Narodno blagostanje
99. јуни 1940.
година, кад је укупни број погинулих и повређених путника био скоро 2 пута већи него десегодишњи просек. Стање се у току времена не побољшава већ погоршава. |
Узроци такве жалосне појаве су многобројни. Један је несумњиво смањивање железничког особља и његово преоптерећење. То се види из следећих бројева:
Особља: 1993 1930... 1935. 1938 на 1 км жел. пруге 7,6 8,3 7,5 8,5 на 100 хиљ. возних км 2114 1584 1494 141,7 на 1 мил. бруто-тонских км 8,3 5,8 5,6 4,9
Број особља на 1 км железничких пруга остао је скоро непромењен, али, пошто је у исто време расла саобраћајна километража, сада исту службу обавља скоро 2 пута мање особље.
Други узрок је недовољна спрема великог броја особља за његову врло одговорну службу.
Даље на број удеса и жртава утиче материјални положај великог дела железничког особља
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 591
7
и разне друге мане у организацији железничке службе. Најзад један од важних узрока лежи у ре
" дативном па чак и у апсолутном смањивању воз-
ног парка и у његовом погоршаном стању. Старе истрошене локомотиве и кола, све малобројнија, морају са великим напрезањем обављати повећан саобраћај. Сасвим је разумљиво, да код таквог стања возног парка мора расти несигурност саобраћаја. То су најважнији узроци нараслог броја удеса и настрадалих како међу железничким 0с0бљем тако и међу путницима. Ови су бројеви контролне бројке које са своје стране потврђују, да није све у реду у југословенском железничком газдинству и у организацији железничке службе. Потребно је дакле још ради веће сигурности саобраћаја темељито обнављање железница и широке реформе њиховог газдинства. На жалост није садашње време подесно за извођење таких реформи. А. Билимовић
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Svake godine u ovo doba Јауlja se opijumsko pitanje. Lica i organizacije koje ga pokreću, njihovi motivi i ciljevi uvek su isti; između maja i jula meseca, za vreme dok bilika stiže i kada se vrši njen otkup, čuje se ista pesma. U Beograd dolaze deputacije koje govore u ime »proizvođača«, dok ovi mirno rade na svojim poljima nemajući pojma o tome da se neko ovako intenzivno stara o njihovim intaresima; poslednjih godina postavljana su redovno dva zahteva: sloboda trgovine opijuma i više otkupne cene. Ovoga puta stvar je malo koplikovanija.
Koncem 19938 godine doneta je Uredba o izmeni i dopuni Zakona o opojnim drogama, Којот је proglašen totalni monopol spolinjeg i unutrašnjeg prometa opijuma. Na osnovu toga svi imaoci starog opijuma bili su obavezni da u roku od tri meseca prijave svoje zalihe Prizadu koji će ih otkupiti po određenoj ceni. To je bio jadini način da se OVO pitanje likvidira i vlada oslobodi diktature južnosrbijanskih trgovaca koji su pod firmom zaštite interesa proizvođača stalno vodili akciju za rušenje opijumskog režima i dovodili zemlju u opasnost da najveći i najbolji kupac našeg opijuma — SAD — jednoga dana zabrane uvoz. To bi se sigurno i desilo prošla godine da nije došlo do rata. Međutim, ova Uredba nije mogla da bude sprovedena. Partiisko-politički interesi bili su jači od interesa opštih.
Juna 1999 godine objavljena je nova Uredba o opijumu kojom je rok za prodaju zaliha opijuma iz ranijih 'berbi produžen sve do 3 iuma ove godine. Time je uništena moralna osnova izmenjenog zakona o opojnim drogama; imaoci starog opijuma sa pravom Više nisu verovali da će ikada morati da predaju svoj stari opijum,; naprotiv, oni su bili ubeđeni da je zakon srušen i da od potpunog monopola opijuma nema viša ništa. Njihovo verovanje nije bilo bez osnova. Monopol opijuma uistini nije sproveden niti će, kako po svemu izgleda, uopšte biti sproveden. Od prijavljenih zaliha predata je jedna trećina, a ostalo stoji i dalje u rukama trgovaca koji na daju opijum iz ruku. Kako je poslednji rok za predaju starog opijuma 90 juni o. g. glas trgovaca u ime proizvođača postao je vrlo jak i odlučan; prema onome što
Mak i politika
e НЕЛИ
je objavljeno u dnevnoj štampi izgleda da će se njihovim željama, iz istih razloga kao i juna prošle godine, izići u susret!
Kad su objavljene izmene Zakona o opojnim drogama decambra 1938, svi imaoci starog opijuma prijavili su Prizadu svoje zalihe. Posle toga ovaj је росео da otkupljuje, i do sada, prema informacijama koje smo dobili, Prizad je otkupio oko 23.000 kg starog opijuma iz ranijih berbi. Tu ikoličinu predali su uglavnom proizvođači i mali trgovci, dok su krupni trgovci svoje zalihe zadržali i dalje. Sledstveno ako se sada bude odustalo od izvršenja Uredbe od juna 1939, Којот je krajnji rok za predaju zaliha starog opijuma produžen do konca juna ove godine, neće učiniti nikakvo дођго ргоizvođačima koji robe nemaju, dok država od toga može da ima dalekosežne štete. Prema onome što se iz štampe moglo čuti, izgleda, да се сепа ха otkup opijuma biti povećana i da će to važiti i za zalihe starog opijuma, kao i da će rok za predaju starih zaliha biti produžen. Takvo rešenje nagovešteno je na nadležnim mestima trgovačkoi deputaciji. Sa gledišta morala, pravde i pravičnosti, ono bi bilo katastrofalno.
Zakon je elemenat državne organizacije; niegova vred-
nost je u tome kada se prema svima i svakome podjednako
piimenjuje i kada se striktno izvršuje. Kolebljivost u primeni zakona, kao posledica popuštanja raznim interesima, najopasnija je stvar za javni moral i poredak. Još ie veća opasnost kada zakonodavstvo podlegne tim uticajima. Umesto reda, u takvim slučajevima dolazi do anarhije, gubi se vera u zakon i nastoji se da se ovaj mimoiđa i izigra. Kad to jednom počne, onda nema kraja. Partijsko-politički interes u stanju je da u takvim prilikama razjede i najbolji i najčvršći organizam, jer on ja bezobziranmn, za njega me postoji ništa nemoguće, sve je moralno i dopušteno!
Imajući to u vidu treba nastojati da se zakon o Opijumu izvrši tačno onako kako je predviđeno, u roku 1 ргеma svima podjednako. Bilo bi nepravo da se za ostatak zaliha starog opijuma, koji drže trgovci, povećava cena, dok su proizvođači svoje zalihe predali po 26 din. jedinicu morfina! Ako bi se uz to produžio i rok prijema, onda bi značilo da oni koji su se držali slova zakona budu drakonski kažnjeni. To bi bilo nespojivo sa javnim moralom.