Narodno blagostanje

5. абгуст 1940.

multilataralnom razvijali prema prometu koji bi u njiemu bio mogućan.

Multilateralni kliring: ne bi mogao da funkcioniše bez organizacije kredita. U liberalnoj razmeni u svetu služilo je zlato i kredit kao rezerva za nesmetano obavlianie trgovačkih poslova. Pošto u kliringu otpada zlato, ostaje još kredit. U nemačkoi štampi ima dosta napisa po kojima se vidi da se tom kreditu daje veliki značaj. Po prirodi svoga položaja, Nemačka bi bila jedina koja bi mogla da daja te kredite.

Ovakvim privrednim povezivanjem Nemačka ne misli da izgrađuje autarkiju evropskih zemalja. Istina, produžila bi se tandencija proizvodnje artikala koje Evropa može da proizvodi, samo zasada ne ioš u dovolinoi meri. Ali izvesne sirovine ona neće moći nikađa da proizvodi koliko joi je DOtrebno. S druge strane, kapacitet nemačke industrije toliki je, da je za nju evropsko tržište premaleno. Zato Nemačka nije za autarkiju evropskih zemalja nego i za razvijanja trgovine sa zemljama van Evrope. Ta irgovina vršila bi se putem dvostranog: kliringa ili pomoću deviza. Iz onoga što je izneo dr. Funk o značaju svetske trgovine, ne vidi se na koji način bi Nemačka obezbedila snabdevanje sirovinama zemlje Које bi s niom stajale u multilateralnom 'kliringu i koje po svom privrednom kapacitetu ne bi imale mogućnosti da se jače vežu trgovinski i sa drugim zemliama.

Plan nije zamišljen apstraktno. On је izrađen na trgovinskoi praksi Nemačke sa susednim zemljama. Praksa bi bila produžena ali na višem stepenu, gde bi bili uklonjeni nadostatci bilateralnog Rkliringa. Nemačka bi dobila tada u punom smislu položai države — iezgra, kako Vageman naziva državu koja u jednom krugu zemalia pretstavlja privredni centar, zahvaljujući svojoj privrednoi snazi i geografskopolitičkom položaju.

Према подацима загребачког Индекса трошкови живота у јуну месецу, први пут од како је избио рат, нису порасли, већ су нешто мало пали. Минимум егзистенције за нежењеног радника пао је са 913,10 у мају на 906.80 дин. У јуну или за 0,7%, али још увек од 1930 год. на овамо претставља највећи ниво. Минимум егзистенције за радничку породицу од четири члана пао је са 2384,42 на 2363,92 дин. односно за 0,9%. Релативни пад минимума егзистенције врло је мали и дошао је услед извесног попуштања цена животних намирница, углавном поврћа. Индекс стана и огрева остали су непромењени, а индекс одела и обуће порастао је и у овом месецу. Индекси појединих група производа, на основу којих се израчунавају трошкови живота, у јуну месецу према ранијим карактеристичним месецима показују следеће промене:

Куповна снага радника на половини минимума егзистенције

Према јулу 1914 1999 јуну 1989. _ авг. 1989 (злата) Храна — 17,20 + 0,49 + 38,89 + 37,83 Одело, обућа + 24,82 — 4,71 => 56,25 + 56,25 Стан — 9,95 — 29,02 — = Огрев, осветл “ 6,83 — 23,51 = 1150 = 11550

Главне карактеристике појединих индекса односно цена појединих категорија производа остале су исте као и у претходном месецу: одело, обућа, огрев и осветлење скупљи су него ли у јулу 1914 год. Највише су поскупели одело и обућа. Храна је релативно најјевтинија, а за њом долазе кирије станова. Кад се јунски индекси упореде са просечним индексом 1929 онда видимо да је храна најскупља, одело и обућа нешто мало јевтинији, а прилично

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 487

јевтинији стан и огрев. Према јуну 1939 највише су порасле цене одела и обуће, затим хране и најзад, огрева и осветлења, док су кирије станова остале непромењене. Исту скалу пораста скупоће показује и упоређење према августу 1939 године.

Како су се кретали трошкови живота од рата на овамо у поређењу са карактеристичним годинама и месецима види се из следећег прегледа (+ или — поена према бази које је узета за 100):

Јули 1914 1929 Јуни 1939 Авг. 1989 (злато)

Септембар = 13,00 = 8200 = Октобар — 16,60 — 28,92 Pi. 1,79 55 377 Новембар — 19,15 = 22:16 == 10:97 + 18,64 Децембар — 18,98 — 21,99 -=" 10:77 + 13,88 Јануар — 16,92 — 20,01 + 15,29 “= 16:77 Фебруар — 1149 — 1479 + 23,60 = 2439 Март = 10,07 — 13,42 = 25:40 =- 26,40 Април — 8,10 — 11,54 + 28,38 + 29,13 Мај — 4,47 = 808 + 3448 5 34:27 Јуни = 5:27 — 8,80 + 38,28 -E- 99,15

До јуна месеца трошкови живота систематски су расли; највећи пораст био је у новембру, јануару, фебруару, марту, априлу и мају. Нагли и велики пораст проузкоровала су два фактора: дуготрајна и јака зима и све веће ограничавање увоза.

У јуну месецу индекси појединих група артикала изгледали су овако: према јулу 1914 (злато) храна је имала нижи индекс за 17,20 поена, а према 1929 г. виши за 0,49; индекс одела и обуће према јулу 1914 био је већи за 24,82, а према 1929 мањи за 4,71 поена; стан је према 1914 био јевтинији за 9,95, а према 1929 за 23,02 поена; огрев и осветлење (углавном огрев) према 1914 имао је индекс Већи за 6,83, а према 1929 мањи за 23,51 поен, У поређењу са августом 1939 процентуални пораст поскупљења по месецима изгледа овако (стан је изостављен пошто је његов индекс за све време остао непромењен):

Храна – Одело,обућа Огрев, осветл. Септембар — 0,9 == БА. — 0,7 Октобар + 475 5 715 — 2,35 Новембар + 16,82 -- 21:80 ===> 1559. Децембар += 17:01 > 22:16 + 532 Јануар + 21,48 + 25:88 +=. 6:66 Фебруар + 30,04 + 37,09 + 8,76 Март + 30,89 + 42,46 77. 11:50 Април + 34,41 + 46,89 ~ 11,50 Мај + 41,44 += 59,97 + 11,50 Јуни + 37,88 7- 56:25 = 11,50

Када се упореде трошкови живота са номиналном зарадом (да би се дошло до реалне зараде) онда излази, да се просечна куповна снага номиналне зараде ожењеног радника креће око половине минимума егзистенције што значи „да за покриће трошкова физичког, а у погледу хране физиолошког минимума, недостаје половина потребних средстава“. Код пољопривредних радника стање је још горе; код њих номинална зарада покрива једва 2590 минимума; код неквалификованих грађевинских радника и кројача који раде на сиц 25—26%/0. „Просечна реална зарада неожењених најамних радника у целој привреди, осим пољопривреде, прекорачује минимум за просечно једну четвртину“. Тај однос између номиналне и реалне зараде постојао је и пре рата; од рата на овамо, пошто су трошкови живота далеко више порасли од номиналне зараде, тај однос се још више погоршао, куповна снага номиналне за: раде — реалне зараде — систематски опада.