Narodno blagostanje
1 фебруар. 1900. ~
____ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ____
_ Страна | 105 _
1% celokupne
u 1000 ha površina | Mađarska 2.084 22 Јигозјамца _ 1780. | 38 Rumunija 7.134 24 Bugarska 2.901 28 - Grčka 9.407 19 · Turska 8.500 1
Prema tome, Jugoslavija Ја među šumom najboga-
Hie zemlje jugoistočne Evrope. U Evropi ispred nje stoje samo. Švedska i Turska kod kojih šuma zauzima 57 odnosno 74%"
ИЕ površine. Ali to bogatstvo, iako znatno i kod nas i kod drugih zemalja, „naglo se smanjuje usled neracionalne OL а ле Која gran: či sa uništavanjem šuma. Dok je u zapadnim evropskim zemljama zaštita šuma već odavno zZaуедепа 1 зеса пекада пе prelazi godišnji prirast, kod ovih zemalja već decenijama ne vodi se o tome računa. Površina pod šumom se. stalno smanjuje, naročito onaj deo pod crnogor:com, pošto ona daje najvažnije drvo za industriju (gra„devnu, papirna ıld.). U izvozu tih zemalja drvo od crnoOgorice :pretstavlja važnu poziciju. Od svih zemalia jugoistočne Evrope Rumunija je najmanje poklaniala zaštiti šuma. Od 1926 do 1930 godišnja prosečna seča ie iznosila 21 mil. mš a prirast 18,6. mil. mš. Ve·-lika- privredna kriza u svetu smanjila je mogućnost izVoZa, · zbog:toga je i seča opala. Naigore je prošla crnogorica, čiji prosečni prirast u periodu od 1909—1937 iznosi 3,2 mil., korisnog drva 2,7 mil. m?, a seča 3,3 do 6 mil. m. Posledica ta„kve eksploatacije ie ne samo da se šumska površina naglo smanjuje nago se smanjuje i onaj deo zreo za seču, tj. preko
40 godina starosti, dakle ne samo njeno kvantitativno ора- ·
"Чапје пего 1 КуашаНупло. Рапаз и Rumuniji 51% crnogorice · je mlade od 40 godina i prema tome tehnički neupotrebljivo. :· Nekadašnjih prašuma je nestalo. Od 6,4 mil. ha šumske povr-
"Шпе суера 0,9 mil. starosti.
.što imaju brzo će izgubiti,. - činom eksploatacije.
ha pretstavlja šumu preko: 100. аи
Sličan. jie slučai sa Jugoslavijom, čiji godišnji prirast
iznosi 19,1 mil. m? drva, od čega otpada 14,6 mil. na drvo za
gorivo i 4,4 mil. na tehničko (1,4 mil. crnogorično i 46 m!:l. :mš belogorično). Tačna slika seče pre rata ne može se dobiti, pošto nema statistike. Posle rata seča crnogorice (tehničkog i gorivog drva) je bila za ?/s veća od prirasta. Kod tehničkog
· drva je taj odnos još gori, pošto se tu seča kretala između _4:6 i 5 mil: mš, dakle, je bila više nego tri puta veća od prirasta. Ipak kvalitativne promene kod nas nisu tako velike kao
u Rumuniji, pošto: procenat šuma ispod 40 godina iznosi 45.
Od ostalih zemalja „jugoistočne Evrope 'jedino je još Turska izvoznik. Ali pošto tu nema nikakve statistike nemoguće je utvrditi kakav je odnos između seče i prirasta. Turski
: stručnjaci. tvrde da je šuma iz godine u godinu sve manja.
