Narodno blagostanje
90. јули 1940.
ма ономе што. се плаћа за извоз требало да буде 11—12 дин. И код остале врсте стоке примећује се већа понуда у дане у којима је дозвољено клање па услед тога долази до падања цена. Минерални производи порасли су мање него ли у мају према априлу. Код индустријских у мају био је забележен пад од 0,4%, док су у јуну осетно порасли. Општи индекс релативно порастао је десет пута више него ли у мају према априлу (2,9% према 0,3%). Извозни производи први пут од времена депресије превазишли су базичну 1926 годину.
Анализирајући мајско кретање цена у броју 25 ми смо рекли, да је попуштање цена до кога је тада дошло привремено и да убудуће треба очекивати даљи пораст што потврђује развитак цена у јуну. Међутим није искључено да се деси да тај пораст буде ограничен искључиво на индустријске производе, а да код аграрних, због ограничености тржишта за извоз и њихову неприправност да плате сваку цену која им се тражи, дође до извесног попуштања. Промена цена у јуну изражена у процентима пораста према карактеристичним месецима изгледа овако:
SL расе ма мају јуну 1989 септембру 1989
Биљни производи +9,8 +45,8 +60,9 Сточни производи —4,4 +26,0 126: Минерални производи +0,8 +25,9 25,6 Индустијски +2,5 “07,0 +40,0 Општи индекс +2,9 96,1 +38,1 Извозни 15 +820 +37,2 Увозни == 15. +46,1 71877
У односу између цена појединих група производа, услед неједнаког кретања појединих индекса дошло је такође до великих промена. Биљни производи били су већи од индустријских за 11,1% према 37% У мају односно 2% у априлу, док су у септембру били за неколико поена испод ових. Индекс куповне снаге сточних за индустрјске производе пао је у јуну на 806, а у мају био! је 86,4. Однос између индекса извозних и увозних производа, услед равномерног пораста у јуну, остао је непромењен тј. 89,2%.
Цене на мало осим једног случаја пада и једног случаја задржавања постигнутог нивоа расле су у свима осталим градовима, неравномерно као и до сада, пораст се кре тао између 0,3 до 3,4%. Јунски индекс појединих градова овако. изгледају: Београд 1196, Загреб 115,3, Љубљана 116,2, Скопље 1174, Сарајево 106,9, Нови Сад 122,0, Ниш 192,9, Сплит 115,2, Бањалука 1081, Цетиње 106,8. По рангу скупоће (према висини индекса) Ниш је са другог избио на прво место, Нови Сад је са првог дошао на друго, а Београд је задржао треће место.
Према карактеристичним месецима пораст цена на мало изражен у процентима изгледа овако:
п р ем а мају (јуну 1939 септембру 1939
Београд 51216 +21,4 28,1 Загреб 762 +27,6 +28,2 Љубљана = +27,2 +32,2 Скопље +1,0 +22,8 +22,4 Сарајево +06,3 +9%0 94,8 Нови Сад — +21,6 +27,6 Ниш +8,4 +94,8 < 28,1 Сплит +2,6 22:60 +26,4 Бањалука +1,0 +25,8 +27,6 Цетиње +0,7 +28,2 38,0
Општи индекс за десет градова повећао се у ЈУНУ месецу на 115,0 или за 1,6% према мају, а у мају према
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 457
априлу пораст је износио 1,9% што значи да је У јуну био нешто мањи. Према јуну 1989 пораст износи 24,3%, а према септембру 25,3%. Поскупљење појединих категорија производа који сачињавају овај индекс износи у процентима: п р ем а мају |уну 1939 септембру 1989 Храна --2,2 +29,0 +28,4 Одећа 5 1,5 +83,7 31,3 Огрев и осветлење +0,5 +24,0 +-22:3 Разно +0,9 25,7 246
Као што видимо пораст у јуну био је општи, највише је порасла храна, а потом одећа. Карактеристично је свакако да је цена огрева расла и у овоме месецу када је у нормалним временима уобичајено падање цене. У релативном односу цена појединих категорија производа на првом месту стоји храна, а за њом огрев, потом индустријски производи. Дакле у релацији скупоће највеће цене имају артикли који су једином најпотребнији.
Београдски индекс на бази 1926 године показује следеће процентуалне промене:
T Đ e M 4
мају |уну 1939 септембру 1939 Храна s 1,7 +15,8 +19,2 Одећа +4,6 52:39 +50,7 Отгрев, осветлење +0,5 +26,8 1-25:/ Разно +0,9 +40,0 +40,0 Општи индекс +2,2 +25,6 7-25;3
Према ценама у 1926 години сада су најскупљи колонијални предмети исхране чији индекс у јуну износи 138,3. Одмах за њима стоји одећа са индексом од 128,6. На трећем месту су индустријски производи осим оних намењених исхрани са индексом од 107,3, а на четвртом огрев са индексом од 108,6. Дакле, сви ови артикли у јуну били су знатно скупљи од цена у 1926 години. Према овим ценама храна је била јевтинија свега за 2,8 поена што значи да је и она ту да ускоро прешиша 1926 годину.
==
Објављени су приходи и расходи за април—мај тј. прва два месеца буџетске 1940/41 године. МИ код прихода и код расхода изузети су износи уступљени (бановини Хрватској. Приходи за ова два месеца били су 2.140,5 мил. дин. према 1.845,0 мил. дин. у истом периоду 1989/40. Према томе приходи су се овога пута повећали за 295,5 мил. дин. или непуних 16%. Ако се узме у обзир да су из овогодишњег прихода издвојени износи који припадају бановини Хрватској онда су се приходи повећали знатно више.
Непосредни порези подбацили су и за прве две дванаестине Кретање прихода по појединим групама изгледа овако : Предвиђено _ Остварено + или—% Мил. дин. Непосредни порези 433,5 5221 +20,4 Посредни порези 521,8 633,0 +213 Монополи 371,8 431,8 +16,1 Фискални приходи 1.327. 2 1.586,9 +12,0 Државни приходи 703,4 653,4 — 7,2 Од тога: железнице 439,7 452,6 = 28 поште 106,3 109,6 + 3,0 шуме 19,2 4,8 — 74,7 рудници 39,9 40,8 = 2,3
Као што видимо, целокупно повећање прихода отпада на фискалне. Оно износи непуних 250 мил. дин. а по-