Narodno blagostanje
Страна 792
hod od trošarine; u septembru mesecu ovaj prihod bio je prebacio predviđanje za 28% Prihod od monopola podbacio je
predviđanje za 2,2%/0, a od carina bio je nešto bolji no u sep-.
tembru, ali je ipak podbacio predviđanja za nešto preko 10%. Državna pr:vreda, kao i uvek do sada, i u oktobru podbacila je predviđanje, izuzev Železnica kole su dale nešto malo veći prihod no što je bilo predviđeno. Povećanje prihoda železnica posledica je uglavnom većeg robnog prometa usled intenzivnijeg snabdevanja trgovine robom.
Tendencija povećavanja rashoda nastavila зе 1: 1. окtobru, rashodi su dostigli 1,058,2 mil. din. ili 98%/o predviđanja, odnosno bili veći od onih u istom mesecu prošle god:ne za 15,5%. I u ovome mesecu kao u septembru materijalni rashodi izvršeni su sa nepun:h 100%i. Rashodi u oktobru bili su veći od prihoda za 48,5 m'l. din. prema 24,6 mil. din. u septembru, dok je oktobar mesec prošle godine pokazivao višak pr:hoda od 170,3 mil. d:n. Oktobar je dakle bio drugi defic:taran mesec u ovoi budžetskoi godini.
Promene u prihodima i rashodima u septembru i ok_Еођгш mesecu izmenile su i rezultate prihoda i rashoda za prvih sedam meseci tekuće budžetske godine. Ukupni prihod za ovo vreme bio je 6.992 mil. din. ili 7,590 manja od predviđanja odnosno 0,6% manje od prihoda u istom periodu budžetske 1938/39. Uporedni pregled prihoda pruža ovu sliku (u mil. din.):
Predv:đeno Ostvareno — ili — 7 1939/40 1938/39 · 'Nepcsredni porezi J.725,7 1.571,9 1.582,0 — 89 | „Розгедт! роге2 1.941.9 1.945,2 1.937,8 s 00 (),0. “ Мопороћ 1.301,4 1.297,3 1.266,3 — 0,4 _ Ukupno fiskal. prihod 4.969,0 4.814.4 4.786,1 — 2,9 _ Državna privreda 2.498,0 2,127,3 2.179,4 — 14,4 Od toga: železnice 1.589,2 1.449 6 1.457,7 — 5,9 rečna plovidba 54,3 326 34,1 — 40,0 pošte 372,2 326,1 3155 — 12,4 šume 85,1 43,2 49,8 — 49,2 rudnici . 139,8 103,2 163,7 — 26,2
Karakter':stike državnih prihoda za sedam meseci ostale su nepromenjene: fiskalni prihodi prema predviđanju održali su se znatno boli» od državne „privrede, dok su prema istom periodu budžetske 1938/39 bili veći za nekih 98 mil. din, a oni od državne privrede manji ха čitavh 50 mil. din. Prema prošloi gcd'ni, izuzev pošta, svi prihođi od državne privrede podbacili su, a naročito prihodi od rudarstva.
Rashodi za sedam meseci bili su 6.743,6 mil. din. ili 10,89%/o manji od predviđanja, a 7.6%0 veći od onih u istom periodu prošle budžetske gcdin:. Kada se rezultati prihoda državne privrede posmatraju u poređenju sa rashodima koji зе 1хуг5ији 5—20%0 тапје od predviđanja, onda se vidi da smanjenje pr:hoda državne privrede nije posledica većih :nvesticila. Od ukupnih rashoda na lične izdatke je 3.270 m'l. din. ili 49.8%/o, dok su materijalni rashodi izvršeni 18! manje od predviđanja.
Na kraju sedmog meseca tekuće budžetske god:ne pokazuje se višak prihoda od 249 m!'l .din., što znači da se ргеma septembru smanjio za daljih 32 mil. din., dok je na koncu oktobra prošle budžetske godine višak prihoda iznosio 767,4 mil. dinara.
