Narodno blagostanje

30. депембар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 825

= Прва два месеца рата донела су знатне промене у правцу наше спољне трговине иу обиму, али на основу тих података прерано је да се говори о некој устаљској тенденцији у ратно време. Погле наглог пада у септембру спољна трговина се у октобру опоравила, иако још не потпуно. Извоз у клириншке земље који је са 404,7 мил. пао у септембру на 174,7 попео се У октобру на 356,3 мил. За клириншке земље одговарајуће цифре су 189:9, 65,8, 155,7 мил. Извоз у клириншке земље није се био опоравио на висину просечног. Увоз из клириншких земаља достигао је у октобру просечни износ од 300 мил. после пада у септембру на 200 мил., али из клиРИншких остао је ниско, 51,9 мил. у септембру и 56,5 мил. у октобру, према 110 мил. просечно у првих осам месеца H око 130 мил. месечно у. току 1988.

Из доње табеле види се како се спољна трговина кретала за првих 10 месеца према клириншким и неклуриншким земљама у мил. динара:

Десет месеца наше спољне трговине

Извоз Увоз клириншке неклириншке клириншке неклириншке ј—Х 1938 2.558,4 1.334,7 2.955,0 1.246,0 |-Х 1939 2.666,3 1.502,6 2.981,7 1.006,2

Увоз из клириншких земаља већи је у обе године од "извоза у њих. Код: клириншких земаља обрнуто, само што се ове године ситуација поправила у нашу корист још јаче, јер је билане према овим земљама активан за пола милијарде динара. Ми имамо последњих месеца тенденцију код свих клириншких валута да им скоче курсеви. Она је нарочито снажна код марке последњих дана. Извоз у. Немачку за првих десет месеца изнео је 1.198,9 мил. према 1.674 мил. у истом периоду 1938, а увоз се повећао са 1.670 на 1.866,2 мил. С друге стране морала би да се поправи девизна ситуација, а то се је осетило такође на девизном тржишту.

Укупан извоз порастао је на 4.169 мил. према 3,993,1 мил. 1938 а увоз је пао са 4.198,9 на 3.988, тако да је билас спољне трговине активан за 180,9 милиона.

Нарочито јако се повећао наш извоз у Сједињене Америчке Државе у прва два ратна месеца на 1530 у септембру и 34890 у октобру, на бази јануар—јули = 100, захваљујући великом извозу коже, хмеља и лековитог биља. Још је упаднија ова по,ава у бугарској спољној трговини. Код ње. су ти проценти 1000 у септембру и 1800 у октобру, а велико повећање забележила је и Грчка,

Na dan 18 o. m. između naše zemlje i Rumun:je potpisan je trgovinski i platni sporazum koji će provizorno Važ:ti do : konca februara s tim da, se do toga roka priprami zakliučenje novog stalnog sporazuma. Inicijativa za ove pregovore došla je sa naše strane da bi se obezbedio uvoz nafte i nekih drugih sirovina koje su do :nedavna uvožene iz Poiske. Međutim, kad su pregovori počeli u Rumuniji je došlo do radikalne promene trgovinsko-poltičkog režima. Cili ove promene bio je, da se obžzbede zemlji potrebne devize i spreči dalji pad leja. Dejstvo nagoveštene promene. bilo je sasvim suprotno: kursevi slobodnih deviza.naglo su skočili, lej ie doživao novu depresiju. Usled toga sa naša strane potaknuto je pitanje promene odnosa dinara prema leju. našto Rumuni nisu hteli da pristanu. Najzad, oni _su-se:odluč:li da ukinu kliring i uvedu slobodni devizni režim. Pošto: je ukinut kliring postavilo. se p'tanje likvidacije

salda: u korist. Rumunije, koji iznosi nekih 80 mil'ona dinara. Stvarno saldo je znatno manji — oko 13 miliona dinara, —

Trgovinski. provizorijum sa Rumunijom

jer se u gornjoj sumi nalazi 17 m'liona. dinara. prethodnih uplata za naftu koja je po zavođenju dev:znog platnog prometa likvidirana. Ovaj saldo lizvidiraće se upiatama naših pečalbara (4 пи опа dinara), konzularnim taksama (750.000.dinara), a ostatak od 8—9 miliona dinara izvozom tanina, gVOzdene rude i drugih naš'h proizvoda.

Razgovor: u februaru mesecu vodiće se na bazi ponovnog uvođenja kliringa.

Ka GOO

Епископ Николај жички, Oбратио се православној пастви са посланицом да издржи "цео божићни пост. од шест недеља, намењујући дане поста не само спасу своје душе него и спасу других народа. У дане као што су ови ратни, човечанство би могло да буде срећно кад би љубав освојила народе и прожела њихове међусобне односе. Хришћанске цркве имају зато право речи, али није зато свака реч права коју нађемо у посланицама око. Божића. Није била права реч да се препоручи пост ни као средство ни обзиром на оног коме је упућен.

0 посту и молитви

НЕ надева.

Пост нема ничег заједничког са религијом. Он је резултат веома старе традиције која је неколико пута мењала форму, али врло мало садржину. По открићима соециолога Фистел де Куланж и Вестермарка, најстарији корен поста налази се у забранама, табуима какви се срећу у историји човечанства у периоду мађије. То су празноверне забране, којима је требало одстранити штетне последице извесног чина или стања у ком се човек налазио. У то је спадала и забрана да се за извесно време узима храна или само неке врсте. Уколико је побеђивало ра зумно расуђивање, забране су се. губиле или су се задр. жале уколико су биле потребне. Потребно је с времена на време радикално изменити начин храњења из хигијенских разлога и религија, која је некад одговарала на сва питања, почевши са стварањем света, па до практичних питања свакидашњег живота, унела је постове у свој кодекс, мотивишући их религиозно. Рационална правила добила су прационалне мотиве, а баш зато што су били такви било је сигурно да ће их се народ придржавати. Није та мотивација спекулативна, јер би се морало претпоставити да је онај који је прописивао пост, био свестан да је хигијенском правилу потребна религиозна мотивација. Као што: је прихватила многе обичаје и обреде из паганског времена и дала им своје тумачење, тако је хришћанска црква прихватила и пост.

Православна црква, која је била ближа утицајима истока, унела је много строжије одредбе у погледу поста него католичка. Стварних разлога за то није било, јер. је исток столећима већ гладнији од западне Европе. Хигијенски би се могао бранити пост да се народ код нас храни обилатом и масном храном. Уствари код нас се пости преко целе године. Главна храна већине нашег народа је хлеб, и вариво које се само посоли, а ретко мало замасти. Месо се једе само у изванредним приликама. Код таквог храњења пост је чак штетан, у данима поста недохрањеност је толика да људи завршавају пост бледо-зелене коже и упалих очију. Пост је за њих повећано одрицање, да би уштедели нешто мало мрса за благдане после поста, да онда навале на ту малу резерву и заврше са кварењем стомака.

Ако нашем сељаку треба шта препоручити, онда У првом реду. како да се што боље исхрани с оним што има, јер је жалосна чињеница да на селу не знају да спреме ни онолико укусну. храну. колико је могућно према средствима: ПЏа и тада, ако се не буде формално постило, све“ штеници могу да буду сигурни да народ пости) скоро. 360 дана у години.