Narodno blagostanje
13. април. 1940, |
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна. 235
- ТРГОВИНА | Бо 155
— Švajcarska uvozi godišnje око 400 уатопа зајате. Glavni liferant je Italija. Mađarska je u Švajcarsku jedva izvezla 116 kv. salame. Ukupan mađarski izvoz salame pretrpeo je znatno smanjenje tokom 1939 godine kada je izvezeno 2.419 kv. prema 5.383 kv. u 1938. godini.
— Između Španije i Švajcarske postignut ie nov platni sporazum gqojim se uvodi kliring: kao sistem plaćanja. Kliringom će se regulisati i naplata potraživanja koje potiče iz vremena pre rata. Sem toga kliring će obuhvatiti i sva finansijska plaćania što ima naročite važnosti za Švajcarska osiguravajuća “društva.
— Posle zaključenog sporazuma između naše države i Rumunije o liferovaiju nafte i njenih derivata, u dunavskim pristaništima već su počeli utovari sirove nafte za Jugoslaviju. Sporazum se odnosi na povećanje našeg uvoza nafte u visini nama potrebnih količina i na proizvode koje ćemo mi izvoziti u Rumuniju u zamenu za kupljenu naftu.
— Ministarski savet odobrio je predlog ministra saobra-
ćaia o povećanju cene uglja. Cena lignitu povećava se za13% a mrkom, kamenom i drugom ugliu za 15—17%. Ove.
godine Generalna direkcija državnih 2ејјехпјса nabaviće 150—200 hilji. tona više uglia nego u prošloj budžetskoj godini u cilju stvaranja većih rezervi uglja nego do sada.
— Cene engleskog uglja skočile su do kraja 1939 godine za oko 15—20% »fob« engleska pristaništa. Zbog povećanjia transportnih troškova skočile su cene engleskom uglju »cif« pristaništa raznih zemalja za 33—-89%. lukama Južne Afrike i Južna Amerike ugalj iz S. A. D. uspeŠno konkuriše engleskom uglju.
— U Mađarskoj je indeks cena na malo pokazao neznatno pojertinjavanje proizvoda u martu mesecu prema februaru. Ovo je došlo usled sniženja cena kod goveđine, svinjetine, krompira, jaja, pirinča, uglja i drveta za gorivo.
— U Rumuniji je generalni komesarijat za petrolejske proizvode fiksirao izvozne cene svima rumunskim petrolej-
skim produktima po kojima će inostrani kupci moći nabav-,
ljati naftu ı njene derivate u Rumuniji. Ovo je prvi put U svetskoj proizvodnji petroleja da je u pogledu petroleja donesena od strane države ovakva odluka.
— Posle pada funte očekivalo se da će doći do poskupljenja avezen# robe u Englesku ali do ovoga nije aošlo Zbog toga što su većina zemalja Južne Amerike, Azije i Evrope odmah prilagodile svoje monete funti čime je raniji odnos između valuta ostao neprofnehjen.
__- Prema novom trgovinskom sporazumu između Italije i Rumunije, Rumunija će ove godine isporučiti Italiji za 50% 3•manje naftinih pro:zvodđa nego prošle godine. Prošle godine Italija je uvezla iz Rumunije 636,7 hilj. tona dok će ove godine uvesfi svega 300 hilj.
— Енглеска намерава да појача извоз памучних производа. У том циљу уред за памук изаслаће 2 делегата једног у Јужну Африку а другог на малајске отоке — да испитају могућности појачање извоза.
— Високи комесар за Аустралију прописао је нова ограничења увоза производа из нестерлиншких земаља, изузети су британски мандати Египат и Судан. Огранизења су знатна и крећу се између 25 и 100%6, Очекује се да ће резултат ове мере бити слабаји одлив фунте стерлинга
Од 1 априла, када је ступила на снагу ова мера па до кра-
ја године уштедиће се око 1,65 мил. фунти стерлинга.
