Narodno blagostanje

Страна 136 НАРОДНО

vodi. u, život, pošto se vrši popis rezervi, a one su znatne, jer je. vlada forsirala njihovo stvaranje mesecima pre, tako da je u nekim proizvodima potreba pokrivana za čitavu 1940. Kako je računala sa dugogodišnjim ratom osnovala je určd za kupovinu žita i postavila u pokrajinama komesare za ras? podelu hrane da bi tako imala u svojim rukama kontrolu ishrane stanovništva,

Snabdevanje privrade sirovinama povereno. je naročitim “državnim uredima. Sve te mere da bi bile efikasne iziskivale su kontrolu. cena. Cene izvesnih poljoprivrednih proizvoda vlađa već nekoliko godina reguliše i formirala je za to potreban aparat. Tako proizvođači stoke svake pokrajine pripadaju iednoi centrali na čiiem čelu stoji komesar, preko kog ministar poljoprivrede određuiz cene stoke i stočnih proizvoda. Takav način kontrole postepeno se proširuje i na druge proizvode. Vlada se nada da će joj planskim rukovanjem cena uspeti da razvije proizvodnju sretstava za ishranu koja su se dosada morala dobrim delom uvoziti. To je na pr. slučaj sa pšenicom, čija godišnja potrošnja iznosi oko 900.000 t. a proizvodnja nešto više od 400.000. Potreba za ovu godinu je potpuno pokrivena, pošto je uvezeno do kraja jula 1939 preko 700.000 t. Predviđajući da će u buduće uvoz ne samo pšenice nego i drugih artikala biti otežan, vlada je dobila od parlamenta ovlašćenje da može da rekvirira trgovačk# brodove. za transport izvesnih proizvoda.

Da bi sprečila naglo poskupljenje života, ona je odmah na početku rata donela uredbu o stabilizaciji cena, koja se odnosi samo na artikle koji su se tada nalazili u zemlji. Docnije uvezeni već su bili skuplji. zbog porasta transportnih troškova i cena na svetskom tržištu. Sem toga je osnovala centralu za uvoz i zavela kontingentiranje uvoza u cilju da spreči ugrožavanje privrede preteranim uvozom, a do njega 'bi lako moglo doći zbog toga što su neke zemlje izgubile svoja ranija tržišta i nastoja da pojačaju izvoz na druga. Značaj domaće industrije sve je veći i već se zapaža tendenca podizanja novih preduzeća. U vezi s time u štampi se javljaju predlozi đa vlada spreči podizanje preduzeća koja bi bila na štetu postojećih i koja se posle rata ne bi mogla održati.

Troškovi proizvođenja svih ovih mera iznos:li su dosada 160 mil. forinti i pokriveni su vanrednim krzditima i sredstvima fonda za borbu protiv krize u polioprivredi. Sada. je vlada podnela parlamentu predlog o stvaranju naročitog fon= da za privrednu odbranu koji će imati. dva odeljenja. za poljoprivredu i zbrinjavanje stanovništva sretstvima za ishranu, i Za trgovinu, industriju i brodarstvo. Budžet tog fonda za period

od ] septembra 1939 do 31 decembra 1940 iznosiće. 380. mil forinti.

:M—ZGE=zZEzaZZ nE KEKS Ррагвисиеавимшинаретт вета.

Ми смо већ писали како евакуација становништва из великих градова у мања насеља није успела у Енглеској, иако је план о евакуацији био израђен још пре рата, вршене вежбе, организован штаб лица

Неуспех евакуације у становништва

EEG ===

која су имала да спроведу евакуацију, jaB/baMH Ce /OOpO-

ВОљцЦИ итд. До почетка јануара вратило се 59% евакуисаних мајки и деце, и у јавности се поставља питање да ли би још једанпут уопште требало покушати с евакуацијом. Ако се може у Енглеској да постави овакво питање, онда је проблем евакуације много. озбиљнији него“ што се замишљало. Држало се да ће страх од авионске навале бити довољно јак да крене становништво. Зато је евакуација остављена на вољу становништву.

