Narodno blagostanje

Страна 9276 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ _ о

Ш ДЕМОКРАТИЈА И ПАТРИОТИЗАМ

Али се догодила и друга једна промена, која је учинила пропаганду готово неефикасном. То је дух широких маса. Никад у историји није патриотизам у маси био тако висок као наших дана. То је углавном резултат демократије. У демократији грађанин стиче уверење да је он одговоран, за свој део за добро отаџбине и да он, који сауправља земљом, има и своје дужности за време рата. Нека се читаоци сете само држања војника у зараћеним земљама у овом рату. Ако апстрахујемо огромне недостатке официрског кора у Пољској, онда можемо рећи да је била надчовечанска храброст пољскога војника и грађанина. још је храбрије било држање финског војника, норвешког итд. Симптоматично је да се у овом рату не чује ништа о забушантима, који су били главни предмет разговора у последњем рату. Човек нашег времена — наравно увек са изузетком — стиди се да бежи од своје дужности у рату, а ако би и то био случај, они који распоређују имају много виши морал.

Тај високи патриотски дух у зараћеним земљама, та велика солидарност појединаца с отаџбином, — и уз највеће жртве — дело демократије понова подвлачимо, добија многобројне изразе у јавном животу зараћених земаља. Најглавнији утисак са нашег пута је огроман оптимизам у свакој од зараћених земаља у погледу свршетка рата. још у последњем рату грађанин се опходио према вођењу рата и према непријатељу аналитичко-критички, рационалистички. Код питања ко је имао право, а ко не, какви су шанси за свршетак рата, он је оперисао логички; скупљао позитивне и негативне чИњенице и одмеравао једне другима. Овог пута је држање грађана ирационално. Патриотизам је осећај и из њега потиче други осећај: оптимизам. Разговарали смо са небројено много људи у свима земљама односно главних проблема рата. Узимали смо улогу адвоката диаболи, покушавали смо да докажемо противну тезу, али све је то остајало без дејства. Суверен оптимизам влада духовима, који се никаквим летцима, никаквом књигом не може да поколеба. Ради илустрације тога да наведемо само

једну чињеницу која је иначе свима врло добро позната. У почетку рата у Енглеској се стало на гледиште да немачки народ није сагласан са политиком коју води Фирер, да је национал-социјализам друго нешто од немачког народа. Следствено је пропаганда ишла у том правцу: из авиона су бацани летци, а и другим средствима се покушавало да се каже немачком народу, да се против њега нема апсолутно ништа, већ против оних који га воде. Током времена се увидело, да се са том паролом не може да успе. Из саслушавања заробљеника и из других извештаја који су добијани из Немачке, стекло: се уверење да је рат подигао немачки патриотизам на висину, која искључује издају режима. Данас се пише у енглеским листовима, да се при комбинацијама за свршетак рата мора да има у виду да немачки народ има своју одговорност за овај рат.

; Други један сличан али карактеристичан пример! У Паризу, у ресторану, за столом, како је то обичај у Француској, две Францускиње су живо дискутовале поједина ратна питања и увукле у дискусију и писца ових редова. Говорено је баш о беспредметности пропаганде. једна госпођа је баш дошла из провинције, у којој су пре неки дан немачки авиони бацали пропагандне летке против владе. Госпођа је била индигнирана тим покушајем. Па ипак у зараћеним земљама среће се читав низ написа, који опомињу народ и путнике да се добро чувају непријатељског уха, које свуда прислушкује. У једној се земљи налазе на зидовима и вратима саобраћајних установа сличице, карикатуре, које показују разне сцене наивности грађана. Заљубљени разговарају седећи за столом, а испод стола сакрио се страни шпијун. Или два пријатеља разговарају, а над њима насликан је неки политичар из непријатељске земље итд. Испод истих наслова пише „лакомислени разговор кошта живота."

Постоји једна област рата у којој шпијунажа данас претставља врло велику опасност: то је рат на мору. Одавање кретања бродова може одиста да кошта живота.

IV ПОВИКА НА СЕНЗАЦИОНУ ШТАМПУ

Ако је улазна виза. у зараћену земљу акт тостопримства, — а она то и јесте — онда је наш положај као известиоца веома тежак. Нисмо дужни да ћутимо 0 ономе што. смо видели, али смо дужни да не кажемо апсолутно ништа што би ма и.најмање могло бити неправо домаћину. А то се лаке може да догоди. Ми пак сматрамо да исправан путник може да задовољи и свог домаћина и своје читаоце. -

· У свима зараћеним земљама смо могли да констатујемо страховито незадовољство против дневне штампе. То је невероватно колико се велико огорчење срета код појединих грађана против методе рада дневне штампе. Грађанин се сваког дана понова ждере кад отвори новине, јер у њима наилази на лавирања, увијања, и на условне вести. Човек је толико навикао да чита новине, да не може да одоли, а да их не купи. И тако се дневно жести на новине. Енглез још најправилније схвата новине. У

Енглеској су новине врло јефтине, један пени — то је данас нешто мање од динара, али у Енглеској је куповна снага једног пениа равна 0,40 динара. Енглез купује три четири пута дневно новине, почевши од јутарњих па до вечерњих. Само их прелиста и баци у трамвају, у таксију, у кафани итд. Не пада му тешко да баци три до четири пенса дневно. Главно је да не очекује ништа много од новина, па се. због тога и не гневи. У Француској пак је гнев највећи. Греши штампа што мисли да може разним надмудравањем да забашури своју празнину и своју нафракану обавештајну службу. Много би боље било по новине кад би било мање крупних слова, мање сензационих вести о рату и кад би се ограничавале на службене коминикее и евентуалне аутентичне дописе са ратишта, своје или туђе. Неоспорно le na је доста трагичан положај новина, Рат, је дневна сензација; међутим новине нису имале за осам месеци ни једне сензације. MIL НЕ