Narodno blagostanje

Страна 458

следица је искључиво повећање дажбина. Приход од општих непосредних пореза дао је 197.5 мил. дин, а било је предвиђено 237,3 што значи да је подбацио за непуних 17%. Ако: се има на уму да је уредба о повећању посредних и непосредних пореза ступила на снагу 1 јануара о.г. онда је кретање прихода непосредних пореза свакако карактеристично. · Министарство финансија сваљује за 'ово кривицу на пореске органе који, по њиховом мишљењу, нису били довољно експедитивни у примени нове уредбе. Ово тумачење могло би се примити само у случају ако порески органи нису још стигли свуда да разрежу нове терете. То је могуће с обзиром на њихову претрпаност разним другим пословима. Ми међутим не бисмо се могли сложити с овим званичним објашњењем. Ми знамо да су дорески органи и сувише ревносни. Њихова ревност је ишла тако далеко да је у извесним моментима морала да буде бремзована. Следствено могло би се десити да разрез по новим стопама није извршен само-гдегде и да прави разлог подбацивању непосредних пореза лежи у томе што су већ раније пореске стопе биле довољне да ангажују пореску снагу, те да нове стопе сада засецају у субстанцу. Код посредних пореза ствар је била много лакша услед једноставности технике наплате, Приход од трошарине дао је 180,6 мил. дин. према предвиђању од 171,6

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 99

односно више 5,2%; приход од таксе биз је 227,7 мил. дин. или непуних 50 мил. дин. или 28% преко предвиђања. Повећање овога прихода доказ је да је промет непокретностима и у овим месецима био врло жив. Повећање царинске ажије и неких царина донело је преко предвибања већи приход од 52,3 мил. дин. или 30,3%. Монопол је услед линеарног повећања цене дувана и дуванских израђевина донео 431,8 мил. дин. или непуних 60 мил.:дин. односно 16,1% преко предвиђања.

Приход од државне привреде има исте карактеристике као и до сада. Железнице су и у овоме периоду дале нешто преко предвиђања. У априлу и мају утоварено је укупно вагона 333.420 према 277.240 у истом периоду 1989. Поште су такође, после дугог времена, дале 3,3 мил. дин. преко предвиђања и то опет из разлога повећања такса на целој линији.

Расходи су били 1.8340 мил. дин. према 1.638,8 у истом периоду 19839/40 што значи да су се повећали aa 195 мил. дин. односно 11,9%. На личне издатке утрошено је 835,5 мил. дин. или 45,5%. Материјални кредити искоришћени су свега са 67%. Услед тога за прва два месеца појавио се вишак прихода од 306,5 мил. дин. Међутим, да су материјални кредити искоришћени у потпуности онда би овај период завршио са дефицитом од 237, 5 мил, дин,

POLJOPRIVREDA

— Proizvodnja putera u Nemačkoj od početka rata se znatno povećala. Za 9 meseci rata proizvedeno је za 990 više mleka nego u istom periodu pre rata. Pošto je potrošnja mleka ograničena, dobar deo prerađuje se u puter, zbog toga je u maju o. g. proizvodnja istog porasla za 30% prema 1939.

— Ovogođdišnja letina u Turskoj, po pisanju turske štampe, daće dva puta veći rod od prošlogodišnje, pošto je vreme bilo dosada vrlo povolino. Vlada je u Sjedinjenim AmeTičkim Državama kupila raznih роЏормугедић mašina u vrednosti od 2,5 mil. funti i sada ih deli seljacima da bi se ovako obilna letina što pre sakupila.

— Komitet za zadružno pravo u Nemačkoj izradio je memorandum o potrebi reform#2 istog. Predviđene su neke značajne izmene dosadašnjih zakona u Rajhu. Tako komitet predlaže da se usvoji odredba austriskog zakonodavstva да zadrugar može da otkaže jedan deo udela, što u Raihu dosada to nije bilo mogućno, pošto mora da otkaže sve, pa da onda ponovo upiše manji broj, ako želi da ga smanji, da bi smanjio i svoje jamstvo za zadrugine obaveze.

— Švajcarska proizvodnja krompira ove godine је znatno veća nego ranijih godina. Vlada je u rano proleće pozvala proizyođače da povećaju površinu pod krompirom i da je zasade samo krompirom najboljeg kvaliteta, pošto је smatrala da će uvoz zbog rata biti otežan. Odziv proižvođača bio je veliki tako, da će biti dovoljno krompira ne samo za ljudsku hranu, nego će se jedan deo moći upotrebiti 1 ха stočnu.

INDUSTRIJA |

— Značai albanskih izvora nafte postaje sve veći za Italiju. Od 1992 ona nastoji da poveća površinu svojih koncesila i pojača proizvodnju. Sada talijanske koncesije iznose 60.000 ha. Pre okupacije Albanije proizvodnja je iznosila oko 40.000 t godišnje. 1939 ona se popela na 105.000 t. Smatra se da će se ona moći povećati na 600.000 t godišnje, ı u tom cilju intensivno se vrše probna bušenja.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

— Pod uticajem velikih ratnih porudžbina Engleske i onih za američku vojsku, proizvodnja u američkoj industriji stalno raste. Indeks proizvodnje Federal Reserve Board-a je od maja porastao od 105 na 114 u junu o. g. U julu će se još više popeti zbog novih porudžbina koje pristižu a koje nadmašuju kapacitet nekih preduzeća. Zbog izgleda na skori svršetak rata u američkim poslovnim krugovima sada se газтафга ртапје dalieg razvoja konjunkture.

— Rumunska vlada je rešila da se akcije petroleiskih društava ne mogu prodati strancima bez odobrenja vlade. Dosadđa ie bilo potrebno odobrenje samo za prodaju akcija na ime, dok su se one na imaoca mogle slobodno prodavati. Akcije koje se već nalaze u stranom posedu takođe se ne mogu slobodno preneti na druge strance.

— Osnovano ije akcionarsko društvo »Jugo-hrom«. Društvo će se baviti istraživaniem, eksploatacijom i tirpovinom ruda i minerala. Glavnica 2,000.000 dinara.

— Tražnia aluminiuma u Mađarskoi je toliko porasla da ie ne mogu da zadovolje postojeća dva preduzeća. Zbog toga će se ista proširiti a osim toga društvo Mađarski rudnici boksita je povisilo glavnicu od 2 na 7 mil. penga, pošto namerava da podigne fabriku aluminiuma.

— Основано: је акционарско друштво за рударство „Југомонтан“ са седиштем у Београду. Главница 5.000.000 динара.

TRGOVINA

— Основано је акционарско друштво „Омни-промет“ са седиштем у Београду. Главница 1,500.000 динара. Друштво ће се бавити увозом и трговином машинама, разних апарата, текстила, порцулана и извозом пољопривредних производа.

— Преговори између претставника италијанске и наше индустрије о испоруци 200 вагона памучне пређе завршени су без резултата, пошто су Италијани захтевали цену која претставља за 100% поскупљење према доскорашњим ценама. Прекидом преговора наша текстилна ин-

пе ega нит