Narodno blagostanje

а Е DJS OC II!

Crpana 169

16, март 1940.

Naglo pogoršanje stanja

državnih. finansija И 1072,5 mil, za 6,4 mil. ili za

== ——— Za 6,60 istom mesecu prošle godine. Međutim, oni su mnogo više podbacili od predviđenog iznosa, jer j+ trebalo da novi neposredni i posredni porezi donesu još 93 mil. Prihodi su stvarno podbacili za 99 mil. ili za 8,6%. Pojedini prihodi izgledaju

ovako: | Predviđeno Ostvareno + Ш— 9 mil. din. :

Neposredni porezi 246,5 189,1 — 23,2 Posredni porezi 977,4 306,6 + 104 Мопороћ | 185,9 165,4 — 116 Državna privređa 356,8 404,2 19,1 Od toga:

železnice 219,8 300,2 = 36,5 -- pošta 58,1 58,7 __E 11

šume 1221 4,2 — 65,2

rudnici 19,9 19,6 — 18

Najviše su podbacili neposredni porezi, za 23,2%/o. Glavni razlog biće sigurno u tom što su od 1] januara otpali porezi koji su oprošteni najnovilom poreskom reformom, a s

druge strane tehnički je bilo nemogućno razrzzati i uterati

nove poreze. Opšti neposredni porezi podbacili su za 36,70%/o, a vanredni porezi za čitavih 59,79/. Ovi poslednji bili su predviđeni sa 26,2 mil. prema 13,3 mil. u januaru 1939 (tada još nije postoiao porez za narodnu odbranu), a ostvareno je 10,5 mil. prema 13,1 mil. prošle godine. Pošto je za ovaj porez uvedzna progresivna stopa, ovoliko podbacivanje poazuje da po njoj nije naplaćeno od drugih osim od obveznika službeničkog poreza.

Među posrednim porezima naiveći višak dala je trošarina (23,04% preko predviđanja). Takse su iprebacile predviđanje za 22,6%/o,, verovatno usled velikog prometa nepokretnih imanja. Prihod od ćarina podbacio je za 16,7%/, iz čega sledi da je uvoz jako smanjen. Monopolski prihodi smanjeni su što je posledica i snižanja cene soli i petroleuma. Kod državne privrede prihod od železnica povećao se za 36,59/, ХЕ0 stoji u vezi sa povećanim izvozom. Prihod od pošta prebacio je takođe predviđene, čemu je moglo 'da doprinese povećanje telefonskih taksa.

Rashodi u januaru bili su 950,9 mil. din. ili 8,93% ispod predviđanja odnosno 4,60 manji od onih u istom mesecu 19939. Od ovoga utrošeno je na lične 449,3 mil. din. ili 46,4%. Materijalni rashodi izvršeni su sa 85,70.

Prihodi su bili 1072,5 mil, a rashodi 950,9. Izgleda da je januar bio suficitaran. Međutim, rashodi su vzći za У, Коliko je ustupljeno od budžetskih kredita Banovini Hrvaskoj. Taj deo rashoda iskazaće ona u svom završnom računu. Stvarni rashodi iznose prema tome za 159,3 mil. više, ukupno 1110,2 mil. za 37,7 mil. više nego prihodi. Januar je dakle deficitaran, i bio bi mnogo više da materijalni rashodi nisu izvršeni svega sa 85,87%/0 od predviđanja. Koliki je deficit stvarno videće se tek pošto banska vlast objavi svoje završne

Januar je bio prilično do po” budžetske prihode. Oni su !хпе- |

0,6%/o manje od predviđanja i” manje od prihoda U”

računz. Ne verujemo da će on biti manji nego: što izlazi po: ovom računu. Banovina Hrvatska nema još svojih prihoda, nego šamo rashode i zato su prihodi iskazani koliki su stvarno, a rashodi za !/a manje. Time izveštai o budžetskim prihodima ı rashodima postaje vrlo nepregledan. Treba se zadubiti pa otkriti da postoji deficit, a ne suficit. Za državni budžet ie banovinska kvota rashod, i trebalo ga je uneti, makar da je njegov iznos privremen, u toliko pre kad se pri hodi objavliuiu u iznosu u kome su naplaćeni.

