Narodno blagostanje

Страна 599 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 95 ниче _ Мај месец донео је нови по- Љубљана 2,1 1257 ___ [902 Цене су продужиле да | pacr Цена. KapaKTepHcTHKe Скопље _ 1,8 +21,0 +23,8 скачу у мају динамике цена у мају су сле- Сарјево +2,3 0.29, 529,80 деће: пораст цена на велико Нови Сад 2,1 +16,1 1265 био је знатно мањи но прет- Ниш “1,8 1 17,9 221 ходних месеци; док су цене свију група порасле инду- Сплит +19 +20,1 22,8 стријски производи после осам месеци систематског пора- Бањалука +3,3 +26,3 29,5 ста показују мало смањење; цене на мало, каз и раније, Цетиње +3,4 +26,0 +832,5

расле су врло неуједначено, релативни пораст у појединим градовима кретао се између 0,4 до 3,4%; релативно највише је поскупила храна.

Пораст цена на велико изгледа овако: индекс биљних производа, услед пораста цена: пшенице, кукуруза, јечма, овса итд, скочио је са 106,89 y априлу на 1077 у мају или за 1,3%. Индекс сточних производа (без мало остао је непромењен, 89,7 према 89,6 у априлу. Стабилност сточног индекса последица је двају фактора: оскудне понуде бољих и повећане понуде слабијих говеда, као и редукције извоза свиња. Услед тога цене прима говеда су порасле, док су слабијим говедима и свињама попустиле; повећање је компензирало попуштање, па у индексу није дошло до промена. Минерални производи забележили су највећи скок: са 115,3 на 117,0 или за 1,4%. Индустријски производи попустили су са 1042 на 103,8 или за 0,4%. С обзиром на улазак Италије у рат и на блокаду Средоземног мора ово попуштање је привремено; убудуће треба очекивати даљи пораст.

Пораст цена у мају према ранијим карактеристичним месецима, изражен у процентима, изгледа овако:

према

априлу с мају 1989 септембру 1939 Биљни производи +1,3 +29,2 +42,2 Сточни производи 0 +86,5 +319 Минерални производи +14 26,7 —+24,6 Индустријски производи — 0,4 55,5 +32,5 Општи индекс -+0,3 +832,9 +33,8 Извозни производи —0,2 +80,5 +834,7 Увозни производи 10 +46,2 +43,5

Поред индустријских производа у мају наступило Је незнатно попуштање и код извозних производа, а индекс увозних производа порастао је знатно мање но ранијих месеци (у априлу према марту пораст је био 5,8%). Код оба индекса промене у ценама последица су промене структуре извоза односно увоза.

Промене у релативном односу индекса појединих група производа изгледају овако: биљни индекс већи је од индустријског за 3,7%, док је у априлу према марту био већи за 2%; упоређење између сточног и индустријског индекса показује разлику на штету првог од 13,6%; _индекс куповне снаге извозника за увозне производе био је 89,2%,

Цене на мало у мају месецу расле су у свима градовима; релативни и апсолутни пораст био је већи од цена на велико. Општи индекси били су свуда преко 100 тј. преко цена које су биле у 1930 години; Београд 116,6, Загреб 111,7, Љубљана 112,7, Скопље 116,2, Сарајево 107,2, Нови Сад 122, Ниш 118,8, Сплит 115,2, Бањалука 107,9, Цетиње 106. Према овим индексима Нови Сад је најскупљи град, Мза њега долази Ниш, а на трећем месту Београд. До августа месеца“ Београд је редовно стојао на првом месту.

Пораст цена на мало у појединим градовима према карактеристичним месецима у процентима изгледа овако:

према априлу – мају 1939 септембру 1989 Београд +0,4 179 +24,8 Загреб +1,0 +22,8 +26,6

Општи индекс за 10 градова повећао се са 1109 У априлу на 13,1 тј. за 1,9%, према мају прошле године 21,7%, а према септембру 26,6%. Поскупљење појединих категорија производа овога индекса изгледа овако;

према

априлу мају 1939 септембру 1939 Храна 25 = 1727 + 25,9 Одећа = 16 + 316 == 31,6 Огрев и осветлење + 04 = 227 < 38,5 Разно 10 + 246 + 24,6

Све до априла месеца индекс одеће није још био достигао базичну 1930 годину тј. био је испод 100, док су сви остали индекси прелазили базу. У мају месецу индекс одеће скочио је на 100,2 те су тако мајске цене на целој линији достигле и знатно прешишале оне из 1930 године.

Београдски индекс који се поред горњег води још и посебно на бази 1926 показује у мају следеће процентуалне промене:

према априлу мају 1939 септембру 1939 Храна + 05 = 181 rdr JO Il Одећа + 0,8 + 45,6 + 45,6 Огрев, осветлење = 02 = 725/4 + 25,4. Paago непромењено + 38,7 =+- 88,7 Општи индекс += 0,5 E 20,4 == 25,0

Супротно ранијим годинама овога пута у свима градовима имамо пораст цена огрева и у мају месецу. С обзиром на стање тржишта огревног материјала изгледа да ће се скакање цена наставити и даље.

А. Ч___________ Jožbe umetničkih dela po-

slednjih godina postale se česte. Nižu se individualne i kolektivne. Postoje i paeriodične prolećne i jesenje, To je znak da je broj umetnika kod nas sve veći. Dok su pre rata. naši umetnici dobijali obrazovanje na stranim akademijama, iposle rata otvorene su dve u zemlji — jedna u Beogradu i druga u Zagrebu — koje svake godine izbacuju desetine slikara i vajara.

Od čega žive ti ljudi? Dela slikara i vajara, naročito ako nisu prvoklasna, teško se prodaju i u zemlji sa mnogo višim kulturnim nivoom i materijalnim blagostaniem nego što je naša zemlja. Stoga veliki deo umetnika živi bedno. Naša publika koja ima interesa i materijalnih mogućnosti da kupuje umetnička dela, relativno je mala. Ali kad nie пета, kupac se nalazi na drugoj strani. Kod nas se. već godinama izgradilo mišljenje da na svim poljima, gde privatna inicijativa ne može da dospe, treba da interveniše javna ruka. Ona treba da uzme na sebe onu ulogu koju u drugim zemliama vrše bogati pojedinci, ti. da bude mecena.

Stoga nas nije ni najmanje iznenadilo kad. smo ргоčitali ovih dana u dnevnoj štampi vest, da je Ministarstvo inostranih poslova otkupilo od raznih umetnika sa. Prolećne izložbe slika u vrednosti od 45.000 din. Pre toga slične Киpovine izvršili su Beogradska opština i Ministarstvo poljoprivrede. Ateljei umetnika su prepuni slika, pošto je interes privatnika u ovom momentu za njih jako opao. Brige svakodnevnog života postale su jače od interesa za umetnost.

Država kao mecena