_ У једном чланку који је посвећен том питању „Тајмс“ сматра да је то главни разлог неуспеха, Чим су евакуисани наишли на прве тешкоће избегличког живота, а није билу вести: о бомбардовању градова које су сви: очекивали првог

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 9

дана рата, почели су да се: враћају; Највећа тешкоћа је: У погледу станова. Провинција није могла да прими број лица који је евакуисан, а није било ни добре воље за то код оних који су били одређени да дагу делове свог стана. Они се туже да су стешњени и да су дошли у такву ситуацију где нису више господари куће. Чистоћа се није могла да одржи и зато је дошло до честих оболења код деце. Мако проценат деце из сиромашнијих квартова Лондона није био велик, довољно их је било да се мешањем гамад пренесе на децу која је нису донела, тако да су извештаји о чистоћи у неким случајевима били поражавајући. То је убрзало од: луку код многих родитеља да врате децу. Родитељски осећај био је пресудан. У највише случајева родитељи нису хтели да остану без деце, јер им је било немогуће да подносе страх шта је с њима. Деца такође нису могла да приме живот какав им је наметнула евакуација. Нису подносила другу храну и тражила су да се врате, Школа је такође била разлог враћања деце. Није било могућно одржати наставу према нормалном програму, него је програм импровизиран. Постојала је намера да се школе у евакуинсаним градовима затворе, али пошто је велик број деце остао оне су отворене и радиле су по нормалном програму. Због тога су многи родитељи пожурили да врате децу. У прво време није речено да ће родитељи плаћати за евакуисану децу. Деца су се враћала и пре, а кад је заведено да ·

" имућнији родитељи плаћају по 6 шилинга за дете недељно, онда још брже. Нарочито деца радника који су били оцењени да могу да плате.

Евакуација је на привреду имала такође врло неповољно дејство. У евакуисаним градовима појавила се велика незапосленост. Радници који су остали без жена били су у врло тешком положају јер су морали да се сами брину за чистоћу стана, да перу сами рубље и ургирали су да се жена врати. У местима где су дошли евакуисани није се могло добити све што је потребно, јер је тражња нагло повећана, а због тога је и скупоћа брже расла.

Није дакле само носталгија за домом разлог што евакуација није успела, него стварне тешкоће. Оне неће бити савладане тим што се евакуација прогласи обавезном. Тада ће бити још већи број евакуисаних, веће тешкоће око стана, мање чистоће и више заразних болести, а све су то ствари које се не дају решити за кратко време ни најбољом вољом и уз помоћ највећих средстава. Присилност онемогућује само да се остварују одлуке које су последица психичких реаговања. Али евакуација која би заменила једна страдања другима не би тиме и успела. |

WII auuu | Dreseliavanje baltičkih Nemaca

pretstavlia za male, zemlje na severu Evrope privredni udarac. Nemci su u svojim: rukama držali gotovo sve važnije 'grane privrede, u svakom slučaju imali su u njima glavne pozicije. Iz Letonije otišlo je 60.000, gde su oni posedovali '3640 nepokrztnosti, od toga u samoi Rigi 1730: Oni su u raznim gradovima držali 15.000 stanova, 7%o svih, u samoj R:gi 11.000. Imali su 355 preduzeća s mehaničkom pogonskom snagom sa 3500 zaposlenih radnika ,a zanatskih i trgovačkih preduzeća bilo je 2006 sa 5807 radnika. Osim toga imali Su. posede na selu. Najstarije trgovačke firme s пајбога от poslovnom mrežom bile su nemačke. Nemci su bili iak privredni faktor tako da niihovim odlaskom nastaje praznina koja. se na može jednostavno popuniti. Da ije letonska nacija veća, problem bi bio drukčiji, odlazak Nemaca bio bi povod bo"gaćenju onih koji su došli do njihovog imetka, u ovakvim "рт ката: sigurno ispod vrednosti. Mesto toga nastupiće: umTi'vljenje privrednog, toka (4 zato je vlada morala да intervenira.

Privreda Letonije po odlasku Nemaca