Narodno blagostanje

16. децембар 1939.

leže obaveznom davanju u zakup utvrđen je za trgovačka i crkvena imanja, za fideikomisč, imanja čiji su vlasnici praYna l'ca ili domicilom u inostranstvu na 300 jutara, a Za ostala na 500 iutara. Promena obligatornog zakupa predviđa se u prvom redu Za ievrejska imanja, zatim za posede praVnih lica koja uposlavaju relat:vno malo radne snage ili koja su prezadužena pa usled toga ne mogu da budu racionalno vođena. Veličina površine koja se ima dati u zakup određena je procentualno prema veličini poseda, od 20 do 80%. Ali zakon istovr»zmeno ртедујда niz izuzetaka, tako da se iz vesna imania, bez obzira na veličinu, mogu i potpuno osloboditi davanja izvesnog dela u zakup. Zemljište, određeno za obligatorni zakup, uzima Zemaliska hipotekarna banka koja se stara o davanju u zakup sitnim zemlioradnicima, naplati pripadajućeg zakupa i isplati zakupa veleposednicima. Posle izvesnog vremena, Zakupci stiču pravo da traže od državž prenošenje zakupnog dobra u svojinu, a država stiče pravo đa otkupi od veleposednika plaćaniem 50% u gotovom, a 509%/o u državnim obligacijama sa 3'//o kamate.

Zakupninu vlasnicima plaća Hipotekarna banka u Viini uobičajene prosečne zakupnine. Zakupci, međutim, рјаčaju zavodu manju zakupninu, a razlika se pokriva iz državnog: budžeta. Za 1939/40 godinu ova razlika predviđena je na nekih 80 mil. din. Isto tako država daje novim zakupcima

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

7

Страна 193 _

zemljište za podizanie zgrada za stanovanje i inventar i jedan deo najnužnijag inventara. Za pokriće омћ газћода, а па bazi privođenja zakupa 200.000 jutara, za 1939/40 godinu predviđeno ije u budžetu 34 miliona penga.

Ovako zamišljena reforma imala bi da obuhvati 1,500.000. jutara. Ona bi se izvela u roku od 15 godina tako da svake godine bude izdato u zakup najmanje 100.000 jutara. Ta površina može biti i veća, kao što je za 1939/40 predviđena u dvostrukom iznosu. Veličina površine koja će biti uzimana u zakup u svrhu agrarne reforme zavisić» od sretstava.

Novi zakonski predlog, kao ni oni raniji, nije povolino primlien. Kritika tvrdi da ovim načinom neće biti rešeno socijalno pitanje mađarske poljoprivrede. Smanjenje broja bezzemliaša ne samo što će ići sporo, nego će biti mnogo manje no što na prvi pogled izgleda, jžr će se istovremeno sa povećanjem zemljišta pod zakup smanjivati broj uposlenih. poljoprivrednih radnika. Rok od 15 godina, za koji bi se imala sprovesti ovakva reforma, po mišljenju kritike, znači samo odlaganje rešenia problema. Pretstavnici malih poljoprivrednika u parlamentu ustali su odlučno protivu ovako zam:šliene agrarne reforme, smatrajući da je forma malog zakupa ekonomski štetna i da će ona značiti poiačanje eksploataciie sela.

и

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Prema zvaničnoj statistici iz 1931 godine u našoi Zemlii ima 471.928 pclioprivrednih porodica bez zemlje u opšte, a porodica koje nemaju zemljišnog poseda više od 2 ha. ima 679.865. Prema ovome, po selima u našoj državi ima, Којг за malo zemlje a koje sasvim bez zemlje, svega 1,143.793 рогоdica što čini 47%/o,

— Činjenim opitima u Indiji utvrđeno je da se pomoću elektro-kulture povećava plodnost biljaka za 30%.

— Pri Direkciji za ishranu obrazovaće se Savetodavni odbor u koji ulaze pretstavnici privrednih ministarstava i zvaničnih i privatnih privrednih institucija. Prema uredbi o sastavu i organizaciji ovog odbora sedn:ce će se održavati ipo potrebi a najmanje dva puta godišnje.

— Uxkoro će biti objavljena Uredba o obaveznom gajenju. ricinusa na velikim posedima i dršavnim i samouprav-

im imanjima.

'— У словеначкој се бави земљорадњом 689.772 становника, На сваког земљорадника отпада само по 1 и ништа више хектара плодне земље. Словеначка је земља малог поседа. Од сељачких имања има 33% са мање од 2 ха. Мали: посед од 2 до 5 ха. заузимају 24,3%; од 5 до 10 ха. 18%: од 10 до 20 ха. 15,8% а велики поседи од преко 50 ха. само 1,1%. Једна трећина земљорадника приморана је да се бави наполицом и да тражи зараде на другој страни. На обрађену земљу отпада 50,4%; на шуме 45% а на необрађену и за обраду неспособну земљу долази свега 4,6%.

— На територији сарајевске Пољопривредне коморе 609/о сељака кроз 8 месеци годишње мора да купује жито и кукуруз за прехрану. На свако домаћинство отпада око 91; ха обрадиве земље. Статистиком је доказано да босански сељаци униште троструку количину шуме више него што се она природним растом множи. |

— Према програму Министарства грађевина биће ;

мелиорацијом добивено 670.000 xa. На годишњој скупштини Савеза водних задруга истакнуто је да би нашој земљи требало обезбедити још 3,5 милиона ха обрадиве земље,

— Пољопривредна комора Моравске бановине повела је акцију за асанацију нашег виноградарства. Комора је стала на гледиште да се винска криза може донекле решити, ако се смање производни трошкови с једне (јевтиније добијање плавог камена као и смањење разних трошарина на вино), а с друге стране да се повећа потрошња зина на тај начин, што би се увела обавезна дневна потрошња код војске и што би се забранило подизање вино града на местима где могу успевати друге културе.

—- За нашу домаћу потрошњу потребно је око 400 вагона кудеље. Овогодишња берба кудеље изнела је 3.500. вагона. ·

— Опити са сађењем паприке око Ђевђелије дали су одличне резултате. Климатски и педолошки услови омогуБавају род квалитетне паприке која ни у чему не изостаје за паприком из Хоргоша. Ове године произведено је око 15 вагона суве паприке.

— Док министар трговине и индустрије у сагласности са баном не пропише нов састав Сталне комисије 38 опојне дроге, постојећа комисија са уредом за опијум вршиће све послове законом предвиђене о опојним дрогама.

__У надлежности Министарства пољопривреде остафу и даље: припремање нацрта државних закона о општим начелима за сузбијање сточних зараза, прикупљање података и извештаја о кретању сточних зараза У држави и ко“ ординирање напора за њихово сузбијање (у Бановини Xpватској ово се врши преко Банске власти, издавање петнаестодневних извештаја о кретању сточне заразе, издавање увозних и превозних дозвола за стоку из оних држава са којима немамо ветеринарске конвенције и послови спољне ветеринарске службе и граничне ветеринарске службе, На ветеринарским граничним станицама које саз наmase на подручју Бановине Хрватске граничну ветеринар“ ску службу врше државни ветеринари које одређује министар пољопривреде у сагласности са Баном. Вршење граничне ветеринарске службе у преносном делокругу може министар пољопривреде поверити и бановинском ветеринару кога ће одредити у споразуму са Баном. |