilju elxktrifikacije tih krajeva. Jugočelik namerava da podigne veliku električnu centralu u Brezi. Jedan deo hemiske industrije i tekstilna, koje su upućene na uvoz sirovina, bore se sa teškoćama oko uvoza, ostala industrija razvija se povolino. U Brčkom počela Je proizvodnja špiritusa koja već godinama ne radi, a u Sarajevu Aga-Ruše je podigla novu fabriku kiszonika.

iZ POSLOVNOG SVETA Trgovački registar

Privilegovano a. d. za silose Beograd, upis članova upravnog odbora g.g.: d-r Miljenka Markovića i d-r Pera Erzina. — Međimursko petrolejisko d.d., Salnica, upis članova upravnog odbora g.g.: P:lca Rudolfa, Altmanna Alfreda, KMritovca Mihajla, ing. Lazića Svetislava i ing. Božića Ivana, >Martinščica — Žurkovo« d.d., za promet nekretnina Sušak, upis člana upravnog odbora g. Plevana Miroslava. — Carinska i javna skladišta d. d., Zagreb, upis člana upravnog odbora d-r Branka Pliverića. — Vučjak d.d. za eksploataciju šuma Zagreb, upis člana upravnog odbora g. d-r Turčića Borislava. .— Posavska štedion:ca d.d. Sisak, upis članova upravnog odbora g.g.: Teslića Darinka i Žep:ća Mladena. — Prvo hrvatsko Varaždinsko d.d. za elektr. rasvetu, Varaždin, upis članova upravnog odbora g.g.: Vučkovića Mirka, Mažeka Stjepana, Bana Ljudevita, Beloševića Josipa, d-r Trkovića Mate, Ožega Dragutina, Popovića Stjepana, Trgovčića Tome i d-r

Uršića Adolfa. — Muniara d.d., Virovitica, upis članova uprav-

nog odbora g.g.: d-r Frohlicha Franje i Paulina Zdravka.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Zborovi akcionarskih društava

15 decembar — Smith & Meynjer tvornica papira d. d., Zagreb (vanredan),

16 decembar — »Kali« trgovačko a. d., Bsograd (van-

redan).

17 decembar — Suhomesnata i mlinska industrija đ.d., Šid (redovan).

22 decembar — ·Domovinska industrija mlina d.d., Inđiia (redovan). — »Kvarner» brodarsko d.d., Sušak (redovan).

27 decembar — Ivan Panić, d. d., Zagreb (redovan).

28 decembar — Šumsko d.d. Moslavina—Popovača, Zagreb (redovan). — Mošunje d. d. za industriju : trgovinu drVa, Zagreb (redovan).

29 decembar — Mane d.d. za proizvodnju poslastica, дуорека, Сајпог | тог peciva, Žagreb (redovan). — ЗЕшеке Toplice, d.d. Zagreb (redovan.)

RAZNO

— Guverner mađarske Narodne Banke učiniće posetu Londonu i Rimu. U London odlazi i guvernzr rumunske Narodne banke.

— Nacionalni dohodak u Nemačkoj 1938 prema privremenoj proceni iznosio je 79,6 milijardi Rm; sada na osnovu konačnih podataka ceni se na 88 milijardi, računajući tu i bivšu Austriju i Sudetska krajeve.

— Између кнеза Турн-Таксиса и наше државе постигнут је споразум о уступању нашој држави целокупног пољопривредног земљишта које потпада под одредбе Закона о аграрној реформи. На ово земљиште отпада око 10.000 хектара. Што се тиче шумског земљишта, Турн-Таксис уступа држави нешто мање од 60%«, што износи око 13.000 хектара. Као противредност држава се обавезала да плати 35 милиона динара. Од тога је 5 милиона већ положено а остатак од 30 милиона платиће се у ратама за осам година. Целокупан посед Турн-Таксиса који се протеже од Карловца дуж пруге до близу италијанске границе износи ско 30.000 ха;

— Бан Хрватске Бановине сменио је досадашње комесаре у дубровачким привредним и банкарским предузећима и на њихова места поставио нове. Установе о којима је реч јесу: Дубровачка пловидба, Дубровачка трговачка банка и Дубровачка вересиска банка.

— У разним министарствима раде се нове уредбе и то: о новим прописима за сузбијање скупоће, о новом ограничењу аутомобилског саобраћаја, о утврђивању максималних цена за петролеум и монополисање детаљне продаје петролеума у земљи и уредба о питању реорганизације државне интервенције на тржишту стоке.

— Статистичка служба за целу земљу биће реорганизована. Принципи нове организације целокупне статистике одредиће се посебном уредбом. Статистички подаци који се обрађују у министарству трговине и индустрије, а односе се на послове из надлежности Бановине Хрватске, достављаће се Банској власти. Банска власт ће са своје стране достављати министарству трговине и индустрије статистичке податке који се код ње обрађују.

— Уредба о преносу послова шума и рудника са државе на Бановину Хрватску одређује да у надлежност државе остају: рударско законодавство и рударска предузећа, При давању рударских концесија које интересују народну одбрану поступиће Бановина споразумно са војном управом. Ако не. би дошло до споразума, одлучује Министарски савет,