Narodno blagostanje
3, фебруар 1940, __
industrije. Pretstavnik Kraniske industriske družbe ie izjavio da će ona možda još ove godine moći da podmiri po-
rzbe metalne industrije sirovim željiezom, pošto namerava da e nove visoke peći. Rešeno je da se pri Savezu metalne industrije osnuje Centralni biro za kupovinu starog železa.
ТРГОВИНА
— Министар трговине и индустрије је ставио ван снаге решење о искључивом праву извоза стоке у закланом стању чланова Савеза месне индустрије. Искључиво право извоза закланих говеда добио је Савез у четвртом тромесечју 1939. Министар трговине и андустрије у скорашњој изјави наглашава да су се услед најновијих догађаја у свету прилике у нашој месној индустрији знатно поправиле и да су због тога отпали разлози да се једино њој повери извоз заклане стоке.
— Sređinom februara 1940 sastaće se Stalni jugoslovensko-nemački privredni odbor koji se redovno sastaje svakog proleća i jeseni. Ova godine sastaje se ranije, pošto će 1 aprila 1940 biti izvršena carinska aneksija Češko-Moravske. Prema tome, od tada Češko-Moravska neće imati zasebne kontingente ni zaseban klirinški račun.
— Američka štampa piše da Engleska od polovine novembra 1939 troši prosečno svake nedelje 2,25 mil. funti sterlinga za vojne porudžbine u SAD. Naiviše porudžbina otpada na avione, avionske motore i hemiske proizvode.
— Indeks cena na veliko u Nemačkoj u toku 1939 ostao je sve do kred kraj godine bez promene, kada je povišen za 1% prema stanju 1938. Bez promene su ostale cene najvažnijih sredstava za ishranu: hleba, mesa, krompira i povrća; nekih artikala su čak i snižene kao na pr. pisaćih mašina, mašina za šivanje električnih motora i poljoprivrednih sprava. Mmdeks cena artikala koji se uvoze porastao je za 5, dok je na svetskom tržištu porastao za 25.
-__ Engleska vlada proučava pitanje povišenja izVOZa pamučnih proizvoda koje j* pokrenula industrija. Ona se žali da su neke konkureniske zemlje, u prvom redu Japan, uspele da ie potisnu sa njenih tržišta. Govori se da će vlada maksimirati cene .gruboj pamučnoi pređi koja se upotrebliava za produkciju artikala za izvoz i to znatno ispod sadašnjih. Verovatno da će dati i neke izvozne premije. Sredstva za finansiranje tih premija dobila bi se zavođenjem nekog poreza za unutrašnju potrošniu pamučnih proizvoda. Sem toga 2avašće se uvozna carina od 0,04 pensa po funti ma prerađeni sirovi pamuk a prihodi od nje upotrebiće se za stvaranje zavoda za propagandu i istraživanje tržišta,
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Енглеска влада је поднела парламенту предлог закона о давању помоћи пензионерима, који немају никаквих других сретстава за живот осим пензије. Помоћи ће се издавати из државне благајне и стајаће државу 5,25 мил. фунти стерлинга. Осигуране раднице стичу право на пензију кад наврше 60 голина а не 65 као досада.
НОВЧАРСТВО
— Министарство финансија је издало саопштење да ће 16 фебруара 1940 стари сребрни новац од 50 дин. престати да буде законско платежно сретство.
— Прошла година била је за швајцарску Народну банку сва у знаку бекства капитала и гомилања новчаница. Оптицај новчаница, који се у јесен 1988 повећао за 221 мил. франака, 1938 је порастао за 299 мил. тако да _ сада износи 2050 мил.
| — Бан Бановине Хрватске прописао је правилник о употреби | новчаних сретстава „примљених од Завода за
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 75
унапређење спољне трговине. Она ће бити уложена на
екући рачун код Штедионице Бановине Хрватске и служиће за побољшање квалитета сточних производа намењених извозу и за унапређење појединих сточних грана.
_- Mađarska Narodna banka imala je u 1939 čistu доbit od 5,14 mil. pengi. Uprava predlaže da se akcionarima podeli dividenda od Gi/»/o kao i 1938.
— У Загребу ће се ускоро одржати конференција претставника банака и осигурајућих друштава на којој ће се претрести питање новог пореског закона и оснивања посебне Банковне коморе.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
=—_ Министар финансија је прописао Уредбу о ослобођењу уљарских задруга од плаћања увозне царине и свих осталих државних и самоуправних дажбина и такса на машине и апарате за производњу уља за јело.
—_ Имовина Београдске општине крајем марта 1933 износила је 3.208 мил. дин. за 48,35 мил. више него 1938.
— Удружене фабрика чарапа поднело је влади претставку да се 2,5% продуктног пореза на свилене и полусвилене чарапе плаћа само у том случају, ако чарапе садрже више од 12% „памука. Досада се на свилену и полусвилену пређу при увозу плаћало на име скупног и луксузног пореза 44% од вредности, те чарапе садрже само 3—10% памучног предива на који се плаћа при увозу 3,1% од вредности. Сада се поред тих пореза мора платити још 2,5% прометног пореза на већ плаћени порез и вредност чарапа, што претставља двоструко опорезивање које ће потрошачи тешко поднети. |
— jKanadski ratni zajam od 200 mil. dolara, koji је nedavno bio raspisan, preupisan je do 17 I o. m. za 48,8 mil. Upis će trajati neodređeno vreme, da bi se omogućio i malim štedišama naročito onim iz udaljenih krajeva.
— Predlog talijanskog budžeta za 1940/41 predviđa prihode od 99.002 mil. i rashode od 34.895 mil., deficit iznosi 5.892 mil. lira. Vlada namerava radi pokrića ovog deficita da emituje 5% obligacije sa rokom od 9 godina i kursom od 971/», |
ТРАЖИ СЕ ЧИНОВНИК ЗА АДМИНИСТРАЦИЈУ „НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА"
САОБРАЋАЈ
— На конференцији дунавског бродарства одржаној у Синаји констатован је знатан пораст саобраћаја на Дунаву 1939. Хране је превезено 1,007.780 тона, за 85.260 т. више Него рекордне годинг 1937. Превоз нафте из Румуније за земље горњег Дунава порастао је за 30% према 1938 на 164.837 т. И код денчане робе забележен је пораст и то у другом полугодишту. Једино превоз робе у масама је био за 93,8% мањи него 1988 и износио
613.168 т,
— Министар саобраћаја је решио у октобру 1989, да се за рачун железница поручи код домаће индустрије локомотива и вагона у вредности од 120 мил. дин. Фабрике још нису могле примити поруџбину због спора око цена. Генераљна дирекција државних железница захтева од предузећа да пошаљу понуде са фиксним ценама, на што она не могу да пристану, пошто због честих промена цена сировина и тарифских покрета радника не могу тачно да калкулишу. Стога су она предложила да се цене одреде тако да се могу накнадно повећати ако поскупе сировине или се повећају наднице. |