Narodno blagostanje

13. јануар 1940, НАРОДНО

_нитања сировина и предлози појединих одбора за регулисање употребе и дистрибуције.

Што се тиче организације снабдевања земље сиро-

винама у земљи и из иностранства за сада ће свака индустријска грана понаособ организовати заједничку набавку и транспорт. Прву овакву организацију створила је индустрија коже. Када овакве организације буду створиле и остале индустријске гране, онда ће приступити образовању једне централне установе за набавку сировина како у земљи тако и иностранству. У сву установу ући ће претседници свих стручних одбора и на тај начин остаће два тела: централа за набавку и дириговање сировина за целокупну индустрију и стручни одбори за сваку индустријску грану понаособ који регулишу употребу и дистрибуцију сировине у оквиру појединих индустријских грана. ——s—S——=== | Мапба ппезеса ргозје годаше između Rumunije i Nemačke zaključen je novi trgovinski sSporazum koji j+ privukao pažnju celokupne svetske javnosti. Kao što se čitaoci sećaju iz naših prikaza to nije bio običan trgov:nski sporazum; podloga ugovora bila je dalekosežna saradnja u proizvodnji i razmeni dobara. Investicconom pomoći Nemačke struktura rumunske privrede imala se tako upotpuniti i izmeniti da se na jednoj strani ojača kupovna snaga zemlie, a na drugoj poveća volumen međusobne razmene dobara. Rat je mađutim sprečio realizaciju ugovora u OVOme smislu i sveo čitav problem na povećanje međusobne razmene dobara na bazi sadanje strukture proizvodnje. O tome je do sada pregovarano sedam puta. Poslednji pregovori vođeni su polovinom decembra, ali je i njihov rezultat vrlo slab, tako da uskoro treba očekivati noVe pregovore.

Tavne teškoće dolaz usled izmenjenog položaja obeju zemalia zbog rata. Rumunija, da bi održala industrijsku DrOizvodnju, upućena je na veliki uvoz sirovina koje može da дођауца зато za dev:ze. Da bi došla do potrebnih deviza mora da se trudi da odgovarajući volumen svoga izVOZa Upućuje u devizne zzamlje. Forsiranje izvoza za devize, a u cilju premošćenja razlika između unutrašnjih i svetskih cena, Rumunija sprovodi na taj način što jedan deo izvoznih deviza prepušta slobodnom unovčenju. Usled toga engleska funta u slobodnom prometu prodavala se do nedavna 1400 leja (sada 900—1.000 leja), dok je zvaničan kurs b:o svega 506 leja. Tako visok kurs funte imao je za posledicu veliki skok cena u zemlji i znatno veću kupovnu snagu engleske funte prema Valutama ostalih zemalja, a naročito prema nemačkoj marki, koja je prema sporazumu plaćana svega 40,50 leja. Pri takvom odnosu valuta Nemci su se stalno žalili da su trpeli dvostruku štetu: oni su mogli da kupuju znatno manje rumunskih. pro:zvoda, a njihovi proizvodi imali su sve manju konkurentsku sposobnost; rumunski izvoz je sve Više gravitirao u druge zemlje, a uvoz iz Nemačke počeo je takođe da nailazi na teškoće.

Prilikom poslednjih pregovora Nemci su tražili da se kurs marka poveća na 72 leja i da se preduzmu mere za sprečavanje daljeg porasta kursa slobodne funte odnosno da se održi odgovarajući paritet između funte i marke. Rezultat pregovora bio je da su Rumuni pristali na povećanje kursa marke sa 40,50 na 49 leja, tj. za 21%. Od 1 januara rumunska Narodna banka plaća izvozničku marku 49 leja koju prodaje uvoznicima po 50 leja. Ali istovremeno Narodna ban= ka objavila je i ijednu drugu odluku prema kojoj će marke, 'koje potiču od izvoza petroleuma, drveta i žita, obračunavati 50%o po starom, a 50%" po novom kursu što znači u proseku

· 44,75 leja za jednu marku. Tim rešenjem stvoreno je HOVO stanje. koje. ie: ponova izazvalo stare proteste i objašnjenja

Rumunsko-nemački trgov:nski odno;ji

БЛАГОСТАЊЕ "Страна 25 koji će svakako dovesti do novih pregovora. Prilikom zaključenja pregovora nemačka delegacija primila je novi kurs marke samo pod uslovom da Rumuni preduzmu shodne mere za držanje sadanjeg pariteta između funte i marke tj. 900 i 49 leja.

Novim sporazumom regulisan je i izvoz petroleumskih proizvoda. Rumuni će liferovati Nemcima 130.000 tona petroleumskih proizvoda mesečno tj. 1,56 mil. tona godišnje. U narednom periodu treba da izliferuju takođe i 200.000 tona na račun zaostataka od ran:jih kontingenata i to u maksimalnom iznosu po 60.000 tona mz>sečno. Prema tome, u ovoj godini Rumunija treba da izveze u Nemačku 1,76 mil. tona petroleuniskih proizvoda. e=Im::======-==>===>=—= Oj кад се констатовало да се у иностранство шаље све већи број пакета, очекивали смо да ће бити донесене одредбе с циљем да се то онемогући. Јер слање пакета оцењено је као начин на који се изиграва контрола извоза, а против тога су били извозници видећи у том конкуренцију. Министар финансија одредио је да се пакети у вредности преко 50 динара или по тежини изнад 1 кг. могу слати само уз обезбеђење валуте и на основу уверења које издаје Народна банка или који овлашћени новчани завод.

Ограничено је слање пакета у иностранство

Пакети су обично бесплатне пошиљке. Никада се није сматрало да би на овај начин земља могла економски да губи, зато што не добија протувредност, н зато се никада против тога нису ни предузимале нарочите мере. Требало би да то слање пакета буде систематски предузето и у великом обиму, па да се осете штетне економске последице. А то није лако оствариво, јер се мора да нађе ипак довољан број оних који ће те поклоне да узму на свој рачун, а осим тога, поштарина је прескупа да би се у том облику могли изиграти прописи у погледу извоза. Зато су стари прописи могли да остану на снази.

Анализирајући привредну ситуацију у Енглеској Кенз је означио два узрока који су довели до скока цена: пови: шење цена сировина у САД и депресијација фунте стерлинга. Према томе унутрашњи разлози нису били још тако снажни да отерају у инфлацију, него постоји само опасност од ње. Енглеска банка водила је доста ригорозну кредитну политику, тако да је с те стране била сузбијена тенденција инфлације, бар до децембра. Август и септембар изазвали су били повеБање оптицаја, цифра се крајем септембра била попела на 541 милион фунти, за 75,1 мил. више него у септембру 1988, али у октобру и новембру оптицај је смањен на 528 мил., да у децембру опет скочи на 5546 мил. Мако су банке настојале да одрже велику ликвидност, Енглеска банка није до децембра морала да преузме велике износе државних хартија, али у децембру повећан је износ за 43 милиона. По кретању улога код депозитних банака види се дау Енглеској није било тезаурације новчаница и да приватне банке нису ни зависиле много од кредитне политике новчаничне банке до децембра. Повлачење улога престало је још у марту 1939, после првих удараца политичке кризе у свету. До августа повећани су улози код клириншких банака за 100 милиона, а за прва три месеца за даљих 100 милиона. DM O RJ ||

(Овакво стање енглеског тржишта капитала допусти“ ло је да се проблем ратних финансија не постави оштро и тиме се објашњава зашто министар финансија још увек

Проблеми ратних финансија у Енглеској