Narodno blagostanje

Страна 5792

još ne bi bilo opasnost, ukoliko „bi vremenske prilike do berbe pogodovale razvitku biljke. Međutim, zbog priličnog zadocnjenja može se lako desiti da period zrenja bude 'kišan ili da period formiranja korena bude sušan. U tome slučaju imali bismo mali prinos.

Izlazi dakle da će poljoprivredna proizvodnja ove godine, kod nekih proizvoda manje, a kod nekih više, podbaciti. Fakat je da se za sada ne vidi ni jedan proizvod kod koga bi prinos mogao da bude dobar. Uza sve to dolaze i manje mogućnosti nuzgredne zarade роljoprivrednika. Takvo stanje nameće vrlo krupne i složene probleme. Mi bismo rekli da su problemi koje nameće ovogodišnja oskudna agrarna proizvodnja teži i 'komplikovaniji od problema opasnosti rata. Ne ulazeći u pitanje kako ! па koji način treba rešavati ovaj problem mi ćemo ukazati na ono što ne treba činiti, a: što nam izgleda da |e za našu 'birokratsku ekonomsku politiku naiprivlačnije. Kao što to redovno biva, birokratija se pred ovim problemom neće zamisliti; već će tražiti najjednostavnije i za sebe najlakše rešenje. Sigurno

je da će ona rešenje potražiti u garantovanju većih ce-

na proizvođačima. Političari takav predlog neće odbiti, jer je to od 1920 godine najomiljenije sretstvo naše ekonomske politike. To bi međutim bilo najgore mrešenje. Određivanje relativno viših intervencionih cena za pojedine artikle ni do sada mije koristilo svima poljoprivrednicima, već samo onima koji su imali veća imanja i proizvodili za tržište. A takvih je u zemlji relativno

===

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 94

malo; znatno manje od onih koji su u manjem ili većem delu ekonomske godine upućeni na dokup hrane, a u godinama kao što je ova takvih će biti još više. Prema tome ni u godinama normalnog prinosa veći broj sitnih poljoprivrednika nije imao nikakve koristi od viših intervencionih cena. Ako je godina bila loša, pa prinos podbaci i ovi budu upućeni na dokup hrane, onda su i oni plaćali jedan deo tributa veleposednicima. Sledstveno, ako bi se sada pokušalo da se omanula proizvodnja reparira višim cenama, to bi još jače pogodilo bezbroj zemljoradnika i doprinelo još većoj nepravičnosti u ras podeli socijalnog produkta. Pored zemljoradnika time bi bili pogođeni i svi gradski potrošači sa silim fiksnim prihodima. Na sve njih bio bi navaljen jedan novi, veliki teret u korist malog broja krupnih posednika. Nepravičnost bi bila utoliko veća, jer krupni posednici i u ovakvim prilikama bivaju najmanje pogođeni manjim prinosom. Oni i u takvoj situaciji imaju relativno majVeći prinos.

Dve su oblasti privrednog života naročito ugrožene: spolina trgovina i državne finansije. Nemaijući šta da izvezemo mećemo moći da plaćamo uvoz. U tome leži opasnost i po valutu — ako bude bila u neukim rukama. Ali je još mnogo veća opasnost po državne finansije. U nastupajućoj kampanji predviđeni državni prihodi, budžetski i vanbudžetski pašće na polovinu. Bez dobre volje i dobrog poznavanja stvari može OoVvO doneti velike i štetne posledice za duži niz godina.

—

шта би с вуном!

Државна интервенција на тржишту аграрних производа проширена је и на вуну. Главне одредбе Уредбе о откупу домаће овчије вуне изгледају овако: Промет вуне је слободан, али се она не сме куповати испод цена које повремено утврђује Министар трговине и индустрије у споразуму са Министром пољопривреде, а по саслушању Савета за спољну трговину, претставника произвођача вуне и текстилне индустрије. Изузетно за ову годину, утврђене су цене већ у овој уредби и оне иду од 32 до 55,60 дин. према квалитету и врсти вуне. Призад је овлашћен да откупљује вуну од произвођача и њихових организација, а за тај посао добио је нови кредит од 50 милиона динара. Откупљену вуну Призад ће испоручивати домаћој текстилној индустрији према њеним потребама по утврђеним откупним ценама са додатком режијских трошкова. Расподелу количина вуне које ће поједина предузећа набављати код Призада врши сваке године Министар трговине и индустрије на предлог Саветодавног одбора за текстилну индустрију. Предузећа су обавезна да откупе од Призада целокупну количину, а уколико то не учине ускраћује им се дозвола за увоз вуне и вуненог предива. За увоз и извоз вуне и њених прерађевина уведена је посебна контролна такса чију ће висину одредити Министар трговине и индустрије на предлог Савета за спољну трговину, а у споразуму са Министром финансија. Приход од ове таксе иде у Фонд за унапређење овчарства од кога се један део, према броју оваца, предаје Бановини Хрватској. Ступањем на снагу ове уредбе поништене су све неизвршене куповине, односно продаје уколико су закључене по

ценама нижим од оних које су предвиђене овом уредбом. Најзад, предвиђа се казна од 100.000 динара у корист Фонда за унапређење овчарства за сва лица и предузећа која купују вуну испод утврђених цена.

Пре но што бисмо се упустили у расматрање интервенционог режима за вуну морамо се запитати: зашто је донета ова Уредбаг Ми то не знамо, на основу прописа Уредбе могу се чинити две претпоставке: да се побољшају цене које добија произвођач или да се спречи тезаурисање и спекулација са вуном од стране посредника и обезбеди снабдевање индустрије сировинама. Нама изгледа да је друга идеја била повод да се постигне први циљ, тј. минималне цене. А то је оно што је најгоре у овој Уредби.

Домаћа вуна има два потрошача: сељака који не производи вуну и индустрију. Главни и највећи потрошач је сељак; на њега отпада три четвртине годишње продукције вуне, а само једну четвртину откупљују прерађивачи. Даље, индустрија од доз маће вуне производи највише шајак и сукно, а то су два најважнија текстилна артикла намењена потрошњи широких сеоских слојева. Следствено одређена цена без мало 100% погађа сељака-потрошача домаће вуне у сировом и прерађеном стању. А! ево шта ће за њега значити нове минималне цене вуне: домаћа вуна „цигаја" прана у периоду мајјуни прошле године, дакле на измаку кампање када је релативно најскупља, коштала је 32 дин. кг, а по Уредби цена ће бити око 85 дин. или 165% скупље. Према цени по којој је вуна тргована до доношења Уредбе поскупљење износи 40—50%. А пре-

PONS Sara epa Radar