Narodno blagostanje

Страна 546 НАРОДНО

— Na skupštini saveza stočarskih zadruga u Hrvatskoj istaknut je zahtev da se donese nova uredba za unapređenie stočarstva na teritoriji banovine Hrvatske. Ova uredba bila bi izrađena u saradnji sa stočarskim zadrugama.

INDUSTRIJA

— Elektrifikaciia SSSR izvodi se još uvek po industriskim rejonima, a po konačnom planu trebalo bi da električna mreža bude jedinstvena za celu zemlju. Težnja је да se što više iskoriste vodene snage. ali prirodni uslovi nisu povolini, како да је Кгајет 1987 proizvođeno 14,6'/o struje vodenim роgonom, 67,2% u kaloričnim centralama koje imaju sopstvene izvore goriva i 18,2%/0 kaloričnih koje ga dovoze. Prvi plan elektrifikacije donesen ie ioš 1920, po kome je trebalo da se za 15 godina poveća proizvodnja za 1.500 megavati (megavat = 100 kilovata) prema 1.130 koliko jie Dio sposoban da proizvede produkcioni aparat nasleđen od carske Rusije. Industrilalizacila zemlie ubrzala jie ostvarenje plana elektrifikacije, tako da ie kapacitet električne industrije posle 15 godina bio 7.490 megaveti, a kraiem 1938 с. 8.692 megaveta, a po planu do kraja 1942 treba da se kapacitet udvostruči prema 19838. Elektrifikacija se vrši sve više proizvodniom sopstvenih mašina. Tako se od 19938 uopšte više ne javlja uvoz generatora. Teškoća je elektrotehničke industrije što nema dovoljno bakra. Potrošnja iznosi 140.000 t. a proizvodnia 89 hili. Tek kad se potpuno razvile proizvodnia bakra u dva preduzeća u Kazakstanu i u trećem na južnom Uralu, koja se зада podižu biće dovolino bakra. Velike centrale grade se samo onde gde ima uslova za iskorišćavanje vodenih snaga, a kod kaloričnih centrala prednost ie data manjem i srednjem tipu. Elektrifikacila ioš uvek uglavnom zahvata gradove i industriska naselia. Od 243.000 kolhoza dobijaju svega 10.000 električnu struju od velikih centrala, od 130.000 stočnih farmi samo 7.000 a оа 6.300 traktorskih stanica oko 1.000 njih. Zato kolhozi moraju da se ograniče na sopstvenu proizvodnju struje, a u tom cilju iskorišćava sa sve više vodena snaga Која је ranije upotrebliavana za pogon vodehica.

У Михајлову (срез Петровградски) подиже се фабрика шпиртуса, која ће имати право на годишњи контигент од 900 хл. чистог алкохола.

— Румунска индустрија гвожђа била је повезана У картелу „Сокомет' који су 1926 основале две фирме Титан—Надраг—Калан и Решице. „Сокомет“ је продао целокупну производњу не само ових двеју фирми, него и других које су му касније приступиле. Он је контингентирао производњу појединих фабрика. „Решице“ су биле незадовољне својим контингентом, зато што је Макс Аусшнит имао у картелу такву позицију да је могао да веће поруџбине осигура за Титан—Надраг—Калан предузеће у коме је он био главни акционар. Кад се он повукао из управног одбора „Решице", отказало је ово предузеће картелни уговор, тако да је са 30 априлом картел престао да постоји. Међутим, и без обзира на распад картела нема изгледа да би могло доћи до конкуренције предузећа која су сада остала слободна, зато што немају довољно сировина и што сваки план њиховог рада одобрава претходно влада.

— U januaru 1937 Škodina preduzeća povisila su svoju glavnicu za 20 mil. K na 220 mil. Nove akcije preuzela je iedna grupa banaka sa Anglopraškom bankom na čelu, ali ih po naređenju tadašnje vlade nije smela otuđiti. Sada je to naređenie ukinuto i akcije se mogu prodati na berzi.

