Narodno blagostanje
6. април 1940,
терећења грађана. Али чим не постоји јединствена финансиска политика не може се очувати ни једнакост оптерећења. Ако се она постигне у погледу стопа непосредног пореза, остаје могућност да се прирезима и додатцима направе огромне разлике у оптерећењу. Пошто је бановина Хрватска за свој буџет расхода морала да нађе покрића уведени су одмах и нови прирези и додатци на таксе, а то претставља прво подвајање у погледу фискалних оптерећења у држави.
вири тега) Stanje penzionog osiguranja privatnih nameštenika na teritoriji Beogradskog
Penzionog zavođa u 1939 a O
Penzioni zavod „u Beogradu objavio je bilans za 1938 i 1939 godinu. Bilansi nisu rađeni na bazi pržmiskih rezervi, nego je uzeto da obaveze prema osi= - guranicima iznose 67,2 mil, din. koliko iznosi imovina i Prihodi od nje. Premiska rezerva nije još izračunata, a kad to bude učinjeno može lako da s» desi da se pokaže »teoretski deficit« ti. da ne bude dovoljna za pokriće obaveza. U tom slučaju, ako se u toku nar»dnih godine ne prijavi za osiguranje dovoljan broi mladih službenika koji bi svojim doprinosima taj deficit izravnali, Zavod bi morao ili da poveća premije ili smanji penzije ili, ukoliko je to moguć, da poveća ukamaćenie premija. U aktivi su glavne pozicije: ulozi kod banaka u iznosu od 20;18, mil: din. ) dr žavne hartije 35 mil. U nekretnine je plasirano 7,5: пи.
Interesantno je upoređenje izmzđu Suzora i Penzionog zavoda u nekim stavkama u bilansu. Tako na pr.:: Ukamaćenje imovine kod prvog iznosilo je 1938 4,64%/i a kod drugog b,65% i to na hartijama 6,73%. i 4,40% na gotovini: 1939 je nešto poraslo na 5,57%. I kod upravnih troškova uporžđenje je u korist Zavoda. Lane je on izdao na administraciju 2,62 mil. din. ili 6,69% od naplaćenih doprinosa 1938: 1,87 mil. ili 6,58%), a Suzor 49,56 mil. ili 13,62%), tj. dva puta viša. Koliko je Zavodova administracija efikasnija od Suzorove vidi se i po relativno maloj sumi nenaplaćenih doprinosa koja je za 2 godine iznosila svega 2,9 mil., dok je naplaćenih iznosila
67,2 mil. a kod Suzora 31 mil. denablaćedih a 137 mil. naplaćenih. <
Broi osiguranika raste iz godine u godinu. Lane je iznosio. 15.664 din. a 1938 13.508. Uskoro će da dostigne maksimum privatnih službenika obaveznih na penziono osiguranje. Dalje povećanje zavisi od proširenja osiguranja na nove kategorije službenika koji dosada nisu njime obuhvaćeni. To je vrlo važna stvar, pošto od toga zavisi uspeh poslovanja Zavoda. Što je veći broj službenika manji su administrativni troškovi i pri pravilnom poslovanju, može da bude i manja premija i rok za sticanje prava na penziju, a da ipak Zavod tačno odgovori svojim obavezama. Mogućno ije da se broj članova nekih penzionih zavoda poveća prilikom konačnog ртеџтедгпја države povećanjem teritorija odnosno ukidanjem onog u Sarajevu. Pri sadašnioj podeli na svaki otpada srazmerno mali broj službenika zbog čega prosečna mesečna pržmija mora da bude visoka. Prošle godine je iznosila 206,79 din., prema 209,97 1938, prosečna je mesečna plata oko 92.900 din. Pošto se još ne zna premiska rezerva, nije moguće odrediti da li će sadašnja visina premije moći biti dovoljna ili će se morati povećavati. i
.· Mislimo da bi i kod nas trebao da važi princip, formirati pemzione zavode sa što većim brojem članova. Na taj način bi: se mogli pobolišati uslovi za sticanje prava na penziju, a za sadašnje sa ne može reći da su povoljni već s obzirom na sam rok od 40 godina za sticanje prava na penziju od svega 75% 'pros•čne osigurane plate, da ne govorimo još i o Ота изјоу шта. ·
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 217
У' првим месецима рата не
Женска радна снага осећа се много већа потре-
у рату ба за радницима, упркос мобилизацији зато што се ri O O e O a O Ot обуставља _ производња У
многим предузећима која раде потребе цивилног становништва. Тек кад се нека од ових предузећа преоријентирају да производе за рат, и кад се програм ратне производње потпуно развије, а мобилизација одвуче велик број радника настаје критичан моменат. У Немачкој он је био још пре-рата, и тада је већ извршена мобилизација радне снаге У Енглеској и Француској тек сада. Пре два месеца Черчил је у једном говору апеловао да се нађе 1 милион жена које ће ући у фабрике. У Француској је министар рада добио овлашћење да за извесне професије учини рад жена обавезним. За прво време тражиће се само добровољна служба, али ако се не јави довољан број рекрутоваће се жене за рад.
Код увлачење жене у процес производње појављуЈу се два проблема: броја и квалитета радне снаге. У Светском рату у Енглеској 1,696.000 милиона жена замениле су мушкарце на послу. Некоје од њих радиле су у извесним гранама и раније. Текстилна индустрија изгубила. је например 86 хиљ. радница, а у кућној послузи било их је мање за 400.000. У металну индустрију дошло је 424 хиљ, у фабрике муниције 223 хиљ. у остале гране индустрије 720 хиљ., око 430 хиљ. у трговини и банке, 100 хиљ. у саобраћа. У Енглеској тредјуниони нису били расположени према овом женском освајању предузећа, да јевтинија радна снага не би: конкурисала мушкој. Исти разлог понавља се и сада, док с.друге стране послодавци такође нерадо гледају жене место мушкарца зато што су трошкови производње већи.
Сада у Енглеској има око 672 милиона радница, а око 4 милиона жена које су способне за рад али не раде. Од тих у најбољем случају 3 милиона могу се узети да замене мушкарце. Цивилној индустрији потребно је 10—12 милиона,га ратна ће овог пута: захтевати много више него у Светском рату. Тада је у њој било запослено преко 5 милиона радника. Сада је наоружање не само масовније, него и техника много виша и развиле су се сасвим нове гране ратне индустрије. У самој авионској индустрији повећао се број запослених за седам пута у току последње четири године. Због технике и масе наоружања ниједан број радника не би био сувишан, као ни предузећа ратне индустрије. Потреба би се нагло повећала кад би дошло до правог рата у коме ће се материјал безобзирно уништавати. Амерички стручњаци рачунају да је већ у Светском рату за једног америчког војника на фронту радило у фабрикама 17 радника. Не би према томе било претерано ако се узме да у садашњем рату Енглеска може да има потребу за најмање 10 милиона радника у фабрикама оружја. Ако се ради у три смене, или у две са продуженим радним временом оволики број радника скоро би могао да се запосли у предузећима која постоје.
Теже је прорачунати могућности запослења у Француској, па према томе и потребе. У Француској се већ неколико месеца не објављују подаци о стању у производњи. Мако њезина индустрија није велика као у Енглеској потреба за женском радном снагом није ништа мања, зато што је у Француској мобилисано много више људи, по речима Реноа 7 милиона.
Черчил је према томе, само симболички казао да је потребан милион жена. У свим зараћеним земљама потребно их је онолико колико их има.Али производња се
неће повећавати сразмерно њиховом броју. у предузећи-