Narodno blagostanje

Страна 218

ма, јер највећи број тих жена долази без икакве квалификације за рад. У Немачкој су још пре рата одржавани курсеви у којима су жене без икакве квалификације за рад добијале основна упутства. Енглеска је такође увела такве курсеве. Али још ће потећи много времена док апсолвенти ових курсева буду употребљиви у модерним фабрикама, где се тражи велик проценат високо квалифи“ кованих радника. Више је времена потребно да се увежба један просечни радник за фабрику муниције него један војник. Ове курсеве ће посећивати око 15 хиљада жена и мушкараца, а трајаће око пола године, тако да се годишње може да избаци око 40.000 квалификованих радника.

ODRADI ТА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Према румунском петогодишњем привредном плану треба да буде засејано новим културама око 1,6 мил. хек. Текстилним биљкама засејаће се око 300 хиљ. ха, уљаним семеном 180 хиљ. ха, поврћем 400 хиљ. ха, сточном храном 430 хиљ. ха, шећерном репом 20 хиљ. ха, медецинским биљем 10 хиљ. ха, а остало повећање односиће се на културе пшенице и кукуруза. Да би се што пре овај план остварио неће се наплаћивати никаква царина на увоз: 10 хиљ. комада сејалица, 1000 трактора, 20.000 дрљача, 5.000. косача, 1.000 дрешмашина, 2.000 тријера, 50.000 плугова и 50.000 машина за сечење. Цени се да ће вредност ових машина да изнесе 1.320 мил, леја. Поред увезених машина за остварење петогодишњег пољопри» вредног плана искористиће се и производи домаће машинске индустрије. Култура воћа и Виноградарства треба такође да буде модернизована и рационализирана. Сточарство ће се унапредити набавком расплодних грла а све осале гране земаљске и шумске привреде треба такође да се развијају и рационализирају по једном унапред смишљеном и истоветном пану. Цени се да ће остварење овога петогодишњег плана стајати око 3 милијарде леја.

ИНДУСТРИЈА

— У Београду је основано ново акционарско друштво за текстилну индустрију са капиталом од 5 мил. динара који је подељен на 50 хиљ. акција по 100 динара. Друштво има назив „Роал' памучна индустрија а. д., Београд. Друштво ће подићи велику предионицу и ткачницу памука у Смедереву. У ту сврху већ је закупљено потребно земљиште.

— У Београду оснива се Фабрика летилица „Утра'

а. д. са главницом од 12 мил. дин. Упис акција 8 априла 1940 год.

— У Нишу је основано „Рударско индустриско и трговачко а. д. Морава“ са главницом од 8 мил. дин.

— У С. А. Д. изнели су стокови олова крајем јануара 68,5 а фебруара 72,7 хиљ. тона што је утицало на производњу која је опала од 497 на 43,3 хиљ. тона. Цена је такође пала од 5,5 на 5 дол. центи за либру крајем фебруара и на 5,05 дол. центи за либру крајем марта.

— Енглеска производња угља изнела је у 1989 години 232 мил. тона што претставља повећање према 1988 години за 2,5% а према 1937 години смањење за 49/6, Оволика производња угља још увек је велика за енглеске потребе. H ако је потрошња повећана за неких 8—9 мил. тона још увек остају велике количине за извоз. Поред у Француску Енглези сада настоје да угаљ извозе У Ита-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Зато се сматра да је најрационалније поступити таKO да. се. специјалисти уопште не позивају у војску, јер је њихова присутност у фабрици од веће користи по одбрану земље него на фронту. Уколико се један део квалификованих радника узима за фронт треба да их замене преостали квалификовани или они који су већ нешто у вежбани у послу, али зато је потребно да се на основу евиденције о радничким квалификацијама пребацују радници по потреби из једних предузећа у друга, тако да нови радници остану у предузећима где је потребна најмања квалификација. - У

лију а да у замену добију производе тешке индустрије. Преговори који се воде са Италијом имају за циљ да обезбеде обилну размену између енглеског угља и италијанских металургиских производа.

— У Турску су допутовали енглески инжињери са стручним особљем да израде детаљне планове за подизање једнога модерног бродоградилишта за бродове велике тонаже. Турска је израду овога бродоградилишта поверила једној енглеској фирми по цени од 2 мил. фунти. Радови ће отпочети ускоро и водиће се убрзаним темпом, али и поред жеље да бродоградилиште отпочне што пре са радом мораће да се чека најмање 3 године па да оно буде оспособљено за бродоградњу.

— У Круповим топионицама у Немачкој граде се нове ротативне пећи за редуковање „киселих“ врста гвоздене руде по поступку „рен“. До сада су се ове пећи градиле са максималним пречником до 36 м. и дужином до 50 метара а сада ће се правити са пречником од 4,2 M. H дужином од 70 метара чиме је капацитет знатно повећан. Са ново изграђеним пећима, фирма Круп ће имати 22 ротативне пећи система „Круп-ренферфарен".

= У Бугарској је донесена одлука да се "забрани за две године подизање нових предузећа и проширење постојећих код млинарске индустрије, индустрија јестивог уља и предионица вуне.

— У Грчкој се подиже фабрика алуминијума са годишњим капацитетом од 10 хиљ. тона алуминијума. Као сировина послужиће боксит са Парназоса. Као погонско сретство искористиће се електрична енергија која ће се добијати искоришћавањем слапова реке Ахилос. У истом крају подићиће се и једна фабрика амонијака са капацитетом од 15 хиљ. тона вештачког ђубрива:

— Професор универзитета Н. Пушин, у чланку о6јављеном у „Политици“ (о питању обезбеђења наше земље сировим гвожђем заступа гледиште да би се код нас са подизањем ниско-шахтних електричних пећи за израду сировог гвожђа решила истовремено два важна задатка: уклонила би се несташица у сировом гвожђу која прети земљи и земља би се ослободила зависности од иностранства у погледу увоза кокса у вредности од око 100 милиона динара годишње. У Југославији има довољно услова за подизање било калоричних централа на самим базенима лигнита, било хидро-централа, односно и једних и других повезаних у један органски систем који би омогућио да електричне централе дају јевтину електричну“ енергију за правилан развитак. целокупне елек= трометалургије, а производње сировог гвожђа И GOL понаособ. | i