TRGOVINA

— Na novosadskoi pijaci došlo jie do naglog pada cena debelim sviniama i drugoj stoci. Tako na. pr. cene debelim Sviniama pale su sa 10—12 dinara po kilogramu žive vage na 7—8 dinara.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 99

— Повећан је проценат на дуван трафикантима са 5 на 6%. .

— Уред за контролу цена ставља до знања заинтересованим да при куповини робе која се налази под контролом, захтевају доказе од продавца да је продајна цена дозвољена. Исто тако могу увек да траже да им се при продаји испоставе рачуни у којима ће се јасно означити квалитет робе.

— Управа града Београда и даље одобрава повишење цена појединим артиклима.

— Комитет за увоз при Девизној дирекцији Народне банке обавештава заинтересоване увознике да ће давати одобрења за увоз робе из прекоморских земаља у трећем тромесечју само на основу пријава поднетих најдаље до 5 јуна.

— Дирекција за спољну трговину закључила је са Француском уговор о лиферацији 100 вагона меса. Плаћање у динарима.

— Девизна дирекција Народне банке донела је решење да се липов цвет стави под контролу извоза.

— Švedska vlada je rešila da se formira državni odbor za kontrolu cena, koji će preuzeti poslove stručnjaka postavljenih u avgustu 1939, čija se kontrola pokazala neefikasnom. Indeks cena na veliko (1985 = 100) parastao je od 136 u januaru O. g. na 140 u martu. Indeks cena uvezenih artikala se povećao od 168 u februaru na 174 u martu, a izvezenih za isto vreme od 147 na 155,2.

-— Prva 4 meseca 1940 bila su nepovolina za spoljnu trgovinu Švedske. Izvoz se smanjio prema istom periodu 1939 od 568.92 mil. K na 528 mil. Naročito se smanjio izvoz ruda, zatim drva i papira. Uvoz se povećao na &19,36 mil. prema 728,6 mil. K 1939. Ali ie taj porast posledica skoka cena. Како postoji opasnost da se pasiva trgovinskog bilansa poveća, vlada je preduzela mere da ograniči potrošnju.

— Pošto ie cena starom gvožđu u ogromnom skoku, u Baniji (Hrvatska) nema ni једпог groblia sa koga kradljivci nisu poskidali gvozdene krstove, gvozdene ograde i spomenike od metala.

ХМОУСАВЗТУО

— Prema informacijama talijanske štampe zlatne rezeve u SAD su iznosile 20 maja o. ge. 19.048 mil. dolara ili 70% celokupne svetske rezerve.

— izvozma i uvozna banka Siedinjenih Američkih Država povisiće Kolumbiji kredit od 5 mil. na 10 mil. dolara pod uslovom da se u celosti upotrebi za javne radove, a ne samo polovina, kao što je vlada nameravala. U slučaju da vlada primi taj uslov morala bi sredstva potrebna za stabilizaciju da pribavi sa druge strane.

—Do početka maia o. e. ulozi na štednju u švaicarskim bankama jako su opali. Kako su banke raspolagale znatnom gotovinom, mogle su bez ičije pomoći da izdrže navalu ulagača. Da bi se ona zaustavila i sprečila nestašicu novca, banke su počele da dižu kamatnu stopu na uloge na štednju. Prva je počela tim putem »Zuricher Kantonalbank« povisivši je od о па 390. Drži se da se zbog toga neće moći izbeći izVesno povišenie kamate na hipotekarne zaimove koje sad iznosi prosečno u celoj državi 8,81%/o.

— Štedionice u Češkoj i Moravskoj u toku 1939 izgubile su preko miliiardu K uloga 179 štedionica imalo ie krajem 1939 13.087 mil. K prema 14.935 mil. 1938. Od toga otpada 11.363 mil. na uloge na štednju. |

— Američko ministarstvo finansija povuklo je u principu naređenje o blokiranju holandskih depozita. Za privatne depozite kako holandske tako i danske, norveške, belgiske i luksenburške data je puna sloboda raspolaganja do 500 dola-