Narodno blagostanje

6. јануар 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 18 _

Стање Народне банке (у мил, дин.)

31-XII 1939

ХИ 1937

a1-X1J} 1936

31-XII 1938

22-XII

АКТИВА 1939

_ Подлога " злато у касама 1.588,3|1.706,21.898,8 1.977.411.977,6 1 злато на страни — — 37,7 1:95) 10:81 107 1077

Укупно — |1.626,0/1.718,7|1.909,6/1.988,2/1.988,4! Девизе које не улазе у |

подлогу — — — — — 552,3| 453,2) 643,5| 745,6| 731,0 Кован новац:

у никлу и сребру — — | 334,9) 360,0 330,0) 318,9) 317,5 Зајмови: - i

на менице = — — -- |l.458,6|1.400,5|1,707,7,2.092,0,2.085,2

на хартије од вредн. — | 258,9) 263,0) 63,6) 78.1 138,0

Укупно — [1.717,4)1.662,5|1.771,3/2.170,0.2.223,3

Хартије од вредности — | 116,8 198,1 258,6] 403,5 408,3 Ранији аванси држави — |1,647,81.638,2|!,627,8|1.628,7 1,633,» Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0) 600,0) 600,01 600,0 M. Ф. по Ур, од 26 УШ и

1641Х 1939 — — — — 832,5 8341 Есконт бонова Нар. одб. 202,0) 558,0 Вредности рез. фонда — | 137,6| 165,8, 223,5| 240,6 233,0 Вредности ост, фондова| 28,3 29,51 33,7 38,5) 37,8 Непокрет., завод за из-

раду новч, и намештај | 155,1 160,4: 1851) 216.4 1750

Разна актива

819,6/2.087,22.147,52.633,2/2.583,3

ПАСИВА Капитал — — — — — 180,0! 180,0) 180,0) 180,0)! 180,0 4 Резервни фонд — — — "| 159,5 200,0! 236,7] 245,7 2477 Остали фондови — —"| 29,9) 341 37,5) 39,5) 39,6

1 Новчанице у оптипају — |5,408,5/5,358,7|6,920,7/9.291,1/9.697,8 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе 59,4 17,8 33,1 77,4 52,5 жиро-рачуни — — — | 651,2/1.438,01.080,0) 957,4! 8990 разни рачуни — — — | 918,6/!.047,7| 980,1) 789.8! 766,5

Укупно — |1,629,22.499,7 2.093,2/1.824,71,718,1 Обавезе са роком — — 50,0) 50,0) 30,0) 1000) 100,0 Разна пасива — — — | 2845) 363,3! 232,7! 3326 339,9

Оптицај и обав. по виђ. Укупна подлога:

+ 28.5" прим, — — |2,089,5|2.202,12,453,9)3.181,7/3.181,5 зл. у Kac. 28.5%6 прим. |2,041,0/2.102,5/2,440,0)3.163,13.161,2 укупно покриће — — |2968%/,|2654%, 2722'/,|2861%,|2786% покриће у злату — — 12729", 26449/, (27069, |28 169 277197.

7.037,8)8.291,3/9.014,0)11,115.9. 41.416, )

Београдска берза

Извештајна недеља од 29-ХТГ 1939 до 4:1 1940 ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Ми смо у последњем извештају дали песимистичку прогнозу за развиће курсева чак за први и идући састанак, односно за први састанак идуће извештајне недеље. Као што се зна, то је био: последњи састанак у години 1939. На први поглед изгледа да се наше пророчанство није обистинило, уколико се тиче саставка 29 децембра. У погледу курсева се није обистинило, али у погледу тенденције потпуно. Тенденција се не види из курсева, нити њу могу да разумеју сад ни они, који присуствују састанку, без дугогодишњег познавања берзанског живота. Што слаба тенденција није дошла до изражаја у курсевима 29 децембра објашњава се изузетном ситуацијом тога дана. Ми смо напоменули у прошлом извештају, чињеница да се курсеви последњег дана у години употребљавају за биланс, не може да буде пресудна за развиће курсева. То је нормално. Изузетно све је могућно; а 29 децембра је била једна изузетна ситуација. Јавна рука је била одлучила да учини све што може да тога дана поправи курсеве. То није учињено због тога што државне новчане. установе имају

огромне пакете државних хартија од вредности. Њима је курс равнодушан, као и то да ли имају добити или не (која би резултирала из диференције курсева). Главни је узрок што је јавна рука тако енергично интервенисала фискалне природе. Две хиљаде акционарских друштава 34кључју билансе по закону о акционарским друштвима, који прописује да се хартије од вредности имају унети у би» лансе по курсу последњег дана. Па како су и иначе кур: севи последњих месеца знатно испод курсева пред крај прошле године, то је било за очекивати са сигурношћу да ће сва акционарска друштва, која имају државне папире од пре две три године, показати губитак на тој позицији и тиме смањити пореску основицу. Дакле једини је порески обзир био решавајући за јавну руку. -

Али се одмах може рећи да у пркос огромном напону јавна рука није успела да подигне курсеве. Узрок лежи у техничкој позицији београдске берзе последњих неколико дана. Нагао и јак скок курсева пред крај године донео је собом неизбежну реализацију која је почела још два дана раније и која је достигла врхунац последњег дана баш због тога што се очекивало да ће бити максимални курсеви. Јавна рука је неочекивано срела на том састанку несразмерно већу понуду но што је била последњих дана — а као што читаоци знају она је била врло чедна. Тако су се сукобили повећана понуда н повећана тражња и резултат тога је био, да су курсеви остали не-

промењени, сем једног малог изузетка. :

28-XII 29-XII 1-I 9-1 3-1 4-1 91/;9/, Рат. шт. 428— 428.—K 497.50 495.— 420—— 42021/29/0 P. шт., тер. — — — __ => —. 4%/0 ArpapuH 1921 — — = — — = 4, Аграрци 1994 — 51— = = ~ = 69/ Беглуци 7850 7850 77—" 76— 74— 7469/ Бегл., тер. _— — _______ _____69 Далм. 72150, 79 — 7125 #095 6875 | 69 Далм. тер. — — — — = 79%. FiHBecT. — — — — — · 79% Cra6. — — — — — = 7 792 Селигман — 100— — 99.50 · — 75/» Блер 8875 8875 88—" 87— 8650 890 Блер 97.50 9750 — — — 69 Ш. агр., с. — — — — — 68.69 1. агр., ср. — — — — — | боју 11. агр., кр. 71— 7d"_ 71.50 #6850 69 — ' 69Паб, ситни — 193.— — = = Паб, сред. — — — — Паб, крупни — }9— | —. — 155— Народна банка — — 7%0— — — —

49; Рента 1895 — — — — — =. Лоз Црв. крста — — = — — Дувански лоз — — — — — –

Већ се пред крај тога састанка могло да види да је ситуација остала у знаку бесе, како смо ми то предвиђали, јер је извесна понуда остала нереализована, које због тога што су налогодавци дали високе лимите, очекујући скок курсева, и друго због тога што се после звона јавна рука почела да повлачи. Та диспропорпија између понуде и тражње дошла је до изражаја на идућим састанцима ове извештајне недеље, као што то показује горња таблица. -

Ратна штета је нагло падала, падали су исто тако и 6% аграрни папири: Беглуци за 4,50 поена, Далматинци за 3,25 поена, Шумски аграр за 2 поена, Паб за 4 поена, Народна банка за 500 Дин. итд. Нема ниједног папира који није попустио — рачунајући ту чак и Селигмана који је имао све услове да се одржи на старом курсу. Од курентних папира најотпорнији је био 89 Блер. Он је тек