Narodno blagostanje

__99. јуни 1940. НАРОДНО

Tako je skoro jedini kupac ostala javna ruka, 'koja kupuje toliko 'da su. pojedina. nadleštva prepuna umetničkih dela.

Postavlja se pitanje da li je ta praksa opravdana? Mi mislimo da nije. Država ima sasvim drugu funkciju u današnjem društvu, a ne đa bude mecena. Ali ako se već hoće da pomogne razvoji umetnosti, onda se to može vršiti samo preko za to određenog organa, a to је Umetničko odeljenje Ministarstva prosvete. Ono: ima: za: to. određene kredite i stručna lica koja će znati da odaberu i otkupe najbolja dela. Kupovine koje vrše pojedina ministarstva za svoj račun, nisu u saglasnosti sa Zakonom o državnom računovodstvu niti sa budžetom. I po jednom i po drugom zakonu, krediti se mogu utrošiti samo na određene ciljeve. Virmani između Dbudžetskih pozicija dozvoljeni su, ali ako ih nema, onda је nemoguće kredite jedne pozicije utrošiti na nešto drugo nego što je predviđeno. Da li postoji pozicija za kupovinu umetničkih dela u budžetima drugih ministarstava izuzev Ministarstva prosvete? Sumnjamo da postoji. Prema tome, kupovina koju je nedavno izvršilo Ministarstvo inostranih poslova teško da je osnovana na zakonu.

Већ смо под крај јуна, а још увек није објављен преглед државних расхода и прихода за април 1940-1941 (буџетске године. Закаснило је Министарство финансија а и Банска власт у Загребу. Од априла ова. је финансиски самостална и њезини податци нас интересују да бисмо видели с каквим успехом она газдује и како се снашла на почетку своје финансиске самосталности. Не може се оправдати закашњење Министарства финансија, али још мање Банске власти, одјела за финансије, зато што је функционисање банских финансија уједно пример на коме би имале да уче друге бановине, које ће ваљда бити образоване,

Може ли да се пожури»

Други разлог против оволиког закашњења јесте буџетирање у двандестинама. Скоро ће бити на дневном реду да се одобре дванаестине за следећу периоду. Међутим, још код доношења буџета ставио је Министар финансија у изглед да расходи буду касније повећани, према непредвиђеним потребама. Код тога он је имао у виду деликатну ситуацију обзиром на рат. Али није то једини разлог. И други моменти удружили су се да поремете нашу привредну: равнотежу. Скок цена може, независно од свега другог, да изазове потребу повећања расхода. А елементе тога могли би можда наћи и у извештају за април да није толико закаснио.

О [] ртодош ђгоји, и Сјапки о našem privrednom položaju obzirom na razvoj ratnih događada, mi smo „upozofili „ma ozbiljnu situaciju u kojoj se nalazi naša privreda. Ne samo mi, nego najveći broj evropskih zemalja totalno je blokiran, tako да se problem sirovina koje se uvoze postavlja oštrije nego ikad za poslednjih nekoliko godina. Ta situacija izazvala je potrebu donošenja uredbe o zalihama robe i kontroli prometa.

Uredba od 15 juna rešila je taj problem tako što je obavezala trgovce i industrijalce da odmah prijave sve Коličine pirinča, kave, čaja, kakao, loja, kokosovog ulja, parafina, sirovog pamuka pamučnog mprediva vune i vunenog prediva, sirove jute, kaučuka i izrada od njega, kože, kalaja i belog lima. Prijave se podnose prvostepenoj upravnoj vla·sti, a ove dostavljaju podatke Uredu za kontrolu cena, odnosno Uredu za nadzor cena u Zagrebu za područje Banovine Hrvatske. U uredbi nije jasno da li je prvostepena vlast nad-

Na kraju zaliha izvesne robe

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 595

ležna samo kod prve prijave, ili i inače, jer se u drugom članu Uredbe kaže da će trgovci biti dužni da vode knjigu prodaje i nabavki, i da će krajem svakog meseca javljati stanje Uredu za kontrolu cena. Spekulativna prodaja je zabranjena. Kod pojedinih preduzeća može ministar trgovine da postavi komesara, koji će nadzirati izvršenje uredbe. Na ove artikle protegnuta je Uredba o kontroli cena, ukoliko oni već od ranije nisu potpadali pod nju.

