Narodno blagostanje

Страна 14

последња два дана сишао на 96 док је 796 Блер пао од 88,75 на 86,50. Нарочито је јак притисак био код Шумског аграра. Може се рећи да је 3 јануар био нарочито неповољан, под великом депресијом, услед чега је и пад курсева тога дана. највећи.

Тога дана су забележена у јавности два догађаја из области државног кредита. Једав је објава плана амортизације обвезница за ликвидацију земљорадничких дугова, а други је Уредба Министра финансија о пласирању пословних резерви.

Што се тиче плана амортизације 3/6 земљорадничких обвезница оно што је објављено не би било толико неповољно, премда није ни нарочито повољно. Као што се зна тај је папир још увек у емисији; рачуна се да треба да се емитује 800 милиона, а до сада је емитовано 408 милиона динара. Већ две године. како се у државном буџету налазе кредити за службу овога зајма, како за камату тако и за амортизацију. За камату су предвиђени већи износи но што су потребни, јер као што рекосмз, није цела сума емитована. А и за амортизацију су употребљени већи износи но што би то било потребно по року трајања овог зајма (до 1958 год. што чини 15 милиона годишње), -- - -

За прве две године према извештају у HOBHHaMa амортизирано је пуних 59 милиона од 408, колико је емитовано. Али. за наступајућу годину није предвиђена никаква амортизацијаг У осталом амортизациони план код овог папира требало би да за дуже времена не игра никакву улогу. Као што се зна, он је намењен употреби за исплату дужних пореза и допунских такса. Ми претпостављамо да је много већи износ употребљен за овај циљ него што износе амортизације за две године. Према томе са гледишта имаоца може се сматрати да је амортизиран цео онај износ који је употребљен за плаћање дужних пореза и такса. Овај план амортизације је само једна формалност и служи за базу обрачунавања између пореске управе која је постала поверилац и Управе државних дугова. Тек кад буде престала употреба ових облигација за плаћање дужних пореза и такса играће амортизациони план важну улогу; али свакако у толико мању у колико више буде амортизирано овим изванредним путем.

Друга важна новост на тржишту државних папира је Уредба Министра финансија о обавезном пласирању резерви извесних установа у хартије од вредности. Нашим читаоцима су познати Уредба и Правилник, по коме новчани заводи један део своје резерве, а установе добровољног и принудног осигурања знатан део својих капитала морају да уложе у државне хартије од вредности. Најновијом уредбом министарског савета највећи део тих резерви за ову годину има се употребити искључиво за 6%/о државни зајам, чија је прва транша емитована. 50%/• свију резерви код приватних и новчаних завода, 600/ код 'осигуравајућих друштава и 75% код социјалног осигурања има да се уложи ове године у тај папир. То значи да ће се у толико мање моћи да уложи у папире који су већу оптицају и који се добивају на берзи. Од тога ће нарочито да страдају 6%о аграрни папири, који су били у последње време фаворит за пласирање тих резерви. Други се папири нису могли за то употребити, пошто се у већем износу не могу уопште добити на пијаци.

Обрт ефеката 29-Х11-1939—4-1-1940 22—928-ХП 259 Ратна штета 7 1.954 1.066 229 Ратна штета, термин — – 49 Аграрци 1921 — 36 49 Аграрци 1934 234 127

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 52

69 Беглуци 657 712 6%o Далматинци 527 660 69, Шумски аграр 587 365 6%о Шумски аграр, тер. — 79/0 Инвестициони = 64 7%/o Стабилизациони — 22 79 Блер 271 1.015 8%, Блер 64 432 79 Селигман 134 Народна банка 196 232 Паб | 49 82

Укупно 4.666 4.818

Обрт је био готово једнак ономе из претходне извештајне недеље 4,666 мил. само, у структури обрта има нешто већих промена. Повећан је обрт у Ратној штети за 900 милиона, док је у оба Блера јако смањен. Оба заједно дала су прошле недеље 1,450 мил., а ове 330 милиона. Код других папира углавном нема промена у обрту.

Обрачунски курс долара био је 29-ХИ-1939: 4453,75; 1-1-1940: 4453,75; 2-1: 4454; 3-1: 4453,37; 4-1: 4454,37.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

До последњег дана извештајне недеље све су девизе имале тенденцију да скоче, а последњег дана сна је нешто попустила. Таква иста тенденција била је и у Цириху. Само је белгиски франак скочио нешто јаче и одржао се на висини, а та тенденција запажа се код њега дуже времена на нашем девизном тржишту. Он је сада за 20 поена више него пре месец дана. Код француског франка и енглеске фунте стерлинга опорављање код нас и у свету може се објаснити као последица финансиског споразума између Енглеске и Француске. Првих дана рата фунта је претрпела много удараца, а франак је само делио њену судбину. Енглеска, која настоји да у вођењу привреднсг рата очува и све своје старе позиције на светском тржишту, настоји да репарира штетне последице рата које су се осетиле код фунте, и пошто је углавном изграђена контрола девизног промета преостаје да се на светским берзама или појединачним споразумима као онај са Шведском, учврсти курс фунте.

Слободно тржиште

Слоб. +

29-XII 28,5%/6 11 2-1 3-1 4-1 Лондон 21679 175.70. 21679 21740 21879 21706 Париз 122.98 6970 12208 12834 12821. 12295 Њујорк 55— 4453.75 55.— 55.— 55.— B5.—K Женева 1933.52 1000.— 1233.52. 1283.46 19233.55 1238.85 Амстердам 2913.44 2370— 2923.44 2927.86 2926.12 2997.97 Брисел 91897 745— 91897 922.01 925.01 925.01 Приватни клиринг: Берлин 1480 1480 1480 1480 1480 1480 Берлин т. 1499 — — — — 1485.Грч. бон. 33.75 – 33.50 — 83.05 32.50 T. GOH. Tep. — = = — — = Софија 90— 90.— — – = = Милано 226.75 226.75 — — = =

У погледу курса марке, који се држи чврсто на 1480 треба истаћи да су Немци још у мају 1989 тражили да се курс повиси, са 1430. Ми нисмо пристали да то учинимо . одмах, него тек почетком ове године, а и то је требало да се изведе постепено. Међутим, смањењем пасивног салда Немачке променила се ситуација тако да су прилике саме дејствовале да се брзо оствари оно што је требало . да дође касније, да се курс повиси на 1480, на колико га сада држи Народна банка. Курс грчких бонова је све сла-. бији, Робе има много, а тражња је малена.