— У Београду је основано Хинко Крањец „Адлер" а. д. са главницом од .500.000 дин. Сврха друштва је трговина индустриским артиклима и канцегариским материјалом, Usled ovoga u
— Никола Момчиловић а. д. Београд повисује глав-
_ницу за 1 мил. дин. у акцијама по 1.000 дин. Упис акција
за 750.000 дин. до 18 априла а за остатак до 10 јуна 1940.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ ·
— Švedska je dobila od Amerike zajam u visini od 25. mil. dolara. Ovaj zajam je dat u vidu vojnih narudžbina koje su već izvršene u Visini od 10 mil. dolara i 15 mil. dolara za kupovinu razne druge robe.
— Prema novim propisima o carinskoj tarifi oslobađa se rečna plovidba plaćanja državne i banovinske trošarine za sav materijal koji nabavlia za svoje potrebe.
— U 1989 godini carinski prihodi podbacili su za oko 10% budžetom predviđeni iznos. S obzirom da će se u ovoj godini produžiti opadanje carina zbog smanjenog UVOZA, DOVećane su carine i smatra sa da će finansiski efekat novog povećanja stavova izneti u naiboljem slučaju 130—140 mil. din.
— U Francuskoj se za vreme rata donose dva budžeta. Jedan je redovan sa važnošću od godine dana i služi za državno finansiranje potreba civilnog stanovništva. Drugi je ratni i donosi se svaka tri meseca pošto nije moguće predvideti unapred za tako dugi period finansiske potrebe koje nameće razvoj ratnih operacija. U prvom slučaju budžetom predviđeni izdaci pokrivaju se porezima a u drugom slučaju za izdatke ratnog tromesečnog budžeta obezbeđuju se pokrića putem zajmova i to izbegavaju se dugoročni zajmovi Već Dutem bonova za naoružanje i običiih blagajničkih zapila. Za 1940 godinu redovni budžet koji je bio izglasan krajem 1939 godine predviđa izdatke u iznosu od 79,9 milijardi franaka. A ratni budžet za prvo tromesečje 1940 godine iznosio je 54,9 milijardi franaka a za drugo tromesečje 55 milijardi franaka što prestavlja neznatno povećanje. Ako se ovim tempom produži budžetiranje svi francuski izdaci izneće tokom ove godine, civilni i vojni, oko 300 milijardi franaka, što prestavlja približno jednaku sumu francuskom nacionalnom dohotku u poslednjoj predratnoj godini.
— Немачки фундирани државни дуг износио је крајем 1939 год. 26.061 мил. Рм према 25.671 мил. 30-1Х -1939: Од тога отпада на дуг у страној валути 1.278 мил. Рм (1285,1 мил... Дуг у маркама се повећао због 4/2/о зајма из 1939 као и због зајма Рајхсбанке. Од дугова у страној валути смањили су се: Међународни 5/2% од 1930 од 695,4 мил. на 6892 и Немачки спољни дуг од 1924 од 291,4 мил. на 2864 мил. Летећи дуг износио је 14.139 мил. Рм према 9.945,3 мил. 30-1Х-1939.
— У Грчкој је донесен закон о порезу на аграрне производе. Он ће износити код жита и памука 2) а 19 код кукуруза, јечма и мекиња. Приходи од њега употребиће се за изградњу утврђења и антиавионску одбрану.
НОВЧАРСТВО
— Računa se da će pasiva bilansa plaćanja Engleske biti neobično velika. Već nekoliko godina engleski deficit spoljne trgovine iznosio je 350—400 mil. funti a deficit platnog bilansa oko 50 mil. funti. Za prva četiri meseca rata deficit spoljne trgovine izneo je 145 mil. funti i ako ovako produži računa se da će godišnji deficit trgovinskog bilansa izneti 720 mil. funti. Kao naročita teškoća za miplatni bilans Engleske javlja se potreba plaćanja one robe koja je upućena za Englesku brodovima koji na putu budu potopljeni. Za njih Engleska vrši plaćanja bez ikakve protivvrednosti.
— На годишњем збору Талијанске банке гувернер је изјавио да је крајем 1939 златна резерва износила 3.131,6 мил. лира, од чега 3934 мил. у страним кредитима, према 8.826 мил. крајем 1988. Оптицај новчаница се повећао од 22.643,9 мил. крајем 1938 на 24.432,2 мил. До пораста је до-