Narodno blagostanje
23. март 1940.
цене на мало -скочиле су више од цена на велико. Њихов пораст у процентима изгледа овако:
према. према | јануару фебруару — августу 1989
Београд + 0,8 = 12.0 пР И
· Загреб -= 2,0 + 13,8 + 16,4 Љубљана == 215 + 21,3 + 26,0 Скопље += 27 + 16,0 + 19,5 Сарајево · —0,6 + 16,4 243 | Нови Сад +- 2,2 -- 14.1 += 19,8 Ниш + 0,3 + 9,3 + 13,3 Сплит = 23 = 141 + 16,5
_ Бања Лука 728 72 == 15:6 => 16:5 Цетиње == 24 ___ 14,6 + 16,7 Отишти индекс | И). градова += 157 "= 145 => 18:6 Храна = 13 | 5 10.9 + 16,6 Одећа 28 35 297 = 28, 5 Огрев и осветлење + 54 + 18,4 + 19,9:
Према јануару, осим три града, пораст је био свуда мање више исти. Међу артиклима највише је скочила одећа, текстил, а затим огрев. Упоређење према фебруару и августу показује да је скок цена био врло различит како према појединим градовима тако и према појединим артиклима. Код градова пораст се кретао: према фебруару између 11,6 и 21,3, а према августу између 13,3 и 26,09/6. Углавном од градова, изузев Бања Луке и Цетиња, а од артикала одећа у свима градовима и сви артикли у фе-
бруару месецу имали су знатно више цене од оних у години 1930.
Београдски индекси који се посебно израчунавају и на бази 1926 показују у фебруару следеће процентуалне промене:
према према јануару фебруару. августу 1989
Аграрни += 16 -=- 9:8 + 10,6 Индустријски = 0:2 -= 16:7 =. 7,0
_ Колонијални — + 31,1 + 31,0 Храна + 1,0 E. 687 + 10,4 Одећа = 14 == 30,2 55 30,2 Огрев и осветлење +19 + 19,6 + 19,6,
У Београду, а то важи и за целу земљу, највише су поскупели колонијални производи и одећа. Индекс колонијалних производа у фебруару месецу био је 119,8, дакле 13,8%/ више од 1936, а индекс одеће 109,9 тј. 99% више од 1926. Од чисто домаћих производа релативно је најскупљи огрев чији је индекс у фебруару био 98,6% тј. свега 1,490 испод цена које су биле 1926. Иза огрева долазе пољопри-
вредни производи са индексом од 91,6. Релативно најјев- ·
тинији према 1926 били су па ЕТО КО ну три ски производи са индексом од 84,2.
Мопипа/пе падтсе 22 розједnjih 10 godina imale su period pada i per:od uspona. Od 1930 godine pa do 1935 stalno su padale. Od tada pa do kraja 1939, uporedo sa poboljšanjem privrednih prilika, rastu..S jedne strane jača tražnja radne snage izazvana javnim radovima i konjunkture u industriji i rudarstvu, a s druge tarifski рокreti radnika imali su za rezultat stalno povećanje nadnica i
KHretanje realne nadnice za poslednjih 10 godina
prelaz znatnog dela radnika iz nižih nadničnih razreda пи
više, tako da je prosečna nadnica kod Suzora iz godine u godinu rasla. Prema podacima koje on pruža, možemo. da pra-
_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
je porasla prosečno za jedan din.,
ne možemo dobiti
postepenim „porastom.
Страна 183
то kretanje nominalne падпјсе kod najvećeg dela radnika, izuzev železnička, rudarske i poljoprivredne. 19930 ona је iznosila 26.56 din. i do 1935 je pala za 4.91 din. 1936 i 1937 tako da je 1938 iznosila, 923.64 a 1939.24.94 din. Kako vidimo, ona još nije dostigla maksimalni nivo iz 1930 god. pre velike privredne krize.
Za procenu materijalnog stanja radnika nije dovoljno poznavanje nominalne nadnicž, potrebno je znati i kretanje cena. Upoređenje njihovo sa nominalnom nadnicom daće nam sliku kretanja realna nadnice. Približno tačnu sliku možemo dobiti, ako uporedimo indeks nominalnih nadnica sa indeksom cena na malo Narodne banke. Apsolutno tačnu pretstavu kako zbog manjkavosti prosečne nadnice Suzor-ove, koja ne obuhvata sve radnike, tako i zbog manjkavosti indeksa cena koji Narodna banka daje samo za 50 artikala u 10 najvećih gradova u državi. Sledeća tabiica
| pokazuje kretanje indeksa nominalnih nadn:ca, cena na malo E realne nadnice, izračunate od strane Radničke komore u
Zagrebu:” Indeks nomin. · Indeks cena Indeks realne : | madnica na malo падтсе -1930 100 100 100 1935 81,51 81,20 100,38 1936 81,68 82,70 98,70 1937 85,50 85,80 99,65 1938 89,01 91,70 97,06 1939 19127 93,00 98,90 Dakle, realna nadnica koja je do kraja 19835 zbog na· glog pada cena porasla, 1936 je počela da pada, pošto:·su
cene brže rasle od nominalne nadn:ce. Do avgusta 1989 se
toliko popravila da je prebacila 1930 i iznosila 103,97, a onda
je u vezi sa jakim skokom cena pala na 99,26 krajem de-
'cambra 1939, ali je prosek za čitavu 1939 veći od onog 1988.
Prema tome, realna nadnica još je ispod one pre velike priv-
"тедпе krize, a kako poslednjih meseci cene паг:о skaču, ve-
rovatno da neće ni dostići nivo iz 1930, pošto je iskustvo po-
kazalo da cene brže rastu od nom:nalnih nadnica. ·
Обрађујући проблем угља издвојили смо један моменат који стоји с њим у вези, али има и нешто посебно. 6 марта објављена је уредба по којој државне железнице имају право да задрже за себе угаљ који им је предат на превоз од стране кога рудника, који има да им лиферује угаљ, ако. је рок лиферовања прошао.
Уредба засеца и правни и привредни поредак. У правни тиме што је по уставу, грађанском закону и по-
Уредба о обезбеђењу испорука угља железницама у супротности је са
уставом
- ступку држава у свима привредним односима равна сваком другом. приватном лицу. То је вилики принцип који
лежи у основи правног поретка, без кога не може да се замисли правна држава. Победом тог принципа постигнуто је да нико, па ни држава,.не сме никаквим самовласним актом повредити права грађана. ·Није било довољно да се
5 тај принцип унесе У основни државни закон, него су поје-
дини закони тачно предвиђали шта стоји. на расположењу грађанима којима су окрњена права. Као према дру-
| HM лицима у том случају тако и према држави могу се
грађани обратити суду, који онда држави у датом приватно-правном односу суди као И сваком другом грађанину.
Да није тако. ноставила себе. на равну ногу са граБанима у приватно правним односима држава би се ис: кључила тим самим из привредног живота, Јер нико сене би хтео да се упусти са њом ни-у какав посао кад не би мо-