Narodno blagostanje

Страна 510

6% Бегл, тер. — — = .— Пао | JU во. Далм. 70. (6567. 690 69.50 69.25 6% Дал., тер. — = U 0 1 O 7" Инвестиц. 98. 9850. 10895 = 9850 7% Стаб. = 95:50 (= У BA 1 7%/0 Селитман — _ — |E __ __7% Блер — Пт 2 НЕ 10 пи 89/2 Блер = 6% TILL arp. car. — – па u 1 PR 692 ПЕ агр. ср. -— — = = = НЕ

6% Ш1 агр. кр. _ — — — Паб ситни Паб сред. — — — — — = Паб крупни — — — — = Народна банка — — — — 4% Pegra 1805. — — _— — — Лоз Црв. крста — — — — — Дувански лоз — — — — — —

Курсеви су показали велику стабилност. Ратна штета завршила је прошле недеље са 441, и колебала се око тог курса. Пошто су послови врло слаби нешто већа понуда или тражња могу да оборе курс за неколико поена и да га исто тако брзо подигну. Тако се може објаснити да је у току једног састанка, претпоследњег дана забележен курс Ратне штете од 437 и од 440.50. Последњег дана није уопште било закључака. Исто тако велику стабилност показали су Дламатинци, а и Инвестициони. Народна банка рађена је само последњег дана, по курсу од 7.800.

Обрачунски курс долара био је 44,55.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Због смањеног извоза у Немачку у последње време осетила се оскудица клириншких марака, тако да је Народна банка била приморана да и у погледу марака за: Веде исти режим додељивања у квотама тражње као што то важи и за слободне девизе. Извозници морају да реализују чекове који гласе на марке најкасније у року од 15 дана, од дана издања чека. Ако не буду реализовани морају се уступити Народној банци на откуп. Исто тако морају овлашћени заводи да употребе своја потраживања у маркама код Народне банке најкасније у року од 15 дана. Курс се држи непромењено, на 1480. Код грчких бонова тенденција је врло чврста. Последњег дана рађени су по. 42,50, а у термину, ултимо август рађени су по 40. Тражња за њима је доста снажна,

Фунта стерлинга била је у скоку у Њујорку, али У Цириху је њезин курс знатно нижи.

Слоб. тржиште Слоб +

2 УП 285% 5УШ 6УШ 7УШ 8#УШ Лондон 21312. 172,63, 213.96 213.% „216.83 216.27 Њујорк 55.— 44.55 55.— 55.— 55.— 55.Женева 1250.70 1013.06 1250.70 1250.70 1250.70 1250.70 Приватни клиринг Берлин 1480.— — 1480.— 1480— 1480— 1480.Грчки бон. 41— == = — – 49.50 Сефија — – — 90.— – Милано 228.83 — 228.83. 228.83 22888 “298.83

Обрт је био знатно мањи него претходне недеље, 22,8 мил, према 37,8 мил. То је последица смањене по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 59

нуде марке, а и код долара је огроман пад. Од тог обрта отпада на немачке марке 19,838 хиљаде, доларе 1310 хиљ, швајцарске франке 8% хиљада, фунте стерлинга 9, бугарске динаре 178 хиљ. шведске круне 7, и грчке бонове 7!3 хиљада. Девизе су додељиване између 2890 и 100% тражње.

У Цириху девизни курсеви били су следећи:

31-Х0-37. 31-ХИ-38 31-XI-39 30-УП 7-У

Лондон 21.62 20.62 17.65 16.87 17.75

Њујорк 432 — 443 — dd 10. 440.—

Милано — — 22.50 22.30 22.20 Robno tržište

Pšenica. Prekomorska tržišta pšenice su u znaku

potpune stagnacije; izvoz je minimalan pa je promet OgTaničen najvećim delom na količine namenjene unutrašnjoi potrebi. Cene na berzama kreću se u granicama minimalnih intervencionih cena. Terminski kursevi su takođe stabilni i formiraju se uglavnom kao nominalni sa minimnumom терога. Špekulacija je izgubila svaki oslonac. Utakvoj situaciji i S. A. D. i Kanada imaju dobru žetvu, poslednja šta više u rekordnu. U Evropi žetva je u punom jeku, ali istovremeno i velike teškoće u pogledu obezbeđenja ishrane. Uvozničke zemlje ne mogu ni sa koje strane da dobiju pšenicu pa se svakodnevno proširuju i pooštravaju mere racionirania potrošnje. U nešto povoljnijem položaju nalaze se zemlje jugoistoka, ali su i one prinuđene da preduzimaju razne mere za uštedu hleba.

Terminski kursevi na prekomorskim berzama поб-

rali su: IX XII Ш

Vinipeg centi bušel 735/8 745/8 Čikago “ 5 745/8 75» 759/8 В. А!тез рег. КУ. 8,69 — —

Na domaćem tržištu ovakva situacija ne pamti se ni u godinama naimanje Žžetve. Pšenica je već skoro svuda oborena i vršaj je u punom jeku. Vojvodina je imala prinos od S do 11 mtc. po jutru; prosečni prinos izgleda neće preći 7—8 mtc., a može lako da bude i nešto niži. U Srbiji u nizinskim krajevima prinos je prema prošloi godini podbacio za 5600—70%; u visinskim predelima ie dobar. I u ostalim krajevima zemlje prinos varira između vrlo rđavog i dobrog. Kvalitet ispod normalnog. Preko 77—78 hektolitarske težine nema uopšte robe, ali i sa ovom težinom ima vrlo mali broi partija. Gro robe biće sa 70—74 hl. kg. Urodica je više nego obično; mestimično ima i glavnice. ošto je plaćanje zemljarine odloženo za oktobar mesec, a poreski šraf bio je glavni faktor koji je u julu i avgustu isterivao na tržište velike količine pšenice, to pored ostalih takođe važnih razloga deluje na uzdržljivost proizvođača te je ponuda sve do sada minimalna. Za ovako malu ponudu međutim ima veliki broj interesenata: pored mlinova i Prizada na tržištu je i veliki broj seljaka-proizvođača koji su ostali bez zrna hrane. Kupci jure za robom koje je vrlo malo. Usled toga verovatno da nema još ni jednog slučaja da je makar koja količina prodata po ceni propisanoj uredbom. Za sada u pogledu cena uredba o državnoj intervenciji pretstavlia mrtvo slovo na hartiji. I mlinovi i trgovci i potrošači plaćaju daleko veće cene od onih uredbom :iropisanih. Cene se kreću od 250 pa do 350 din., što zavisi od lokalnog odnosa ponude i tražnje. Intervencija Prizada na taj način ostaje bez ikakvog efekta. Ova