Narodno blagostanje

18. мај 1940. НАРОДНО ni doprinos za narodnu odbranu, dali su preko predviđania 96,9%, a vanredni porezi podbacili su za 62,5%. Код розгедгћ poreza svi su znatno prebacili predviđanje, i to: trošarina za 23,8%0, takse za 44,3% i carine za 8,5%. Kod trošarine veći deo povećanja prihoda otpada na vino ı rakiju; povećanje prihoda ođ taksa posledica je znatno uvećanop prometa imanja, a prihod od carina povećao se zbog većeg uvoza. Monopoli su, kao što se vidi, osetno podbacili, pa je to bio razlog zbog Koga je uprava monopola pristupila linearnom povećanju. cena duvana i duvanskih prerađevina. Kod državne privrede karakteristika prihoda ista je kao i ranijih meseci: železnice su dale veliki višak preko predviđanja, što se ima blagodariti ogromnom povećanju tranzitnog prometa iz Grčke, Bugarske i Turske. Veliko podbacivanje prihoda od pošta usledilo je zbog nevremena, koje je iskorišćenie telefonske službe svelo na minimum,

Rashodi u martu bili su 1.192,8 mil. din., odnosno 15% više no što je bilo predviđeno i 5,39% preko onih u martu prošle godine. Najveće povećanje rashoda otpada na službu državnih dugova; ovi rashodi bili su predviđeni sa 9,8 mil. din., a stvarno je utrošeno 183,4 mil. din., ti. 92,3%5 više. Od ukupnih rashoda na lične izdatke utrošeno je 4921,4 mil. din. ili 35,3%6% Smanjenje procenta ličnih rashoda dolazi usled povećanja rashoda uopšte. Suprotno dosadašnjoj strukturi državnih rashoda u kojoi su materijalni izdaci redovno izvršavani ispod predviđanja, ovoga puta oni su izvršeni sa 30,92% preko predviđanja. Upoređenjem prihoda i rashoda u martu dolazi se do neznatnog viška prihoda od 19,1 mil. din.

Sa martom mesecom svršava se budžetska 1939/40 godina. Prihod u toj godini bio je 12.850, mil. din. ili 0,7%/a ispod predviđania, a 4,6% više no u 1938/39 godini. Prihodi su se dakle ostvarili u granicama predviđanja, ali prvobitnog, ti. ne uzimajući u obzir povećanje za poslednje tromesečje budžetske 1939/40 god., koje je predviđeno od povećania posrednih i neposrednih poreza. Prema tome, ako se prvobitno predviđen prihod od 12.947 mil. din. povisi za 9281 mil. din., koliko otpada na očekivani povećani prihod za tri meseca, onda izlazi da je prihod trebalo da bude 13.298 mil. din. Kako je ostvareno 12.850 mil. din., znači da je prihod stvarno podbacio predviđanje ne za 0,79, уес 7а 2,9%.

Po pojedinim grupama prihodi izgledaju ovako {u mil. dinara):

Ргеду- _ Омуа- | Обгуатеро. 717 депо гепо 1988/39 ТЕ Neposredni porezi 2.958,5 2.959,4 2.749,6 + 0,03 Posredni porezi 3.329,0 3:490,6 3.389,4 += 48 Мопороћ 22811 2.141,9 2.163,4 — 4,0 Fiskal. prihodi ukupno 8.518,6 8.591,9 8.252,4 + 0,8 Državna privreda 4.281,7 4.169,5 3.900,1 = 27 Od toga: železnice 2.638,6 2.856,5 2.546,0 = 2,6 rečna plovidba 93,1 61,3 540 | __ 340 pošte 638,1 532,3 525,5 — 16,6 ит 146,0 80,3 102,8 — 45,0 rudnici 239,6 185,6 255,0 — 22,6 Ртета 1938/39 osim monopola, šuma i rudnika svi pri-

hodi dali su više, Taj višak, međutim, posledica je uglavnom povećanja dažbina, koje je naročito usledilo od septembra meseca.