Za deset meseci (april—januar) budžetske 1989/40 prihoda je ostvareno 10.522,3 mil. din. ili 2,5%o. manje od predviđanja odnosno 3,1%5 više od ostvarenih prihoda u istom periodu prethodne budžetske godine. Po pojedinim grupama prihodi izgledaju ovako:

Przdvi- Ostva- Ostva- + aili—/ đeno reno reno prema 1938/939 predviđanju mil. din. Neposredni porezi 2.465,4 2.438,5 2.298,8 — 1,1, Posredni porezi 27742% 28364 2.758,0 =- 22 Мопороћ | 1.859,2 1.827,4 1.844, 9 — 1,8 Državna privreda 3.578,5 3,344,9 3.197,3 — 3,8 Od toga: železnice 2.198,8 2.283,9 2.165,3 – 58 pošte 5917 473,9 447,2 — 11,9 šume 121,6 67,7 82,8 — 44,4 rudnici 199,7 156,7 215,2 — 21,6

Као što se vidi iz ovog uporednog pregleda prema budžetskoj 1938/39 sve kategorije prihoda osim monopola dale su više. Prema predviđanju pak za tekuću budžetsku godinu prebacili su samo prihodi od posrednih poreza, dok su svi ostali dali manje. Među prihodima od državne privrede vrlo je karakteristično podbacivanje prihoda od šuma i rudnika i to kako prema predviđanju tako i prema budžetskoj 1938/39. Ovo podbacivanje n može se tumačiti povećanjem rashoda odnosno investicija budući su rashodi prema predviđanju kod šuma bili manii za 11,9, a kod rudnika veći za 9,8/0, a prema budžetskoj 1938/39 bili manji i to: kod šuma za 3,3, a kod rudnika za 56 mil. din.

Rashodi za deset meseci bili su 9.759,8 m:l. din. ili 8,2%/0 ispod predviđanja, a G%/0 preko rashoda u istom periodu budžetske 1938/39 g. Od ukupnih rashoda za lične izdatke utrošeno je 4.578,7 mil. din. ili nepunih 47%. Materijalni rashodi ostali su neizvršeni za 13,4%o prema predviđanju.

Ni u rashode od 9759,8 mil. nisu unesene šastine koje su isplaćene Banovini Hrvatskoj. Mi smo ih izračunali prema rashodima u odnosnim mesecima i dobili smo da je u oktobru !/s iznosila 176,93 mil., novembru 164,5, decembru 179,5 mil. i sa januarom ukupno iznose ove šestine 679,6 mil. Za taj iznos treba povećati ukupne rashode za IO meseca. Oni iznose 10.4329,4. mil.; suficit je 89,9 mil., a ne 762,5 kao što izlazi iz cifara objavljenih u Službenim novinama. Da nisu ograničeni materijalni rashodi, na 86,59/. imali bi budžetski deficit krajem desetog meseca. Na ličnim izdacima nisu postignute gotovo nikakve uštede, jer je od odobrenih kredita utrošeno 98,72%. Budući prihodi angažovani su za 198,8 mil., za Rkoliko je ostalo neisplaćenih obaveza po materijalnim izdacima,

са

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

· — Ministar trgovine i industrije propisao je minimalne

otkupne cene za domaći pamuk iz berbe 1940 g. koje su veće za 60%. od. “prošlogodišnjih. Uvoznici sirovog pamuka oftkupiće sav domaći. očišćen pamuk berbe 1940. E., pogodan za in-

dustriiska svrhe po sledećim uslovima: 1) Pamučno vlakno prve vrste otkupiće po minimalnoj ceni od 26 dinara po kg. i 2) Pamuk lošijeg kvaliteta po minimalnoj ceni od 20 dinara po kg. Pod pamukom prve vrste podrazumeva se pamučno

vlakno obrano pre slane, prirodne boje, dobro uzrelo, dobro