Narodno blagostanje
15. јуни 1940. НАРОДНО
iz aređništva
A
БЛАГОСТАЊЕ. Страна: 571
маг екопогаона ролохај робе кока јапа
[ ЗРОЕЈАЗМЈ
- _Ulaskom Italije u rat mi smo saobraćajno odsečeni od celoga sveta. Iz Argentine javljaju službeno da se za poštanske pošilike na Balkan ne prima nikakva odgovornost. Jedini slobodan put za vesti —- sem putem radia — je Azija. Švedska takođe, ali i ona je skoro blokirana. U pogledu robnog prometa sa zemljama koje nisu susedi mi smo potpuno blokirani — faktički. i ekonomski. U pogledu robnog prometa upućeni smo
na susede. To nije katastrofalno, pošto se najveći deo toga prometa i obavlja s njima. Ali postoji jedna opa- ~
snost, ako rat potraje duže. Međutim Italija je u slič-
svrši i da Će se sledstveno ponovo otvoriti kapije Sredozemnog mora, koje je naš životni prostor kao i Italije.
To stanje može.ipak imati neposrednih štetnih posledica u vidu velikog i naglog skoka cena artikala koje ili čije sirovine ne dobijamo od suseda. S obzirom na očiglednu nesposobnost organa državne politike cena uzaludno je i upozoravati na ovu opasnost. Možda bi se ipak nešto postiglo, ako bi se hitno. izdvojili artikli, "kod kojih je ta opasnost, i stavili što pre pod režim maksimalnih cena. и
nom položaju.. To je garancija da će rat uskoro :da se
II UNUTRAŠNJI
- Ako je ikada bilo mesta iparoli »Stežimo pojas«, ona se danas postavlja kao imperativ državne ekonomske i finansijske politike! |
_ _ U broju 16 od 20 aprila u glosi: »Na pragu gladne godine« mi smo ukazali na zabrinjavajuće znake naše
nomskog života. Tada je setva prolećnih useva bila u toku, pa se ipak moglo nadati. da će sve biti posejano, da će poplavljeni tereni brzo biti osposobljeni za ponovnu setvu i da će atmosferske prilike biti povoljne. Međutim, stanje prema prvoj polovini aprila ne samo što se nije ništa popravilo nego se, šta više, osetnO pogOršalo. Vremenske prilike: bile su vrlo nepovoljne, a po-
slednjih dana velika i jaka kiša izazvala je u mnogim
krajevima zemlje drugu poplavu. U jednoj godini strašan mraz i dve poplave! Nesreća kakva se ni u normalnim prilikama ne bi mogla lako podneti. Pretpostavka gladne godine postala je činjenicom.
Površina od oko 200.000 jutara, koja je s језеп! ostala nezasejana, nije mogla da bude падокпадепа prolećnom setvom, jer |e pored ovoga frebalo znatne površine, na kojima je stradala pšenica od mraza, preorati i ponova zasšejati. Zatim su došle poplave koje su uništile setvu i na novo. zasejanim površinama. Taman je prošla jedna, a naišla je druga poplava i te u vreme kada se više ne može misliti na preoravanje ni zasejavanje. Prema tome sigurno je, da je 17 ргоdukcije. osnovnih životnih potreba izbačena zmatina površina. Na sve to došle su i vrlo nepovoljne vremenske prilike koje su sprečile da se na preostalim površinama postigne normalan priMos i barem donekle nadoknadi šteta onoga što je silom prilika moralo da ostane neobrađeno. U Posavini i Banatu stradala je uljana repica.
Prema zasejanoj površini očekivao se prinos od oko”
500 vagona. Sada međutim izgleda da neće premašiti stotinu vagona. Druga rana uljarica — makovo seme — takođe će osetno podbaciti. Mrazevi su uništili ma-
kovu biljku na skoro dve trećine zasejane površine.
Prema zasejanoj površini, koja je bila veća nO u pro- · šloj . godini, „proizvodnja wopljuma “cemila se na”
80—100.000 Ке. Зада izgleda da će u najboljem slu-
čaju dati oko 30.000 kg. A i to je veliko pitanje, jer”
_ Како зи kiše počele, može se lako desiti da kiša padne baš u vreme zasecamja ploda i spere ga. Samim tim osetno je smanjen i prinos makovog semena, Prema tome
već sada se mora računati sa aktom да до dolaska jesenjih uljarica zemlja neće imati potrebnč količine sirovina za obezbeđenje proizvodnje ulja. Zalihe ulja
- kod fabrika su vrlo male. Jedini izlaz bio bi uvoz sirovina, ukoliko bi se mogle dobiti. | ; ovogodišnje agrarne proizvodnje, osnove mašeg еко- -
|___ Voćarski krajevi stradali su takođe. Na svima izloženim područjima uništeni su pupoljci i mladari na
· моската tako da će rod biti vrlo slab. Prinos Šljiva,
" najvažniji izvor kupovne snage zapadne Srbije i istočne · Bosne, računa se da neće biti veći od jedne trećine prema prošloj godini. Pošto je 1939 za šljivu bila rekordna to bi značilo da će prinos, prema normalnim godinama, podbaciti za polovinu. Međutim, u mnogim krajevima i tako procenjeni prinos dovodi se u sumnju, jer |
= ауапје рода ј05 !аје. Зјаб! год dokazuje i držanje imalaca rakije, koji u poslednje vreme nude sve manje
_ makar, da je cena skoro na celoj liniji prešla Prizadovu _ intervencionu cenu od 16 pata po stepenu. Pored šljive stradalo je i drugo voće, naročito plememitije sorte. · Rod breskve i kajsije biće neznatan. U ravnim ргеде' lima koji su bili izloženi jakim mrazevima uništeni su čitavi voćnjaci. Prinos jabuka, sem u brdskim zaštićenijim krajevima, biće takođe znatno manji nego li prošle godine. С
Stanje žitarica najviše zabrinjava. Kod useva pše-
_ nice usled velikih ı jakih kiša, koje su više od nedelju
"dana padale u celoj zemlji, postoji. opasnost ројесапја = 1 širenja glavnice. Za sada to su još sporadične pojave. ~Ako se raširi glavnica, Oda je u stanju da izazove рга-
vu pustoš. Stanje pšenične biljke različito je prema po-
jedinim područjima. Glavno produkciono područje prema sadanjem stanju, osim krajeva koji nisu postradali od poplava, ukoliko bi vremenske prilike do želve bile povoljne, moglo bi dati dobar osrednji ipri-
" поз. U Srbiji, Slavoniji i Sremu izgledi su nepovoljni.
Relativno majpovoljniji su izgledi. za rod pšenice u Južnoj Srbiji. Za prinos u pasivnim krajevima nema se još „jasne slike. Naredne dve nedelje biće presudne za razZ_vitak pšenične biljke u celoj zemlji. Tek posle toga - moći će se imati jasnija slika. U svakom slučaju žetva će zadocniti najmanje za dve do tri nedelje. Prvi snop ”očekuje-se tek polovinom jula. | Kukuruz је u daleko nepovoljnijem stanju по obično, u ovo doba godine. Biljka je u većini slučajeva 5—10 cm., a trebalo bi da bude sada 25—30 cm. Na nekim mestima kukuruz nije još ni nikao. Mali rast