Bugarska. je jedina zemlia kod koje je prirast veći
· od seče kod svih vrsta osim kod ISU Oz od cIPOBOTIOE, · gde je neznatno manji. :
Mađarska i Grčka su uvoznice дека, ali ono šume ako O sa sadašnjim na-
Nastaje pitanje šta će biti sa drvnom industrijom
- eksportnih zemalja, ako se jednog :dana ipak pristupi ograni·čanju seče. To je naročito važno za Rumuniju, čije su pilane
po kapacitetu znatno veće od godišnjeg prirasta. Jedan deo moraće da obustavi rad i taj proces ie u toku. Stvari se neće mnogo poprav:ti ni u slučaju da industrija u većoj meri Dpristupi preradi drugih vrsta drva namesto crnogorice. Svakako da će to imati posledica i za izvoz. Ogranšči li se seča tehničkog crnogoričnog drva.samo na prirastu, može se lako desiti da Jugoslavija i Rumunija nemaju drva za izvoz, kada zadovolje unutrašnju potrebu. Kako stoji stvar sa Turskom nemoguće „je utvrditi, pošto se ne zna koliki je DI
OBABEIHTAJHA СЛУЖБА
POLJOPRIVREDA
— Извршни одбор Земаљског савеза пољопривредHHX комора на последњој седници је констатовао да се "стање у нашој пољопривреди изменило услед скока цена "пољопривредних производа, смањења фискалног · оптерећења 'и- повећања откупних цена дувана. У закључцима предатим влади одбор тражи да се предузму велики јавни Бадови у пасивним крајевима у циљу запослења сиромашног становништва, да се пошаље помоћ у храни поплав„ ђенима у Моравској бановини. Сматра да су цене вину н "ракији пале због државне трошарине и предлаже да се она плаћа паушално.
— Због слабе прошлогодишње бербе кукуруза настала је у Мађарској оскудица у храни за свиње. Влада је решила да дозволи увоз кукуруза без. царине из Ру| муније, да би спречила даљи скок цена.
___-- Према подацима“ Хрватског . дневника" у OGI DO Hhi Хрватској откупљено је 510 -вагона дувана. -Просечна цена је била 25 дин. по кг. и за целу бербу OOU КУ износили 130 милиона динара. |;
“TRGOVINA '
ЈЕ = Швајцарска спољна трговина у последњем тромеаза 1939 је знатно назадовала. Месечни просечан извоз износио: је 100: мил. франака; у септембру је пао на 44 "мил. У октобру се подигао. на 76 мил. у новембру и деИЕ је био већи од просека. Трговински биланс је био Хпасиван“ за 590: мил, поштб је увоз износио 1.889 "мил. а
извоз 1.297 мил. Увоз је порастао према оном 1938 за 283 мил. због стварања резерви нафте, угља и хране, док је извоз био мањи за 19 мил.
— Бан Бановине Хрватске је одобрио Господарској слози кредит од 5 мил. дин, за организацију извоза стоке. — Генерални гувернер Пољске је прописао уредбу о монополу нафте и њених деривата. Све количине било увезене било произвођене нафте у земљи морају се по-
„нудити управи монопола који ће их продавати посредством
друштва нарочито основаног за тај посао.
Египатска влада је завела извозну царину на га мук од: 20 пиастра на 100 кг. (45,60 дин.) почевши од следеће сезоне 15 вгуста. - _ ..
— Француска влада је прописала уредбу о' контроли цена. Ниједан трговац, индустријалац или занатлија пе сме · задржавати сировине, фабричке ни .пољопривредне производе у циљу шпекулације нити. одбити купца, осим ака се не ради о некој ненормално великој поруџбини, Исто тако не: сме продају једног артикла везати са куловином другог или одређене количине. Уредба важи и. за. извоз у колоније и протекторате. 5: |S. Oi
—“ Енглеско министарство за исхрану израдило је
план о снабдевању земље чајем у 1989. Оно ће откупита
#/% бербе чаја Британске Индије, Цејлона и Источне Афри-
"ке. Лане су те земље произвеле око 400 мил. кг. или М
светске производње. Цене чаја на светском тржишту -(
почетка рата су порасле за 10—15%. Према“ "извештају |