Narodno blagostanje
99. јуни 1940.
#з уредништва
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 587
Потреба партије са федералним програмом
1 НОВЕ ПРИЛИКЕ — НОВЕ ПОТРЕБЕ
Пре десет година наше политичке партије биле су проглашене нелегалнима. За вође неких партија то је била срећна околност, јер им је остала само захвална улога да критикују владу и стичу тако популарност, а нису могли да политички делују и да се делом афирмирају код маса, што је много теже. Партије код Срба нису стварно постојале у илегалности, али су остали чувари партиског печата, у њиховим личностима продужиле су оне свој живот, чекајући моменат кад ће опет да се обнове. Супротно код Хрвата, партија је као организација не само продужила рад, него добила на присталицама и организационо очврснула, а слично је било и код Словенаца. | | | |
Живот је дотле текао. Тридесете године овог века карактеристичне су-у свету у опште, па и код нас по опромним променама у свим областима лру“ штвеног живота, у схватањима и у начину решавања друштвених проблема. Изменила се не само привредна ситуација, него готово и привредни поредак. Никли су нови погледи на уређење света, изградили су се нови односи између земаља, извршено је 0громно идеолошко превирање. Промене су толико дубоке, да је огроман напор за једну партију, која је у акцији, да еволуира толико да се покаже дораслом за решавање проблема који су искрсли под новим приликама.
Тим великим променама треба код нас додати још 26 август. Промењено је државно уређење, па да је све друго остало по старом, ово би -било довољно да се питање обнове партијског живота постави као проблем за себе. ; ~ PO
_ Код нас је замењено унитаристичко државно уређење федералним. Та два уређења разликују се битно у свему. Унитаризам може да буде демократски, али и аутократски, федерализам само демократски. Под унитаризмом је државни апарат, последња гаранција да ће земља проћи кроз политичке кризе без опасности да се она изроди у државну.
Супротно под федерализмом, где неслагање држава које су зачлањене у савезној, може лако да пређе у адржавну кризу. Јединство државе гарантовао је раније устав. Позивом на устав државни апарат бринуо се за одржавање унитаристичког уређења. Он се "није сматрао зависним од воље народа, од кад је та "воља била једанпут формулисана у уставу, и биле предвиђене формалне претпоставке уз које се устав могао да мења. Већина народа могла је да буде за промену устава, али ако је државни апарат имао довољно снаге могао је свако испољавање воље за променом да прогласи политичким злочином и да га прогони. ) | ' - У федералном уређењу власти не могу да 54чепе уши пред гласом народа. Федерализам le У принципу демократски, јер у њему суверене државе образују заједницу која се опет може да распадне њиховом вољом. Док: се слажу чланови заједнице, федеративно уређење је најнапредније, демократија под њим може да добије свој најчистији израз. Али ако се чланови више не слажу по разним "политичким питањима, из политичке кризе лако мо“ ке да се изроди државна. То је слаба страна феде_рализма пред унитаризмом, у коме државна криза претставља већ високи степен трулења самог државмог апарата. Док је унитаризам, полазећи ол снаге дложавног апарата, могао да буле инлиферентан према партијама или да их прогони уколико имају упориште у масама и зато претстављају опасност по режим, дотле федерализам, који зависи од воље за заједницом, мора да има партије. које га хоће, које су. федерализам унеле у свој програм.
~ Промена државног уређења изазвала ie код „нас. потребу за оснивањем партија које полазе од тог уређења као чињенице и које хоће да решавају Његове проблеме. Колико нам је познато досада је само. професор Тасић у „Политици“ од 19 Х1 1939 истакао ту потребу. „Али наша политичка |авност "није „искористила ту сугестију показујући тиме да није сазрела за проблеме који траже своје решење.
П ФЕДЕРАЛИЗАМ СА ПАРТИЈАМА ИЗ ВРЕМЕНА 'УНИТАРИЗМА
Федерално уређење чека на своје партије. Код нас се'већ и заборавило шта то значи. Партија је организација која се образује у тежњи за остварењем једног политичког програма. Основна је дакле ствар програм, а у демократском режиму сам програм треба да привуче присталице. У нашој политичкој историји, нарочито за последњих десет година, организација је била све, програм ништа. Партије су стваране одозго, а пропрам је био досадна формалност. Тим путем федеративно уређење неће добити ништа, оно би могло “само да се изроди
итање је пре свег ко су за то способне партије које су настале под унита-
|
ризмом. У том погледу федерализам има врло мршаво наследство.
| Наша политичка стварност била је таква да је основни мотив страначког окупљања био на крају национални. На страни Хрвата и Словенаца то је "била нужна последица политике која је вођена из Београда. Она није идентична са политичким тежњама српских маса, али је за хрватске и словенске масе била српска и изазвала национално груписање. Партије код Срба, и ако су по програму биле социјалне или сталешке, нису могле да продру у туђе редове и добиле су тако карактер српских.
Под унитаризмом, који је више носио образину | демократије него што је био демократски у првој деценији Југославије, наше странке имале су интересантну еволуцију.