Narodno blagostanje

Страна 514

zbog. mraza i poplave, a u pogledu petroleia zbog potrebe da se trgovinski bilans završi s aktivom od 3,9 milijardi leja. samo višak. Porastao je takođe izvoz i drugih proizvođa i to ne samo po količini nego i po vrednosti. Rezultat toga je bio da se trgovinski bilans završio s aktivom od 3,9 milijardi leja. Ovako povoljan rezultat omogućen je ne samo povećanjem izvoza koji je lane iznosio 26,8 milijardi nego i smanjenjem uvoza na 22,8 milijardi. Opadanie uvoza je nastalo u prvom redu, zbog transportnih teškoća prekomorskih proizvoda, što e nepovoljno uticalo na industriju koja je morala da ograniči produkciju nemajući dovoljno sirovina. Tako je zaustav· ljen. polet koji je lane uzeo maha i broj zaposlenih radnika se smanjio.

Porast cena koji je započeo. još pre rata, posle oktobra ве ubrzao. Naročito je on osetan kod tekstilnih artikala. Zbog toga su troškovi života porasli. Uzevši 1938 = 1006 indeks troškova života, koji je u junu 1939 iznosio 124, do kra-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 20

ja godine je skočio na 1493 dok se u Bukureštu skoro udvostručio. Kao i :: drugim zemljama rezultat tog kretanja cena je navala potrošača na trgovačke radnje. Obrt je u trgovini jako oživeo, a rezerve kod privatnika su рогазје. 5 time u vezi je izvesno opadanje štednih uloga kod banaka i interes kapitala za akcije velikih preduzeća a bežanje od čvrstoukamativih papira. Kurs prvih na berzi je skočio od decembra 1939 do krzja 1940 prosečno za 35%.

Da bi pojačala priliv deviza vlada je donela niz mera da oživi trgovinu sa deviznim zemljama. Od 1 decembra 1939 70% deviza koje proističu iz izvoza može da se proda slobodno na berzi a 30% Narodnoj banci koja izvozniku plaća premiju od 38%. Ova druga iznosi 50%. Posle tih mera značaj crne berze koji je ranije bio veliki znatno je opao. Ponuda na njoi, u prvom redu banknota, potiče uglavnom od putnika i stranaca koji duže vremena Žive u Rumuniji, a tražnia pretstavlia jevreiski kapital koji želi da emigrira.

_ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— ltalija ie u ovoj godini povećala površinu zasejanu konopliom za 10—15%/b, zbog toga što je tražnja kudelje u “Italiji stalno u porastu.

_ — Дирекција за исхрану решила је да се Зетској бановини упути 300 вагона кукуруза пошто тамо влада велика оскудица у људској храни.

— U Direkciji za ishranu održana je konferencija na Којој je pretresen predlog uredbe o unovčenju vune. Predlog predviđa da olkup vrši Prizad po unapred utvrđenoj ceni. On će tu vunu prodavati fabrikama koje će biti obavezne da otkupe celokupnu godišnju proizvodnju srazmerno svojoj produkcili.

· — U Skoplju je održana konferencija trgovaca opijumom. Donesena je rezolucija da se ukme Uredba o opijumu od 10-XII-1I938 a: isto tako i ona od 24-М1-1939 kao štetna po privredu Vardarske banovine i da se zavede slobodna trgovina opijumom.

— Ministar trgovine i industrije ie propisao Pravilnik o izvršenju Uredbe o prijavljivanju žitarica. Svi trgovci žitom čiji mesečni promet prelazi 2.000 kg moraće da vode knjigu o kupovini i prodaji žita. Tu knjigu dužni su da vode i mlinovi i zadruge koje se bave kupovinom i prodajom žita za svoje članove.

— Ovogodišnji program povećanja oranice za 800.000 ha u Engleskoj je potpuno izvršen, jako je vreme u rano proleće bilo vrlo nepovolino. To se moglo učiniti samo zbog primene znatnog broja traktora. Prošle godine bilo je u Engleskoj 500.000 konja i 50.000 traktora, a ove broj traktora se povećao na 65.000, a do khraia juna porašće na 70.000. Za sledeću godinu predviđa se povećanje oranice za 400800.000 ha. Znatan :deo nove oranice zasejan je stočnom hranom. Računa se da će se proizvodnja ove povećati za 8 mil. t, tako da će se moći naknaditi gubitak uvoza iz Danske. Znatnu teškoću izvršenju programa čini oskudica radne snage, koja se sve više oseća. |

INDUSTRIJA

— Grčka.industrija prošle godine povoljno se razvijala. Golovo sve grane izuzev tekstilnu, mehaničku i industrija hrane i pića ·pojačale su proizvodnju. Indeks proizvodnje (1928 = 100) je porastao, od 164,94 1938 na 179 u 1939: Za

prvih 9 meseci polet je bio jednakomeran u svim granama. Posle izbijanja rata u Evropi u izvesnim granama oseća se nestašica sirovine, i zbog toga je proizvodnja opala, tako na pr. u tekstilnoj za 50.19%/.

TRGOVINA

=— Рат је погодио приватну тражњу за моторним в0зилима у Енглеској. У марту регистровано је само 14.590 нових кола према 56.821 прошле године. Повећана је продаја машина за пољопривреду са 885 на 2185, док је свих других опала. |

— Prošla godina bila ie za spolinu trgovinu Argentine relativno povoljna. Trgovinski bilans bio je aktivan za 242 mil. pezosa. Ovako povoljan rezultat posledica je kako 'povećania izvoza tako ı smanjenja uvoza. Prvi je porastao prema 1938 za 41,1%0 po volumenu a za 12% po vrednosti i iznosio 1.570 mil., a drugi se smanjio po vrednosti za 8,4%:"' Cene izvoznih artikala do početka rata u Evropi bile su niže od onih u 1938. Od septembra pa dalje one su se postepeno dizale. Zbog nepovolinih izgleda za izvoz vlada je sve do Dpočetka rata ograničavala uvoz. Opao je uvoz mašina, tekstilnih i drugih gotovih proizvoda, a porastao hemikalija, boja, nafte, kaučuka, ulja za mazanje i lekova. Kod izvoza zabeležen je veliki porast polioprivrednih proizvoda naročito pšenice (za 1459/). :

-— Detaljna trgovina u Engleskoj u martu 1940 pokazujs sve karakteristike rata. Cene su skočile za 20% prema onim u istom mesecu 1939. Prodaja je porasla po vrednostt za 12,6%/o dok je po volumenu jako opala. Pad po volumenu. je utoliko značajniji što je u martu bio Uskrs kada ie obišno najveći promet u trgovačkim radnjama. Pošto je u aprilu о. ZE. zavedeno racioniranje tekstilnih artikala očekuje se dalj: pad prometa u detaljnoj irgovini.

— Prema rešenju ministra finansiia regulisano je pitanje izvoza robe, s obzirom na način franmkiranja. U slučajevima u kojima domaćr. firme izvrše prodaju robe za bilo koju neklirinšku zemlju franko utovarna železnička stanica u našoj zemlji, devize koje unose inostrane firme za plaćanje podvoza, bilo preko špeditera, bilo preko ovlašćenih zavoda, imaju se ustupiti u ćelosti Narodnoi banci na bazi zvaničnih kurseva. Ostupanja od ovog propisa moguća su samo na Osnovu pismenih odobrenja Devizne direkcije Narodne banke. ~