Zašto je bilo potrebno opteretiti prvostepene vlasti primanjem i sređivanjem prijava O zalihama robe? One niti imaju stručnog osoblja za to, niti imaju vremena da se DOsvete tom poslu, jer su. već opterećene svojim redovnim. Prijave u roku od 3 dana trebalo je predati valjda za to да se fiksiraju zalihe. Ali sve i kad bi podaci bili tačni, trgovci i dalje raspolažu slobodno robom i imaju dovolino vremena da je naknadno sakriju. Nema apsolutno nikakvog: smisla preduzimati neku akciju koja duboko zaseca u privredni život, bez činovničkog aparata koji će se moći posvetiti poslu. Ovde prvostepene vlasti primaju prijave, da ih даје dostave Uredu za kontrolu cena, koji će opet, u smislu ove uredbe, da preko prvostepene vlasti sprovodi kontrolu.

Kao što smo već kazali kod donošenja uredbe о Копtroli cena, neefikasno je sve što se preduzme u tako komplikovanom poslu, bez odgovarajućeg aparata. Evidenciju o Zzalihama robe vodiće cantralno dva ureda, u Beogradu i Zagrebu. Čemu treba da posluži ta evidencija? Samoj sebi. Onda je nepotrebna. Ili da se po kretanju zaliha kod pojedinog trgovca ustanovi je li prodao spekulativno. To je nemogućno. Pošto trgovci dostavljaju podatke, nema nikakve sigurnosti da će zalihe biti tačno evidentirane. Dok se podaci o zalihama srede, stanje će se već toliko izmeniti da će se evidencija, i ukoliko bude tačna, odnositi samo na ranije stanje.

Da vlast ne bude obmanuta, predviđeno je ipostavljanje komesara. Bilo bi potrebno postaviti 1000 komesara na 1000 raznih preduzeća koja dolaze pod udar ove uredbe. Na taj način odvojio bi se od svog posla ogroman broj činovnika, a pružila bi im se prilika da beru dve plate. Uostalom, to je kod nas postao sistem. Nije državni činovnik, po tom što je činovnik, kvalifikovan za ovakvog komesara.

Pošto nema izgleda da dođe nova roba, a to je trgovcima dobro poznato, požuriće oni da sakriju robe i da je kriomčare, otimajući se kontroli cena. A sve kad bi ova evidencija mogla da bude efikasna, odluka o njoj došla je prekasno. Mi smo već ranije bili pod blokadom, a sada je ona postala totalna. Trebalo je ranije preduzeti nešto da se onemogući sakrivanje robe, a ne onda kada je to ipostalo prekasno. Sada bi već bilo na mestu da se za izvesne artikle, koje više nećemo moći dobiti do svršetka rata, uvede racioniranje potrošnje inače će oni otići. Masovna je pojava da potrošači, oni koji imaju sredstava, gomilaju zalihe za sebe. Može se dogoditi da ova Uredba bude mig takvim potrošačima da se požure sa kupovanjem.

Још један велики пријатељ „Народног Благостања“ напустио је овај земаљски пакао — Војислав Петковић угледан привредник са београдске чаршије. Уздржавамо се да га назовемо јавним радником, само због тога што се тај предикат у последње време придева само ономе који је покушао да ма што год напише о јавним питањима. Пок, Воја био је јавни радник који је највећи део свога времена посвећивао општим питањима и установама за општа питања. Његова готовост да прискочи у помоћ била је у последње време злоупотребљавана. Уображеници, неспособњаковићи зау-

# Воја Петковић