Narodno blagostanje

23. март 1940. _

У области пољопривреде влада може да нареди начин обраде земље у циљу обезбеђења што веће производње. Сопственицима имања може да нареди да половину обрадивог земљишта засеју житарицама; обрадива имања преко 500 хектара која су запуштена може да одузме и обрађује у државној режији; овлашћена је да набавља и даје бесплатно, на кредит или под кирију сва производна сретства. У радијусу од 15 км. може да пребацује радну снагу заједно са оруђем са једног имања на друго под условом да обрада властитог имања не трпи.

Целокупна индустрија и рударство стављени су под контролу државе. Влада може да одређује производни програм за свако предузеће понаособ, да наређује преоријентацију у производњи, проширење продузећа, а у случају да се предузећа не придржавају наредби да их узме и води даље у државној режији. Даље има право контроле свију инвестиција које се имају вршити у интересу земаљске одбране. На основу овога овлашћења влада има право да забрани све инвестиције које сматра непотребним и да их нареди тамо где их сматра неопходним. Исто тако има право да преузима предузећа која су у току изградње и да их стави у погон, као и да рударска предузећа организује и експлоатише у својој режији. Дужност је владе такође да се стара и обезбеђује потребне кредите предузећима.

У погледу радне снаге влада је добила такође врло широка овлашћења. У томе циљу може да нареди обавезност рада и да забрани слободно кретање радне снаге. Има право да тражи рад од сваког грађанина уз примерено обештећење. Ни радник ни намештеник без оправ-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 185

даних разлога не смеју да напуштају посао, Радно време може да буде продужено за три сата,

За трговину (спољну и инутрашњу) закон садржи генерално овлашћење према коме влада може да предузима сваку меру коју при датим околностима и у дата време сматра неопходном у интересу привреде и земље. У случају потребе може да организује трговину и у државној режији. С обзиром на ово овлашћење држава је власна да предузме целокупну индустрију и рударску производњу у циљу организације дистрибуције; затим да купује пољопривредне производе било за унутрашњу потребу било за извоз; да врши у иностранству куповине овију производа; да регулише увоз и извоз и одређује продајне услове за све артикле. Ако кредитира поједина увозна предузећа има право контроле њиховог рада. Може да наређује држање залихе, као и да реквирира производе у циљу њихове дистрибуције без добитка или лагеровања. Најзад, овлашћена је да врши и реквизицију магацинских простора.

У области цена закон предвиђа утврђивање максималних цена за све најнужније артикле било личне потрошње било државне потребе. Предвиђа се образовање фонда за изравнање цена у који улазе доприноси које плаћају извозници. Сретства фонда употребљаваће се за појевтињавање најважнијих увозних производа и за момагање извоза. Ако се деси да цене домаћих производа падају услед ограничења потрошње у земљи или забране извоза, влада је дужна да по одређеним ценама врши откуп односних производа односно да произвођачима омогући уз повољне услове њихово ломбардовање.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Duga i oštra zima u Francuskoj uništila je skoro polovinu ozimih useva tako da će ta površina ponovo UZOrati i zasejati. Vojna komanda je odobrila vojnicima pukova

u unutrašnjosti osustvo od 30 dana da pomognu seljacima:

kod poliskih radova.

— У току ове године биће довршено у Румунији 78 силоса од којих ће 65 бити поред железничких станица а 13 у дунавским лукама. Трошкови изградње изнеће око 3,4 милијарде леја.

— У Италији на заседању Корпорације за воће и поврће решено је да се смањи број извозника како би се лакше спровела добра организација око извоза и како би се успоставила што боља веза између увозника и произвођача. Решено је такође да се одреде минималне цене за извоз.

— Швајцарска је успела благодарећи повећању сопствене производње да се скоро потпуно еманципује од иностранства у погледу подмирења потреба у месу. Удео домаће производње у потрошњи меса износи 90,7%. У току 1989 године заклано је укупно 1,5 мил. грла од којих на. увезену стоку отпада свега 23,4 хиљ, комада.

— У Немачкој се приступило повећању засејаних површина лана у Источној Крајини. У Штајерској и Корушкој повећаће се ове године засејана површина ланом на 1500 хектара што претставља двоструку површину према прошлој години.

— У последње време чине се код нас покушаји да се од бухачевог цвета отпочне са производњом течног екстракта који се много тражи у иностранству. Ова прерада би била врло важна за нашу земљу јер у колико се

неки пут екстракт бухача не би извезао због рђавих при-:

лика на тржишту, потрошио би се сав у земљи јер се он у екстракту употребљава у хигијенске и медицинске сврхе, у пољопривреди, у воћарству H виноградарству. На

овај начин избегло би се велико лагеровање робе бухаче-

вог цвета као што је то био случај последњих година због пада цена што је имало за последицу смањење засејане површине.

ИНДУСТРИЈА

— U Rusiji su uspešno završene probe sa novim »turbinskim« spravama za duboka bušenja nafte. Sa njima je prošle godine izbušeno 21 hilj. dubinsk:h metara i postignuta brzina do 11,8 metara dubine na sat. Tvrdi se da su ove bušulice brže i sigurnije u radu nego američke sistem »Rotari« koje su do sada važile kao najbolje.”

— Јикосенк podiže veliku električnu centralu za svoj rudnik u Brezi. Centrala će biti moderno uređena i imaće kapacitet od 30 hilj. kilovata,

— У околини Чачка купила је Крањска индустријска дружба д. д. Јесенице велике терене магнезита. На њима она ће ускоро почети са подизањем индустрије за производњу магнезитног високо-ватроотпорног материјала потребног за конструисање Мартинових и других пећи за производњу челика. Исто ово друштво подиже у Јесеницама своју другу високу пећ за топљење гвоздене руде која ће прорадити у августу месецу.

— У С.А. Д. скочила је производња сировог гвожђа од 18.780 хиљ. тона у 1938 години на 31.550 хиљ. тона у. 1939 години а производња сировог челика од 27.840 хиљ. на 45.770 хиљ. тона. |

— У фабрици алуминијума у Лозовцу почеле cy ca радом 20 нових пећи које са већ инсталираним пећима