Narodno blagostanje

1. јуни 1940.

ницу од осталих па због тога треба да имају и већи утицај у вођењу осигурања, а пошто то није могуће остварити У централизованом осигурању, траже посебну организацију за Хрватску. Словенци тврде да при садашњој организацији осигурања словеначки радници мање добију и суфицитима њихових Оузора покривају се дефицити других, а осим тога Словенија је мање добила зајмова од Сузора него друге покрајине. Сличне аргументе износе и послодавачке организације из српских крајева.

Поред ових који су за ликвидацију Сузора и за децентрализацију радничког осигурања има их који су против тога а за реформу на бази аутономије Оузора. Поставља се питање ко од њих има правог

И теорија н пракса показали су да за социјално осигурање треба извесан минимум чланова и да организације са великим бројем чланова дају боље резултате од оних испод минимума. Код нас можемо да наведемо као школски пример за то осигурање рудара, које је већ годинама у кризи због тога, што Братинске благајне имају мали број чланова. Три пута су досада прописиване уредбе за санацију рударског осигурања. Ми смо о томе неколико пута писали па ћемо овде да изнесемо само у најкраћим цртама суштину те реформе. Пошто су дефицити код неких Братинских благајни били стална појава морало се прибећи стварању Централног резервног фонда, али како се његови приходи нису могли наћи у доприносима рудара, оптерећени су потрошачи рударских и топионичарских производа. Тако је заведен специјални допринос од /2% вредности тих производа који се наплаћује приликом продаје. На тај начин је рударско осигурање за извесно време пребродило кризу. Уколико мањци исцрпу створене резерве мораће се смањити расходи и повећати стопа доприноса или повећати такса на потрошњу рударских производа. Дакле, поједине Братинске благајне не могу да самостално егзистирају и зато се морало прибећи стварању нарочитог фонда за узајамну помоћ.

Дали ће моћи радничко осигурање разбијено на три Сузора да да боље резултате од оних које је досада давалор Ми мислимо да неће, Ако погледамо извештај Сузоров за месец јануар 1940 видећемо да ниједан од та три Сузора неће имати минимални број чланова потребан за успешно пословање, а који се цени од стручњака на 400.000. У јануару ове год. Оузори у Дравској бановини су имали 101.117 чланова, они у Хрватској 209.133, а сви остали нешто више од 340.000. Према томе Сузори у Словенији и Хрватској требаће још дуго времена да чекају док се услед

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 545

развоја привреде повећа број радника до минимума, а дотле мораће или да повећају доприносе или да смање права радника. Највероватније да ће се морати радити и једно и друго. Пошто је са свих страна највећа повика на хранарину сигурно ће се она смањити. Основно је код осигурања да оно не буде скупо, због тога треба административни трошкови да буду што мањи да би се члановима могла обезбедити што већа права за случај болести, несреће, старости и изнемоглости. Нема изгледа да ће се ти трошкови смањити кад се формирају три Сузора, наместо једног, јер се они смањују само у случају повећања чланства и најмањи су код великих организација социјалног осигурања у Немачкој и Француској. Али предности великих организација поред малих не састоје се само у релативно мањим административним трошковима. Код нас постоји техничка централизација радничког осигурања којом је омогућена једнака примена социјалних закона у целој држави. Целокупна привреда оптерећена је подједнако, а то је врло важно за услове рада капитала у појединим крајевима. Постоје једнака права и једнаки терети за све раднике. Радницима је омогућена помоћ у свим крајевима, што је за њих од огромне користи кад се узме у обзир велика флуктуација радне снаге код нас. Ако се формирају три Сузора не само да ће се повећати административни трошкови него се може десити да радници остану без помоћи кад им она буде најпотребнија у случају сеобе из једне бановине у другу. Пошто послови социјалне политике спадају искључиво у надлежност бановина, није искључено да социјално законодавство буде различито. Последица тога била би да капитал због неједнаких терета бежи у ону бановину где су они најмањи и да због тога радници у бановинама где су доприноси већи остану без посла.

Све се те незгоде могу избећи давањем аутономије Оузорима, који би прикупљене суме трошили на својој територији. Ради покрића евентуалних мањака сваки би

- требао известан проценат својих прихода да даје Сузору

у циљу образовања резерви. На тај начин сачувале би се све предности техничког централизма, а задовољиле би се оне регионалне организације које траже да се доприноси њихових радника и резерве формиране од њих троше «оној бановини у којој су прикупљени. Свакако да се у садашњој организацији Сузора морају извршити велике измене не само с обзиром на аутономију Оузора, него и да се створи експедитивнији и јевтинији административни апарат него што је садашњи.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Američki ministar poljoprivrede objavio je novi vladin plan o pomoći polioprivrednicima koji su zapali u teškoće zbog opadanja izvoza njihovih proizvoda u vezi sa ratom u Evropi. Poljoprivredni proizvodi, ukoliko to bude moguće, biće uskladištavani, a proizvođačima će se davati zajmovi na bazi njihovoj. U međuvremenu, dok tražnja na svetskom tržištu ne oživi, vlada će pokušati da pojača unutrašnju potrošnju. — Prošle godine osnovano je u Sloveniji 70 novih zemljoradničkih zadruga, za 22 više nego 1938. Od toga je 18 kreditnih, mlekarskih 1, mašinskih 4, električnih 3, vodovodskih 5, nabavljačkih 13, stambenih 18, a 9 su razne. | — Svetska proizvodnja duvana u 1089 je iznosila 2,3 mil. t. prema 9,2 mil. t., 19938. Proizvodmja je рогазја Како

u zemljama iugoistočne Evrope tako i u Americi, dok je u ostalim zemljama ostala na lanjskom nivou a u nekim je opala. U Bugarskoi, Grčkoj, Turskoj i Jugoslaviji je Dprodukcija povećana prema 1938 za 168.000 t. U SAD lanjska berba dala je 803.000 t. više nego i u jednoj godini posle 1934.

-— Ministar poljoprivrede doneo je rešenje da se proširi nadležnost Direkcije za ishranu na celokupan istraživački i ogledni rad na unapređenju poljoprivredne proizvodnje, na celokupnu poljoprivrednu kontrolnu službu i na sve poljoprivredne ogledne i kontrolne ustanove u Ljubljani, Novom Sadu, Sarajevu, Skoplju, Goraždi, Toplici-Baru, Topčideru i Bukovu.

— Generalni guverner Poljske je propisao uredbu o obaveznom vođenju kijiga za polioprivredna preduzeća preko 100 ha.