_ Upoređenje prema previdanju daje sledeće rezultate: kod neposrednih poreza prihod se ostvario u granicama prvobitnog predviđania. Medutim, ako uzmemo u obzir očekivano povećanje prihoda za 281,0 mil. din. za mesec januar, februar i mart usled stupanja na snagu uredbe o povećanju

БЛАГОСТАЊЕ Страна 313 posrednih i neposrednih poreza, onda izlazi đa je prihod podbacio. To isto važi i za posredne poreze. Neposredni i posredni porezi bili su predviđeni sa 6.287,5 mil. din. odnosno dodav tome predviđeno povećanje za poslednje „tromesečje budžetske godine od 281 mil. din. sa ukupno 6.568,5%: mil. din., a dali su 6.450 mil. din., što znači da su podbacili za 118,5 mil. din. Prihod od monopola je podbacio, a isto tako i ukupni prihod od državne privrede. Dakle, svi su prihodi podbacili prema predviđanju.

Rashodi su izvršeni za 12.036,7 mil. din. ili 5,2/s— ispod predviđanja, a 6,8% više nego u budžetskoj 1938/39 godini. Na lične izdatke utrošeno je 5.427,3 mil. din. ili 45"/, dok su materijalni rashodi izvršeni sa 92,2%.

Na koncu 12 meseca budžetske 1939/40 godine pokazuje se višak prihoda nad rashodima od 813,7 mil. din. {i 1938/39 taj višak iznosio je 994 mil. din. Ovai višak nastao ie uglavnom restrikcijom kredita, jer je na kraju dvanaestop meseca ostalo neiskorišćenih od budžetom predviđenih redita 658,5 mil. din.

Управа државних монопола објавила је податке о својим расходима и приходима У марту 1940 н за целу бупетску годину 1939/40. Мако смо те податке донекле искористили у приказу прихода. # расхода државног буџета, изнећемо их овде посебно да се уоче некн детаљи. |

Приходи су подбацили и према HNpe/IBHBatbHMa + према прошлој буџетској години. За март били су предвиђени приходи са 185,9 мил., а изнелн су 1645 мил. за 91 хиљаду више него у марту 1939. Приходи су подбацили због смањења цена соли и петролеума; они су код соли донели 88 мил. према 22,8 мил. предвиђених и 17,4 мил. остварених у марту 1989. Код петролеума приходи су били 34 мна. према 10,6 мил. односно 10,5 мил. Код жижица остварено је 6,2 мил. према 8,5 предвиђених, а 5,8 остварених у марту 1939. Цигарпапир донео је 91 мил. за 2,2 мил, више него што је предвиђено и 2,5 мнл, више него лане. Дуваз је донео 135 мил. као што је предвиђено, а за 12,2 мил. више него у марту 1939.

И монополски приходи су подбацилн

вв зернверенеетре ренин 12

За целу годину приходи су изнели 2.141,9 мил. према 2.231,1 предвиђених, дакле за 897 мил. мање или за 4,2%, а према 1938/38 мање за 24,2 мнл. нли за. 1,156. Дуван је донео више за 16,6 мил. него што је предвиђенз, 1.631,2 према 1.6146, а према прошлој години за 63,3. MH. више, што стоји у вези са скоком цена дувана у извозу. Повећање према прошлогодишњем прнходу бележе још цигарпапир за 148 мил. на 949 мил. жижица за 26 мил. на 92,0 мил. Из разлога који смо навели приходи су подбацили код соли за 66,98 мил. на 2108 и код петролеума за 38,7 мил. на 93,6 мил. Према предвиђању приходи су већи само код дувана за 16,6 мил. и код цигарпапира за 12,4 имл., | а (novčenie poljoprivrednih proizvoda bilo je do rata za Rumuniju kao i za sve agrarne 2Zemlje najteži problem privredne politike. Prošla godina sa rekordnom žetvom žita bila bi sigurno najnepovoljnija da rat nije rešio to pitanje. Izvoz poljoprivrednih proizvoda razvijao se usled velike tražnje vrlo povoljno. Čak je možebiti izvezeno više nego što bi trebalo sudeći po skorašnjoi odluci vlade da obustavi izvoz žita i nafte preko dosada žzaključenih obaveza. Ova mera donesena je zbog slabih izgleda Za OVO+ godišniu proizvodnju žita, pošto su ozžimi usevi nastradali

Ratna koniunktura п Випити