Narodno blagostanje

Страна 826

У време ратне опасности црква је позвана да посланицама које су уобичајене у ове дане допринесе ствари мира. Она за то има безброј средстава, а овим поводом

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Бр. 52

мислимо да било довољно препоручити вернима. да се искрено моле: за мир, као што се то чини у другим земљама. ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Propisan ice Pravilnik za primenu Uredbe o osnivanju Zavoda za isp:tivanie poljoprivrednih mašina i sprava. Prema ovoi Uredbi ubuduće će se vršiti ispitivanje svih mašina. sprava i oruđa pre puštanja u prodaju u cilju оба štavanja pr:vrednika.

— Prošle nedelje osnovan je Klub žena zadrugara u Beogradu.

— Savez zemljoradničk:h zadruga iz Novog Sada tražio je intervenciju Min:starstva trgovine i industrije u cilju da im Prizad storn:ra ranije zaključke o prodatoi mu pšen:ci.

— Prema jednoj uredbi koju je izradilo Ministarstvo poljoprivrede predviđena je zabrana seče orahov:h stabala ispod 50 santimetara prečnika. Prema istoi uredbi svaki poljoprivrednik na čijem s2 manju poseče iedno stablo dužan je da zasadi pet orahovih stabala.

— izvršena je promena u planu, koji je još ranije napravljen, o raspodeli silosa u našoj državi. Ukida se predv:đeni silosi u Čapljini i Kostain'ci. Namesto prvog silosa dolazi pojačanje mostarskog, a mesto predviđenog silosa u Kostajnici pod:že se jedan u Karlovcu ili u Kninu.

— Jugoslavija ima najviše stabala šljiva u svetu. U U 19938 imali smo u zemlji 42,701.540 stabala šliiva sa prinosom od 30.273 vagona ili 7,1 kilograma po stablu.

— Uprava državnih monopola odobrila je ove godine sadnju 1,706.000.000 strukova duvana, što pretstavlia skoro pola mil:jarde više nego prošle godine. Najveći broj strukova dolazi na Vardarsku banovinu (1,222.000.000 strukova).

— Za 40 zadnjih god:na hrvatsko voćarstvo ie stalno u opadanju. U toku poslednjih 20 godina broj voćnih stabala smanjio se jie od 12 na 7 miliona.

— Ovogodišnja proizvodnia soje u Rumuniji je dala 76.000 t, za 50% više nego 1938. Prinos po ha je nešto manji nego 1938 ali za to je zasejana površina povećana od 63.200 ha na 102.200. Izvršena je koncentrac:ja proizvodnje u seVeTnoj Besarabiji dok ije 1938 i ranijih godina sejana soja i u Dobruđi, Moldaviji i južnoj Vlaškoj.

—' Veće poljoprivredne komore u Skoplju donelo je rezoluciju da se sedište Jugoslovenskog zavoda za izVOZ OPijuma premesti u Skoplie; da se prilikom odobravanja opštinskih budžeta br:še trošarina na polioprivredne proizvode koji se ne troše u dotičnoj opštini nego se izvoze, kao što su ODijum, svilena čaura, pamuk itd., da se izvrši revizija zemljaTine. prema stvarnom žetvenom prinosu.

У овом броју приложен је садржај „Народног Благостања" и „Анализе биланса" за 1989 год.

ПРЕТПЛАТНИЦИМА. — Ово броју — последњем У 1989 год. — приложене су уплатнице. Ко још није платио за 1939 год. нека то изволи одмах учинити.

— Proizvodnja maslinovog ulja u Grčkoj za poslednjih godina toliko je porasla da je vlada zabranila gajenje maslina u krajevima podesn:m za druge kulturzž, da bi sprečila hiperprodukciju. 1938 proizvedeno je 102.805 t. ulia i 25.133 t. maslina. Unutrašnja potrošnja iznosi 70—80 hiljada t. godišnje, ostalo se izvozi. ;

— Na plenarnoj sednici veća Poljoprivredne komore u Sarajevu uprava je istakla u svom izveštaju da na nienoj ter:toriji ima 219.979 gazdinstava sa 1,256.717 stanovnika koji se bave zemljoradnjom. Pšeničnim hlebom hrane se 16.136 gazdinstava, kukuruznim 91.195, mešanim pšeničnim i kukuruznim 91.195 mešanim pšeničnim i kukuruznim 94.134 hlebom od ostalih žita 18.814. 124.607 gazdinstava mora da kupuje u toku godine hleb. Samo 31.039 gazdinstava ima kuće od cigle, ostale su od ćerpiča i drugog materija!a. 194.249 nema stoke za oranje, a 105.824 nema piugova. Jedan traktor pada na 57.123 seoska stanovnika ili 9067 gazdinstava. Čist katastarski prinos određen je suviše visoko, jer je obrađivan odmah posle rata kada su cene poljopr:vrednih proizvoda bile v:soke. Isto tako je i zemljarina na voćnjake previsoka, pošto oni ne годе зуаке godine.

ИНДУСТРИЈА

— God.šnja proizvodnja bakra u Borskom rudniku do 1940 god. popeće se do 660.000 tona.

— Jedna grupa domaćih Hkapitalista namerava da u Južnoj Srbiji podigne fabriku za izradu sinterovog magiezita, od koga se pravi materijal koji ie otporan prema угtri, Zvani vatrostalni mater:ial.

— Neć» se izići u susret zahtevu pretstavnika naše tekstilne industrije da se kod uvoza iz Nemačke. dozvoli me= šavinu vunenog prediva sa 30% celvole, pošto bi to bilo štetno a ni u kom s:učaju korisno.

— v»Jugoslovernski čelik& podiže novu PabrikH kiseo= nika u Zenici. Ova fabr:ka će raditi samo za potrebe »Jugoslovenskog čelika. -

— Novosadska opština pustila je u pogon nova postro·jenia u svojoj fabrici gasa sa kapacitetom od 3.800 mš dnavno.

Jugoslovensko Ganz a. d. Beograd, povisilo je glavnicu od 1 na 2 mil. din.

ТРГОВИНА Potpisivanje protokola o završenim trgovinskim pre-

govorima između Nemačke i Rumunije офоХепо је па пеizvesno vreme.

— Posle božićnih praznika biće konstitu:sana rumunsko-jugoslovenska trgovinska komora u Bukureštu.

— Češko-moravski protektorat doneo je odluku po kojoj će se uvoz svinia, masti slanine i sviniskog: mesa centra= lizovati i svu robu koja dolazi iz Jugoslav:ie preuzeće Češkomoravski savez kao centralna organizacija. Po ovom režimu cene će biti maks:mirane.

— »Centropapir« — udruženje fabrika hartija u Jugoslaviji — podnelo je predlog Ministarstvu trgovine i :ndustrije da mu se odobri povišenie cene Dap:ru. Kao što је роznato, ove godine je došlo dva puta do povišavanja cene. Ministarstvo nije usvojilo ovaj predlog.

— Počev od 20 o. m. granični promet između Nemačke i Holandije obustavlia se uveče od 20 čas. pa sve до 7 саз. izjutra. Ovo se ne odnosi na međunarodne уохоуе.

| — Završeni su prlim:narni pregovori sa Engleskom. Sa naše strane glavno pitanje pretstavljale su sirovine koje se skoro isključivo nalaze u granicama Britanske Imperije, a sa engleske rude i metalni koncetrati, zatim drvo i životne nam:irnice., -