У годишњем извештају за 1938 годину о раду Централног одбора братинске благајне за збрињавање незапослених радника констатује се
снажан пораст у рударској индустрији. Он је почео крајем ' 1936 године, трајао кроз целу 1937 и наставио се ну 1988
Рударско радништво у 1938
(јат
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 50. години; коњунктура. је била врло добра, иако је извоз руда и метала нешто назадовао према 1937 години. Повећање укупне производње у Рударско-топионичарској грани показује да је она више радила за домаћу пијацу него ли за страну услед сталног пораста потреба за металургијским производима. Најзначајније повећање у производњи, констатује се код угљених рудника. Максимум производње из 1929 године, премашен је за 89 хиљ. тона или за 1,6%. Произведена количина од 5.742 хиљ. тона претставља повећање према 1937 год, за 740 хиљ. тона или за 149, Ово повећање производње угља објашњава се повећаном потрошњом од стране индустрије а нарочито од стране државних железница.
Што се метала тиче, најзначајнији напредак према 1937 год. учињен је код бакарне руде, чија се производња повећала за 17'/%, боксита за 13%6 док се незнатно смањила код железне руде, хромне руде и магнезита.
Од топионичких продуката важно је повећање производње сировог железа за 40%, сировог олова преко 100% и антимона регулуса за 87%/%. Електролитичког бакра произведено је 3.087 тона,
Упоредо са повећањем производње повећан је и број радника. Тражња на радној пијаци била је жива кроз целу годину. Услед повољних услова за запослење поправио се и положај радника. Просечна надница повисила се од 33,76 динара у 1937 год. на 35,72 динара у 1938, тј. за б9/о, Просечан број запослених радника попео се од 48.674 на 53.641. Ово повећање долази у главном услед развијања рударске делатности на територији предратне Србије и Босне, док је у другим покрајинама бројно стање остало скоро непромењено. У броју извршених надница такође се констатује напредак за 12,590, Укупно исплаћена сума радничких зарада прекорачила је досадашњи максимум из 1929 године од 559,6 мил. динара на 559,8 мил. динара у 1988 години. Из односа између индекса кретања броја надница и индекса кретања висине надница види се, да висина наднице опада у приближно истој сразмери > бројем извршених надница; али се висина наднице не поправља у истој сразмери, већ много спорије. Тако на пример, док индекс броја надница (1929 година = 100) бележи повећање у 1937 год. на 108, а у 1938 година на 116 поена, дотле, индекс висине надница износи 81 и 86 поена.
=== Početkom ove софпе и Ма: Jedan Ккогак парге4 артагле оЧаг5Кој је, уаЏда ро deseti reforme u Mađarskoj put, bilo pokrenuto pitanje agrarne reforme. Parlamentu je. У podnet zakonski predlog о obavezi velikih posednika da jedan deo svojih imanja izdaju. u zakup, ali ie politička kriza dovela do raspuštanja parlamenta i novih izbora. Sada su, međutim, političke prilike izmenjene, naročito spoljašnje, i agrarna reforma ponova. ie na dnevnom ređu. U mađarskom selu živi oko 1,800.000 lica bez zemlje ili sa posedom koji nije dovolian. Osim toga usled stalnog priraštaja stanovništva nema mogućnosti ni za nuzgredno zaposlenje u selu ni u gradu. Velika nzzaposlenost postala: je (тајпа pojava u mađarskoj poljoprivredi,· koja je ·dejstvovala da je radna snaga za velike posede danas jevtinija od polioprivrednih mašina. Socijalne posledice takvog stanja treba da ublaži agrarna reforma. -
|
Novi zakonski predlog ne razlikuje se mnogo od januarskog. Princip reforme ostao ja isti: obaveza veleposednika da izvesan deo svoga imanja daju u zakup. Promena je samo u tome što su obezbeđena obilnija sretstva koja će se sta-
'viti na raspoloženie malim zakupcima da bi sagradili svoj
dom i nabavili najnužniji inventar. Minimum koji ne pod-